Осамнаестог новембра прошле године могла се прочитати вест  у медијима да је одлуком Владе Републике Србије као оснивача и власника „Танјуга“ новинска агенција државе Србије престала са радом 31. октобра 2015. године, а са престанком рада агенције „сви запослени ће остати без посла“. Та вест одјекнула је у  читавом свету.

Као некадашњи уредник „Времена радозналости“ Првог програма Радио Београда пратила сам  рад  „Танјуга“ и поверовала да ће се  директорка  Бранка Ђукић борити за опстанак  ове угледне агенције.

То ме је навело да покренем АПЕЛ ЗА НАСТАВАК РАДА ТАНЈУГА чији текст гласи:

„У овом немирном времену нема ни Европе ни европске Србије без објективног и квалитетног информисања.

Због тога што је истину о догађајима у свету и Србији обелодањивао на високом професионалном нивоу „Танјуг“ је стекао углед као једна од најбољих новинских агенција у Европи, али и постао трн у оку појединих непријатеља Србије.

Гашење „Танјуга 31.0.2015. године, на седамдесет други рођендан агенције изазвало је опште запрепашћење у уземљи и свету, јер је „Танјуг“ последњих деценија часно изражавао дух земље и народа и државе Србије потврђујући њено достојно место у историји Европе.

Да парадокс буде већи, предлог о укидању „Танјуга“ као најзначајнијег српског извора информисања потписао је премијер Владе Србије, што је јединствен случај у Европи.

Као слободни интелектуалци и грађани сматрамо да битка за „Танјуг“ није окаснила, те позивамо све државне органе Србије да размотре могућност  наставка рада новинске агенције „Танјуг“ као националне институције.

То захтева здрав разум, државни интереси и културна јавност Србије.

И то је прави начин да се заустави даље смишљено естрадно понижавање „Танјуга“ као најтачнијег и најобјективнијег  извора информисања грађана Србије“.

Апел за спас „Танјуга“ током два дана  потписало је преко шездесет научника, писаца, новинара, професора Универзитета у Београду,  међу којима су академици проф. др Владимир Костић, председник САНУ, проф. др Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, академик Коста Чавошки, проф. др Милица Винавер Костић са групе за романистику Филолошког факултета, Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије, проф. др Војислав Јелић са хеленске књижевности и класичне филологије,  Милован Витезовић, књижевник, Никола Кусовац, историчар уметности, Радован Поповић, новинар и књижевник, професори са групе за филозофију Београдског унверзитета – др Милош Арсенијевић, проф. др Живан Радић, проф. др Љиљана Раденовић и  проф. др Драго Ђурић, затим, Ратимир Јовичић, доктор економских наука, Ана Јаковљевић, доктор правних наука, Милош Шобајић, сликар,  др Милован Митровић, редовни професор Правног факултета у Београду,  др Милош Лабан, са Електротехничког факултета, проф. др Жарко Димић,  Божидар Дамјановски, сликар, Павле Медаковић, диригент, Соња Калајић, музичар, Ратко Дмитровић, главни уредник „Новости“,  др Никола Страјнић, проф.  Универзитета у Новом Саду, Јанко Вујиовић, књижевник, мр Милорад Средојевић, уредник „Хришћанске мисли“, др Горан Опачић, професор са групе за психологију Филозофског факултета у Београду, Коста Димитријевић, књижевник, Јелица Роћеновић, новинар и књижевник, Сергеј Веселиновић, историчар, Слободан Рељић, новинар и професор Учитељског факултета у Београду, Драган Мраовић, књижевник, Стефан Прашчевић, студент продекан Правног факултета у Београду.…
Подршку очувању „Танјуга“ у целини дала је и др Санда Рашковић Ивић, председница Демократске странке Србије.

Захтев за наставак рада „Танјуга“ 2.12. 215. достављен је премијеру, Александру Вучићу, Томиславу Николићу, председнику Србије, и  Бранки Ђукић, директорки „Танјуга“.

Све што се, међутим, касније догађало показује да је Бранка Ђукић одиграла улогу „тројанског коња“  у „Танјугу“ – „ослободила“ се 152, а задржала 36 радника државне агенције.

Као ни премијер Александар Вучић и председник Томислав Николић, анонимна новинарка, а директорка „Танјуга“,  није се  ни осврнула на апел многобројних београдских академика, филозофа, правника, писаца и других интелектуалаца да се не допусти ова срамота савременог (анти)српског информисања и културе, као ни на  питања својих колега по ком критеријуму је извршила деобу, уз часне изузетке?!

Како је слагала своје људе, тако је слагала и мене да ће објавити вест о подршци.

Београд, 20.фебруара 2016.
ЈЕЛИЦА РОЋЕНОВИЋ, новинар и књижевник