Предсједник овог удружења Видомир Бандука рекао је да је прошло 20 година, али сјећања на те тешке, тужне и ружне дане не блиједе и судионици имају осјећај као да се то јуче догађало.
– Нисмо жељели да будемо грађани другог реда, оставили смо вјековна огњишта и све што су генерације наших предака стварале и кренули за слободом која нема цијену – истакао је Бандука. Он је истакао да многи сарајевски Срби још тешко живе, да немају ријешено стамбено питање и запослење, али да су са својим народом, интегришу се у нову средину, фамилијарно се везују са локалним Србима и заједно се веселе и подносе све тегобе.
Бандука је навео и неколико примјера подсјећајући да се српска имовина у Сарајеву још уништава и да нико због тога не одговара и да би тако било и са српским народом да је остао на том простору.
– Човјек све може промијенити осим мјеста рођења. Ми смо оставили своја родна мјеста и имања и кренули у егзодус за слободом, а са нама су у други егзодус кренули и многи Срби који су у току рата избјегли са простора под муслиманском контролом у тадашње Српско Сарајево – рекао је Бандука.
Он је нагласио да носе дубоке трауме сви који су морали напустити своја мјеста рођења и живљења и да је тешко оцијенити коме је било теже, онима који су то учинили на почетку или онима на крају рата.
– Многи су оставили своја имања и избјегли, али ми смо своја у рату одбранили и можда смо најтеже прошли јер смо кренули у егзодус са одбрањених огњишта када су се скоро сви веселили и прослављали долазак мира, а ми смо исцрпљени одбијањем 36 непријатељских офанзива, са посмртним остацима наших сабораца кренули за слободом, кочићевски речено „кроз мећаву“ по најтежим временским условима, по леду, снијегу и великим хладноћама и када се тога присјећамо и сада се задрхти и застане дах – присјетио се Бандука тих тешких дана. Он је позвао да се о судбини сарајевских Срба, њиховој херојској борби и жртви говори и да то не треба да буде заборављено да се не би поновило, што посебо треба да знају и схвате младе генерације да не би доживјеле тешку судбину каква је задесила сарајевске Србе деведесетих година прошлог вијека.
Начелник братуначке општине Недељко Млађеновић, обраћајући се на академији, рекао је да се добро сјећа тих тешких хладних дана када је сиромашни и ратом исцрпљени Братунац примио неколико хиљада расељених Срба, од којих су многи остали у овом мјесту и интегрисали се у ову средину.
– Сви смо један народ и дужност нам је да помажемо једни другима. Морамо преносити младима каква страдања су издржали сарајевски Срби и то никада не смије бити заборављено, јер заборав може скупо да кошта, а посебно Србе на овим просторима – поручио је Млађеновић, позивајући све Србе на међусобну слогу, сарадњу и разумијевање како би градили Братунац бољи за све.
Након обраћања у програму је наступила и познати солиста српске етно пјесме и приказан је документарни филм режисера Драгана Елчића, родом из Хаџића, под насловом „Сарајевски егзодус – три тачке на мир“ који приказује аутентичне снимке српског егзодуса из Сарајева и приче и патње судионика тих тешких историјских догађаја за српски народ који ће се помињати у националној историји као примјер морала и одлучности у борби за слободу која за сарајевске Србе нема цијену.
Осим великог броја чланова овог удружења и Срба исељених у Братунац и Сребреницу, као и многих мјештана ових средина вечерашњој академији присуствовао је и изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгичевић и делегација Удружења „Илијашана“ из Бијељине.
—————-
5.3.2016.
РТРС, за ФБР приредила Биљана Диковић
Када смо побеђивали нисмо умели да капитализујемо победу никада,свима смо помагали и најљућим непријатењима,чак смо им и државу направили.А они нам се лепо захвалили чак нас три пута зверски убијали у једном веку,дали ћемо већ једном извући поуке или ћемо и даље срљати до потпуног уништења?Остаје да се види!
Свиђа ми сеСвиђа ми се