Душан Марић: ИСТРАЖИВАЊЕ – Србији би за жицу требало 750 милиона евра и чак 68.000 људи под оружјем!

By РЕПОРТЕР on 28. фебруара 2016. • ( 1 коментар )

фото: Мађарска ограда

Ако жели да спријечи прелазак избјеглица са Блиског истока преко своје територије подизањем зида или ограде према мађарском моделу, Србији је потребно 750 милиона евра и 68.000 војника и полицајаца који би ту ограду даноноћно чували, показује истраживање Press-а!

Ово истраживање и ауторски текст објављено је у новембру 2015. године, али је актуелно и данас…

***

Међутим, иако је могућност потпуног затварања граница три балканске земље поменута као крајња опција, у случају да то учине и Њемачка и Аустрија, на недавном састанку у Софији на којем су предсједници влада Србије, Румуније и Бугарске, Александар Вучић, Виктор Понта и Бојко Борисов, разматрали мјере поводом мигрантске кризе, упућени посматрачи политичких кретања у Београду скептични су према таквом расплету.

– Премијер Александар Вучић зна да Србија нема пара за такве експерименте и да би то био бачен новац. Србија би се истрошила и осрамотила, а избјеглице не би биле заустављене. Берлински зид био је много већа препрека, па су га људи прелазили. Вучић зато не жели да пријети празном пушком. Кад већ не може да спријечи долазак избјеглица, упорним понављањем да Србија неће подизати ограду он у свијет шаље слику једне хумане Србије и знатно јача њен углед у свијету – сматра Предраг Савић, функционер Демохришћанске странке Србије, иначе коалиционог партнера владајућих напредњака.

Ипак, будући да мигрантска криза у Европи и региону има непредвидив ток, тако да није искључен ни најрадикалнији сценарио у одређеним околностима, истраживали смо колико би Србији требало жице да загради своју границу, колико би њено постављање коштало и колико би војске и полиције било потребно за њено чување. Пошли смо од претпоставке да Београд постави исту жицу какву је на граници према Србији и Хрватској поставила Мађарска. Ријеч је о такозваној НАТО огради, на коју се качи бодљикава жица која онемогућава да се ограда прескочи и чији оштри челични „залисци“ наносе тешке посјекотине.

Компликованији пут

У Будимпешти је саопштено да је постављање жице на 175 километара границе са Србијом коштало око 70 милиона евра. Додатних 20,6 милиона евра потрошено је за изградњу пограничног зида, што укупно износи 90,6 милиона евра или 518.000 евра по километру. У вријеме највећег таласа избјеглица, на чувању постављене ограде било је ангажовано око 7.000 мађарских полицајаца и војника.

Заговорници „заграђивања“ Србије, међу којима је и предсједник парламентарне Српске народне партије, Ненад Поповић, као приоритет и неодложан посао траже постављање ограде према Македонији. Иначе, граница између Македоније и Србије дугачка је 238 километара. Ако буде примијењен мађарски модел, за подизање ограде према јужном сусједу потребно је 123,3 милиона евра. А да избјеглице не би сјекле или подизале ограду, потребно је 9.520 полицајаца и војника.

Постављањем ограде према Македонији избјеглицама пут не само што не био био пресјечен, него им не би био ни много компликованији него до сада. Мигранти би могли да бирају да ли ће у Србију преко Бугарске, што ионако чине у све већем броју, или преко Косова и Метохије. Дакле, да милиони потрошени на подизање ограде на граници са Македонијом не би биле улудо бачене паре, Србија би исту ограду морала да подигне и на 360 километара дугој српско-бугарској граници. То би државни буџет олакшало за нових 186,5 милиона евра, а министри Братислав Гашић и Небојша Стефановић морали би да ангажују нових 14.400 људи.

И кад би хтјела, Србија границу са Албанијом, дугачку 113 километара, не може да загради, зато што до ње нема приступ. Према Резолуцији 1244 Савјета безбједности УН, Србија има право да са 1.000 војника и полицајаца контролише граничне прелазе са Албанијом и чува српске манастире, али у стварности та могућност је мртво слово на папиру. Припадници српских оружаних снага не могу да уђу на Косово и Метохију, а камоли да између своје јужне покрајине и Албаније подижу зидове и ограде.

Између Саве и Дунава

Остаје могућност да Србија ограду постави на административној линији између себе и своје јужне покрајине, што више није само економски и организациони, већ и непремостиви политички проблем. Подизањем те ограде, Србија не би поставила зид само према избјеглицама са Блиског истока, већ и према 120.000 Срба који живе на Косову и Метохији. Административна линија са КиМ дуга је 351 километар, па би за њено ограђивање била потребна 182 милиона евра. Мада, у овом случају паре би, можда, биле најмањи проблем. Не треба искључити могућност да би се влада у Приштини, Албанија и албанска мафија јавиле да финансирају читав пројекат. Јер, постављањем ограде, Србија би се практично одрекла јужне покрајине. Иначе, чување ограде од Бујановца до Новог Пазара захтијевало би ангажовање 14.040 људи.

Сљедећа граница коју би Србија, уколико жели да спријечи долазак избјеглица на своју територију, морала да загради јесте 250 километара дуга граница са Црном Гором. То би грађане Србије коштало нових 129,5 милиона евра и ангажовање још 10.000 полицајаца и војника. Укупно, подизање ограде од Дунава до тромеђе са Црном Гором и БиХ, Србију би коштало 621,3 милиона евра, док би за њено чување, према мађарским „стандардима“, било неопходно ангажовање 47.960 војника и полицајаца.

Све то било би реално под условом да влада у Букурешту онемогући прелазак избјеглица из Бугарске преко Дунава. Такође, власт у Београду морала би да има спреман одговор на могућност да дио избјеглица које преко Албаније, КиМ и Црне Горе стигну у Босну и Херцеговину из неких разлога одлуче да, умјесто преко Хрватске, пут према Европи наставе преко Србије, с циљем да на путу у ЕУ избјегне ријеку Саву, како би у Хрватску ушли уходаним стазама кроз кукурузна поља око Илока и Шида.

Кинески зид

Ипак, с обзиром на то да је избјеглички талас који се „ваља“ са Блиског истока феномен који нико није очекивао, чије се размјере и крајњи епилог не могу сагледати, не треба искључити ни ову опцију, као ни варијанту према којој би Румунија пропустила избјеглице преко Дунава. У том случају, дио избјеглица би се према Њемачкој и Западној Европи упутио преко незаштићене румунско-мађарске границе, дио би то учинио преко Словачке и Пољске, а дио преко Војводине.

То би Србију принудило да диже нове ограде, најмање по 100 километара препрека од Ђердапа, преко Вршачких планина, према Мађарској и још толико од села Кукуровићи, низ Дрину, према Вишеграду и Бајиној Башти. За 200 километара нове ограде било би потребно још 103,6 милиона евра, као и 20.000 полицајаца и војника. Тиме би укупни трошкови ограђивања Србије достигли нешто мање од 725 милиона евра. За обезбјеђивање тог „кинеског зида“ било би ангажовано укупно 67.960 војника и полицајаца.

– Ограду на мађарској граници постављале су њихове специјализоване јединице полиције. Међутим, Србија би због обима посла и журбе морала да овај посао повјери грађевинским фирмама, што би по мојој процјени државу коштало најмање још 25 милиона евра. Јер, за разлику од мађарске ограде према Србији, која је дугачка само 175 километара и протеже се кроз равницу, Србија би морала да загради 1.512 километара ограде, углавном кроз планински и тешко приступачан терен – објашњава архитекта Марко Шућур због чега би укупни износ на крају досегао ниво од чак 750 милиона евра.

Све што смо набројали упућује на само један закључак: да је спречавање уласка избјеглица у Србију помоћу жице неизводљиво.

– Подизањем ограде на својим границама Србија не би само потрошила сав новац који је мјерама штедње сакупила за годину дана, већ би прекршила низ међународних прописа. А најгоре је то што би саму себе претворила у неку врсту карантина – каже Предраг Савић.