Драга моја Земљо, опрости што ти нисам купио поклон ове године. Знаш како је: штедња на свим фронтовима, без обзира што нас убеђују да већ 46 дана живимо бољи живот. Ја, једноставно, немам.

Опрости ми, драга моја Земљо, што немам шта да Ти понудим као поклон. Јер, одавно сам Ти дао оно што сам имао. Оно што ми узимају из месеца у месец схватам да није никакав поклон, већ, кажу, обавеза према апарату који обезбеђује да Ти, Земљо моја, живиш и радиш нормално. И нека. То ми није тешко. Ако је за Тебе.

Опрости ми што могу да Ти данас дам само лепе речи, жеље да ми живиш дуго, мирно и берићетно, да останеш своја и неокрњена, мада ми се чини, како је кренуло, да тако неће бити.

Не зови ме птицом злослутницом, добра моја Земљо. Не зови ме малодушним. Знаш да нисам. Само гледам око себе и размишљам како је Теби.

Живиш ли Ти тај бољи живот који је нас задесио изненада, на преласку између прошле и ове године?

Како ли си, Земљо, прихватила одлуку да сваки странац може да дође и купи део Тебе? Знам: Пуна си љубави за свакога. Рашириш те своје велике руке и дочекаш пуног срца сваког ко на Твоје тло дође и зажели Ти добро. Али ме баш интересује, зар Ти није лакше и лепше да Твој сељак, Јован, Иван, Јанош, Самир, заоре бразду, посеје нешто у Тебе? Или ипак не мариш ако неко потпуно стран стане чизмом и каже „ово је моје“?

Како си прихватила Земљо, одлуку коју усвојише ови „народни“ трибуни, да по Теби несметано може да ходи, вршља, вози, гази, онај што Те пре 17 година убијао?

Како си поднела ову трогодишњу борбу за некакву Заједницу српских општина на тлу за које сви који дођу на власт кажу да је Света српска земља, Земљо моја?

Како подносиш што исти тај твој сељак све теже живи, а ови што су на власти га убеђују да то раде за његово добро?

Земљо моја… Није Ти лако, видим. И неће Ти ни бити лако, све су прилике. Узели су Ти воду. Узели су Ти утробу, јер, ко бива, ми не знамо да из тебе извадимо ништа. Узели су Ти и земљу, Земљо моја.

Ех, добра моја Земљо. Како онда да Ти ја, ситан, честитам рођендан? И да ли је овај дан стварно Твој рођендан?

Желим Ти, Земљо моја, да више не будеш пажена овако како Те пазе ови што су на власти данас. Јер, ако они наставе да Те пазе, бојим се да за неку годину неће бити ко да живи с Тобом: Неће бити ни Зорана, ни Сабахудина, ни Јосипа, ни Шандора. Сви ће отићи негде далеко.

Желим Ти, Земљо моја, да добијеш некога ко ће да Те добро познаје, ко ће нежно, скромно и тихо да Те води.

Желим Ти, Земљо моја, да Ти помогну да постанеш опет јака: Да у Теби уживају сви који Тобом ходе. И да Ти уживаш са њима.

Желим Ти да свако ко је у Теби буде спреман да Ти све поклони.

Желим Ти, Земљо моја, да следећи рођендан дочекаш са неким ко ће стварно да те воли.

Јер, са овима, Земљо моја, нећеш успети да дочекаш још много рођендана.

———–

Александар Бећић: Србијо, опрости

15. 02. 2016. КОЛУМНИСТА, за ФБР приредила Биљана Диковић