
По мишљењу адвоката Горана Петронијевића под хитно би морала да се иницира истрага о свим досадашњим смртним исходима, а посебно оних најсумњивијих попут Слободана Милошевића.
– Сви покушаји да се на том плану до сада нешто уради завршавали су се опструкцијом и недостатком воље. А, ово што се дешава у Хагу сигурно више није случајност, јер је заиста превише. Уколико имамо на уму да је и здравствено стање Горана Хаџића веома критично, али и још неких хашких сужања, онда се под хитно мора тражити одговор на питање како је могуће да су сви ти људи отишли у Хаг здрави, нико није дошао са неким малигним обољењем, а изгледа као да рак или те друге тешке болести етнички бирају само Србе – оцењује Петронијевић.
У притворској јединици хашког суда поред Слободана Милошевића умрли су и градоначелник Вуковара Славко Докмановић, некадашњи директор болнице у Приједору Милан Ковачевић.
Генерали ВРС Момир Талић, Ђорђе Ђукић и Милан Гверо преминули су недуго пошто су из Хага пуштени на „лечење“ у Србију.
Генерал Миле Мркшић је прошле године преминуо у Португалу на издржавању хашке казне, а 2007. године иста судбина је задесила и некадашњег председника СДС Братунца Мирослава Дероњића на издржавању казне у Шведској. Некадашњи председник РСК Милан Бабић 2006. године се убио у својој ћелији. Недавно је у Хагу преминуо и вештак судске медицине и експерт одбране Ратка Младића, Душан Дуњић (65).
О смрти генерала Здравка Толимира
Горан Петронијевић, правни саветник бившег председника Републике Српске каже да је имао прилике да упозна генерала Толимира.
– То је један диван човек који се у последње време јако посветио вери, а такав однос је имао и према људима. Разговарао сам са његовим колегама и влада неподељено мишљење да не постоји професионалац какав је он био – каже Петронијевић и наглашава да је са смрћу овог генерала постало очигледно да је реч о „епидемији смрти Срба у Хагу“.
– Та епидемија прелази у много озбиљну сумњу да се у Трибуналу догађа нешто друго, нешто другачије од обичних болести које резултују смртним исходом. Зар није очигледан доказ број Срба, који су умрли у хашкој ћелији или чим су пуштени. Дуго времена сам размишљао да можда нема говора о некој завери, зато што су ипак у питању старији људи, па су и смртни исходи због изазваних стресова и осталог, међутим ово сада већ прелази у нешто што би требало да забрине све, а првенствено Уједињене нације. Управо на душу УН и Савета безбедности иде и ова затворска јединица Трибунала и све што се унутар ње догађа – каже Петронијевић.
—————-
11. 2. 2016. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић














Ко призна и што не траже да се призна тај изађе из њиховог казимата,у супротном обавезно се заврши са смртним исходом.Али боље је часно и умрети,него срамно живети.Па како ко изабере свој пут,понесе или не понесе свој крст,ђенерал Толимир га је без сумње часно носио.Слава му!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Kada nema dovoljno dokaza onda ubijaju, to je svima jasno.
Свиђа ми сеСвиђа ми се