фото: РТВ БН

МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ
kabinet@kultura.gov.rs

ОТВОРЕНО ПИСМО МИНИСТРУ КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА ИВАНУ ТАСОВЦУ

Поштовани министре,

сусрет са вама као министром културе је доказано немогућа мисија за нас који се бавимо културом, па сам принуђен да вам се обратим овим путем са неколико питања поводом вашег наступа у ударном ТВ дневнику РТС-а од 31. јануара о.г, јер сте том приликом изнели низ неистина и обмањивали јавност, заборављајући да сте и министар информисања. Да подсетим да сте рекли: „У спорту је једноставно, јер нема дилеме да је победио Ђоковић… У култури ствари не стоје тако, напросто систем у култури је такав да је тешко установити критеријуме с обзиром на различитости које покрива сектор културе, јер ми имамо, значи, са једне стране уметност, а са друге стране имате заштиту, тако да како је могуће поредити рад једнога глумца са радом сликара, са радом архивара, са радом библиотекара. То је дебата која је трајала од самог почетка од када су уведене националне пензије Други проблем је… везан за ту врсту клановско-буразерских односа у нашој култури која је једноставно до те мере доминантна да заправо је врло тешко када се и успоставе критеријуми да ви их спроведете… Мени се чини, када смо сагледали ситуацију, заправо боље резултате би имали да смо којим случајем, као главни критеријум, да смо ставили да бирамо национална признања на томболи, него што смо једноставно правили ову шараду… Морамо да поштујемо процедуре… те измене су прошле јавне расправе Београд, Нови Сад, Ниш… Најмањи број примедби је био везан за национална признања, а такође сетите се колико је до сада било петиција управо за укидање националног признања, јер су се оне претвориле на неки начин у своју супротност“.

Пошто смо ми, који смо добили национално признање, а не као што подругљиво тврдите неке „пензије“, такви да је по вама било боље „да бирамо национална признања на томболи“ обележићу вам питања бројевима да бисте лакше одиграли ту вашу томболу. Тврдите да сте у предлог новог Закона о култури унели низ измена, а суштински их има само неколико, задржаћу се на тих неколико које нисте навели да се не би видело да су усмерене само на укидање свега што је национално и на увођење циркуса и уличне уметности у културу, а ниједна измена не нуди доприност развоју наше културе и помоћи уметницима да је стварају.

1. Зашто мењате назив Закона о култури у Закон о јавном интересу у култури, као да је јавни интерес шири појам од културе, а нарочито када се зна да границе јавног интереса одређује власт, а не свеукупна јавност, и тиме враћате исти назив који је он имао у време Слободана Милошевића?

2. Зашто у вашем предлогу Закона о јавном интересу у култури у чл.5, тачка 11, сврставате у културу „остала извођења културних програма и културних садржаја (мјузикл, циркус, пантомима, улична уметност и т.сл.)“? Ако је та врста забаве оно што подразумевате под културом, када ћете додати „Парове“ и „Фарму“?

3. Зашто укидате националне установе пред које стављате покварене сатове? Да ли директор, рецимо Народног музеја, мора да клечи пред вама да би поставио неку представу на сцену или министар треба да буде дужан по закону да му то омогући? Да не желите мало превише власти, министре? Да ли то значи да ће убудуће Народни музеј или Народно позориште да долазе код вас да моле за цркавицу чекајући у реду са циркусантима и уличним жонглерима, јер нећете више морати да их финансирате приоритетно, као по важећем Закону о култури?

4. Да ли мислите да сте овлашћени да аутократски суспендујете Закон о култури који је на снази или сте дужни да спроводите закон? Зашто кршите закон?

5. Пошто сам сагласан са вама једино у томе да треба побољшати критеријуме, да ли знате да је то ваш посао и зашто сте министар, ако сте неспособни да предложите нове критеријуме, односно да обављате тај посао?

6. Рекосте „значи, са једне стране уметност, а са друге стране имате заштиту“. Обавештавам вас да уметници данас немају никакву заштиту и питам вас зашто их бар ви не штитите, иако вам је то дужност? Зашто се не угледате на вашег колегу министра Вању Удовичића?

7. Слажем се да „нема дилеме да је победио Ђоковић“, али шта мислите да ли је победио и неко од нас, рецимо Урош Ђурић са својим признањима у иностранству, или ја са преко 80 књига објављених у иностранству и капиталним делима преведеним код нас, рецимо Данте, Бокачо, Галилеј, Леопарди, Фасо, Сартори… Ја немам дилеме да то може лако да се вреднује, па вас питам зашто сте министар културе, ако не знате да вреднујете рад уметника? И зашто на ту тему игноришете мишљења истакнутих уметника као што су Воја Брајовић, Горан Марковић или поменути Ђурић, односно да ли је ваша дужност, као министра културе да поштујете уметнике?

8. Зашто говорите неистине у вези националних признања? Зашто нисте рекли јавности да су сва уметничка удружења против вашег предлога Закона и да сте се оглушили на све њихове писмене предлоге који су вам упућени и на све примедбе на јавним расправама? Зашто не знате да је у току потписивање петиције да се врате (нису никада ни укинута, већ ви не поштујете закон) коју је за неколико дана потписало преко хиљаду уметника, а ви кажете „сетите се колико је до сада било петиција управо за укидање националног признања“. Ето, не могу да се сетим ниједне такве петиције, па вас молим да ми наведете које петиције, када и са колико потписа?

9. Можете ли ми рећи на основу којих „клановско-буразерских односа у нашој култури“ сам ја добио национално признање и да ли је и ваш отац, наш угледни глумац, добио својевремено то признање по основу тих односа? Ко је њему, а ко мени био буразер и у којим смо клановима нас двојица били? На којој тоболи бисте ви добили академика Владимира Величковића да га наградите? И зашто и не кажете јавности да није реч о социјалној помоћи, већ да та награда има своје јасно уметничко образложење дато приликом њеног установљавања, а да постоје и критеријуми које неко није поштовао, а нарочито Влада Републике Србије која је, мимо надлежне комисије, убацивала естраду у културу?

10. Својевремено сте надахнуто изјавили: „На Бајлонијевој пијаци продају се кромпир и парадајз, а не сабрана дела Канта и Хегела, зато што кромпир и парадајз има ко да купи…“ Рекосте и да продаја немачке идеалистичке филозофије иде нешто слабије „поготово у време тропских врућина“. Пошто тако схватате културу, молим вас да ми кажете пошто је кило ваше свирке на клавиру на некој пијаци?

11. Ако све у култури мора бити „профитабилно“, односно самоопстајуће, или нестати, да ли сте се запитали чему онда служи Министарство културе и треба ли га продати на Бајлонију или укинути? И могу ли сабрана дела Шекспира бити профитабилна у Србији или нам нису ни потребна?

12. Да ли вам је ико рекао да Министарство културе одавно нема стратегију културне политике, да делује насумице, а да од вашег доласка на његово чело има за циљ дивљу неолиберализацију културе у оквиру које се систематски уништава све што је традиционално и национално, а подмеће се циркуска забава као српска култура?

13. Да ли треба да се сложим са позоришним редитељем Љубишом Ристићем када каже: „Тасовац је један од духовитих потеза данашњих власти“? Или бисте могли и да се уозбиљите?

14. И, на крају, зашто они ваши сатови не раде тачно или уопште не раде? Зар не видите, и без њих, да вам је време истекло?

С поштовањем,

Драган Мраовић
песник и књижевни преводилац

У Београду, 4. фебруар 2016.

————-

Драган Мраовић: ОТВОРЕНО ПИСМО МИНИСТРУ КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА ИВАНУ ТАСОВЦУ

4. 2. 2016. за ФБР приредила Биљана Диковић