28 фебруар 2016.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ

У петак, 13/26. фебруара ове године, на дан празника Преподобног Симеона Мироточивог, катакомба у Дежеви је прославила своју храмовну славу. Било је најављено да ће тога дана Свету Архијерејску Литургију служити Хорепископ старорашки и лознички Г. Николај са почетком у 9:00 часова и да ће Литургији присуствовати Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Артемије.

У 7:35 ујутру, када су већ почели да пристижу први гости, епископ Николај, монаштво и верници, суочили су се са неуобичајеним призором на споредном путу ка манастиру. Наиме, теретни камион је потпуно попречио пут, док је неколико полицајаца и цивила стајало поред њега. Објашњење које се могло чути је било да је камион у квару, тј. да му је пукла гума.

Да пукне гума или се деси неки квар на камиону је сасвим уобичајена ствар која се често дешава, али да се то деси у то време, на том месту и на такав начин, да је једва пешак могао туда да се провуче, деловало је крајње неуобичајено. Посебно је чудно било то што су три полицајца дошла на место блокираног пута истог момента када се и камион зауставио! Недуго затим дошло је још 6-7 полицајаца у интервентном џипу, тако да их је укупно било 10-так у два возила.

Осим чудних околности везаних за сам камион, још је чудније било присуство толиких полицајаца због једног заустављеног камиона на споредном земљаном путу. Такође је значајно како и зашто су се они створили ту истог момента када се камион зауставио? И на крају зар блокиран пут није у надлежности саобраћајне полиције а не интерветног вода? На ова питања делимични одговор смо добили од самих полицајаца, што ћемо видети у даљем тексту.

До сада речено је већ довољно да побуди озбиљну сумњу у верзију о случајаном квару и блокади прилазног пута манастиру у то време и на том месту. Додатну сумњичавост је изазивало и то што је попречени камион био без регистарских таблица. Он се ту налазио до почетка Литургије а онда по „поправци квара“ уместо да настави куда је и кренуо, узбрдо ка манастиру и одвезе натоварени материјал (циглу и грађу), вратио се назад и отишао, што је такође нелогична ствар.

Све је било потпуно јасно после изјаве очевидаца да је „квар“ уклоњен простим напумпавањем гуме.

Један од монаха који је кренуо да помогне око преношења ствари, када је дошао до спорног камиона и полиције, упитао их је на чији су позив они дошли?  „Ми обезбеђујемо овакве саборе“, гласио је немушти одговор затеченог и збуњеног полицајца, овим директим питањем. Полицајац му је затим узвратио питање: „Има ли народа и монаштва горе, да ли је пријављен скуп?“ Да би други полицајац рекао: „Нисмо ми криви, ми смо неутрални, одговорна је друга – супротна страна (узурпиране Епархије, прим. аут.). Трећи полицајац је са уздахом рекао: „Срамота ме је што сам човек, када видим шта се ради у Цркви.“ Локални мештани су чули у продавници како полицајци из интервентог џипа међусобно говоре: „Чекамо овде ако се нешто догоди.“

Дакле они су били унапред припремљени (од кога?) да се нешто може догодити. А да се нешто догоди побринули су се они који су и осмислили целу ову провокацију. Да се створи повод за тензију и евентуални инцидент, сличан оном у Грачаници, који би затим био злоупотребљен за додатно оптуживање, клеветање и обрачунавање са Владиком Артемијем, његовим монаштвом и верним народом који га прати. Иначе, крајње наивно је било очекивање да ће се блокадом пута спречити најављена архијерејска Литургија и манастирска слава.

Дакле, питање је да ли су полицајци послати да реше проблем блокираног пута или да заштите пројекат (незаконите) блокаде пута и власника камиона од народног гнева? Нећемо се бавити нагађањем ко је био организатор а ко је дао „благослов“ за овакво јадно и срамно дело. Већ смо довољно упознали нарав и дела наших гонитеља у овом петогодишњем егзилу а што је потврдило сведочанство резигнираног чувара реда (да ли и закона?): „Да је ово организовано од друге – супротне стране, (Теодосијеве).“ Забрињавајуће је то  што је државни орган јавне безбедности (не по први пут) злоупотребљен за овако мизерне и безаконе акције у унутар-црквеном прогону. Другачије или блаже објашњење, на жалост, не видимо, у светлу изнесених чињеница.

Пред крај саборовања пронела се вест да је једном нашем вернику пробушена гума на аутомобилу. Недуго затим чули смо да је на још једном возилу исечена гума ножем. Ако је у првом инциденту, после свега набројаног, могла постојати бар теоретска могућност да се све десило спонтано и случајно, онда исечене гуме кротким и мирним верницима потврђују да се несумњиво ради о ситној и немоћној злоби којој је једини циљ да напакости ближњем и наненесе му штету. По таквим делима познајемо да они који ревнују на овај начин против наше прогнане и оклеветане Епархије у егзилу, немају ревност по Богу и не могу се назвати истинитим слугама Божијим, јер „љубав не мисли о злу“ а камоли чини овако нешто. Пре ће бити да ти ревнитељи у злу и прелести ово чине мислећи да службу Богу приносе.

Од почетка жестоког прогона Преосвећеног Владике Артемија ми смо суочени са оваквом злобом. Ова задња у низу је само пројављена на један очигледан и очајно – немоћан начин. Ми се злом нисмо бавили него смо га  трпели, јер нас су: клеветали, ружили, кажњавали, бацали коктеле и палили куће, претили, писали тужбе и петиције, хушкали власт на нас, истеривали са посла, ометали и блокирали градњу, слали инспекције, полицију, приводили нас итд.

Због тог удела ми смо веома благодарни Богу и нашем Епископу исповеднику Артемију али и нашим гонитељима, јер смо се удостојили да се на нама недостојнима, и у ове дане, испуни реч Богочовека Христа: „Блажени сте кад вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили и пророке пре вас.“ (Мт. 5,11-12)

Протосинђел Евтимије

***

Фото галерија:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

__________

У катакомбном манастиру Св. Симеона Мироточивог у Дежеви свечано прослављена храмовна слава

Беседа владике Артемија: