ИМПЕРИЈА И СЛОБОДА

Џулијан Асанж – борац против тоталитаризма

Пише: Небојша Кузмановић, 5.2.2016,

Аустралијанац Џулијан Асанж, оснивач организације „Викиликс“ пре неколико година је шокирао цео свет када је са својим сарадницима открио и обзнанио на хиљаде и хиљаде дипломатских белешки и информација које су од сопствених грађана скривале многе државе, почевши од САД-а па надаље. Разоткривање тајни и начина владања људима највише је погодилo западне земље, које се хвале људским правима и слободама грађана, па чак та права и слободе и извозе у такозване тоталитарне земље. Тај извоз људских права и слобода се у пракси углавном спроводи уз помоћ тенкова и пушака М-16.

Асанж и његови храбри момци су разбили мит о добром и слободољубивом западу и тоталитарном и злом истоку и југу света, и показали да су многе светске владе огрезле у тајновитости и нетранспарентности.

Асанж је на светло дана изнео многе информације које су владе најмоћнијих држава света скривале од својих грађана. И уместо да због тога добије “Пулицерову“, или чак “Нобелову“ награду, те владе су пожелеле да га ућуткају и стрпају у затвор. Упркос томе, Џулијан Асанж и “Викиликс“ се нису ни предали, ни уплашили, већ су наставили борбу за истину и слободу.

На овај начин “Викиликс“ је демонстрирао моћ модерних информационих технологија као и чињеницу да се информације увек и у сваком систему, ма колико се он називао демократским и слободним или отвореним, увек крију од оних у чије се име влада. Асанж и његова екипа су показали да су они који се највише хвале да су слободна и отворена друштва и који највише промовишу људска права, углавном највећи кршиоци тих права, дакле – тоталитаристи.

Јер тек када се на светлост дана изнесе да западне владе користе тоталитарне методе владања, оне тек тада показују своје право лице, постају нетолерантне, осветољубиве и у крајњем случају желе да по сваку цену ућуткају све оне који разоткривају њихове тајне.

Стицајем околности, месец август 2012. године провео сам у Лондону. Разлог посете био је уобичајен – посета кумовима и пријатељима, обилазак олимпијских борилишта, музеја, галерија фестивала и свега онога што је наш човек жељан да види. Међутим, тако је то било све до 16. августа 2012. године и дана “Д“.

Ттог дана се у Лондону почео одигравати догађај који поново мења ток предвиђене плутократске историје. Наравно, ми обични људи, обасути лавинама догађаја, таласима информација и огромном количином сваковрсних технологија, престали смо да примећујемо да смо опхрвани истим проблемима и мукама којима су били и наши очеви, дедови и сви преци. Када то кажем не мислим само на нас Србе и остале грађане Србије, него на човека у онтолошком смислу речи. Дакле, у мору мука и проблема с једне стране за већину људи, и обиља забаве и опсена за лаковерне, спроведене путем оне старе римске методе “Хлеба и игара“, ми ни не примећујемо да је слобода човекова, поново, не само суштински угрожена, већ да је она пред умирањем.

И то замислите где? Па у исходишту и огњишту парламентаризма. На месту где је пре хиљаду година написана легендарна “Магна карта“, на једно два километра од поноса западноеврпског симбола демократије и парламентаризма, поред Вестминстер палате – Британског парламента. Недалеко од Дома лордова и Дома грађана налази се амбасада Еквадора у коју се од прогона западних демократа сакрио Џулијан Асанж, само зато што је изнео скривене истине.

Он је тог 16. августа 2012. добио политички азил од те, за нас егзотичне и по западним критеријумима неслободне, замље. И уместо да то ситуацију доведе до смирења, ствари су постале још врелије. Наиме, влада њеног величанства је послала своје полицајце да ухапсе Асанжа и изруче га Шведској, те да тако прекрше свето правило у дипломатији од кад је света и века – правило о екстериторијалности и неповредивости дипломатских представништава.

У знак протеста, на стотине новинара и око педесет људи, међу којима је највише било младих а међу њима и неколико нас из Србије, стало је својим телима у одбрану амбасаде Еквадора и Џулијана Асанжа тј. темељних принципа слободе говора и изражавања. Од тих педесетак грађана, већину су чинили “Анонимуси“, али и новинари који су својим телима и камерама бранили темељене принципе слободе. (Имамо ексклузивну прилику да објавимо фотографије управо са тог првог дана, када је отпочела одбрана слободе говора и новинарских слобода)

Асанж је изашао на балкон еквадорске амбасаде и рекао: – Овде сам данас, јер не могу да будем ту доле са вама. Изразио је захвалност народу и председнику Еквадора на политичком азилу, и истакао да се увек борио за правду: – Ако вам ико икада каже да је бесмислено бранити вредности за које се ми залажемо, подсетите их на ноћи испред амбасаде у Лондону.

Оснивач “Викиликса“, који се већ тада 61 дан крио у амбасади земље од које је тог 16. августа добио азил, рекао је да је захваљујући храбрости окупљених и лидера Еквадора „сунце обасјало другачији свет“. Поред тога, он је у десетоминутном говору упозорио да Вашингтон ризикује да гурне свет у доба репресије новинарства.

– Ако је „Викиликс“ у опасности, у опасности је и слобода изражавања и здравље свих наших друштава – рекао је Асанж.

Да је Џулијан Асанж пророк, видело се и када је Империја пожелела да ућутка још једног храброг момка, Данијела Сноудена, који показује како нас амерички Велики брат шпијунира и колике су размере светске хипокризије.

Ипак, све велике империје су пропадале оног тренутка када су почињале да аргументом силе, а не силом аргумената, да убеђују своје грађане у вредности живота које оне промовишу. Тако је било одувек: од старог Рима, преко папске инквизиторске и совјетске, па све до данашње америчке империје. И увек се све сводило, не на питање економије, већ на питање слободе.

Јер где нема слободе, нема ни живота.