Либија је све чешће мета терористичких напада, а судбина отетих Срба и даље непозната

Стална, али неуверљива убеђивања шефа дипломатије Ивице Дачића и премијера Александра Вучића да су отети службеници Амбасаде Србије у Триполију Слађана Станковић и Јовица Степић живи, само сведоче да се њиховој агонији крај не назире.

Међу олако изреченим наводима, између којих се десио и тајанствени пут у Либију секретара Министарства иностраних послова Вељка Одаловића и његова изјава да нема информација да су киднаповани пали у руке тзв. Исламске државе, последња вест о томе стигла је од Дачића.

Он је већ према устаљеној процедури поновио да је Србија у контакту са либијским безбедносним службама од којих се чује да је двоје српских држављана добро, као и да се надају да ће то брзо бити решено. Србија, истакао је Дачић, није тако велика и моћна земља да пошаље трупе да ослободе отете, али остаје приоритет да то проба политичким путем.

Вучић је пре две недеље оптимистично најавио хитре и добре информације о српским службеницима, али се уместо двоје службеника, у Београду појавио већ помало заборављени Срђан Бабић, бивши телохранитељ покојног премијера Зорана Ђинђића, који је девет месеци провео у либијском затвору.

За његово ослобађање Вучић се захвалио премијеру Малте, енглеским и америчким пријатељима. Читав тај след догађања јавност је подсетио на премијерове раније изјаве и ону из децембра 2015. да је Србија до сада имала бар девет или десет пута тврда обећања да ће отети бити ослобођени у наредних 48 сати.

Као кост у грлу, међутим, остаје више него чудна улога српског амбасадора у Либији Оливера Потежице на чији је аутомобил пуцано, али није завршио у отмичарским рукама. Убрзо је у јавност процурило да је управо Потежица и поред препорука српских безбедносних служби о повлачењу остао у Триполију као једини дипломата из Европе. Тада су кренуле и спекулације да је саучесник отмице је њему близак Либијац Хауди Гануди.

Неко мути

Сумња у послове амбасадора Потежице била је у више наврата тема у Србији. Од приче да је у 2014. и до средине прошле године издао близу 2.400 српских виза држављанима Либије и наводно наплаћивао ту услугу, до момента када је МСП забранио издавање виза без сагласности Министарства унутрашњих послова. Потежица се после тих написа обратио државном врху и, посредно пребацујући кривицу за останак у Триполију на Ивицу Дачића и службенике амбасаде, претио је неким документима који могу „да процуре“.

————

СУДБИНА ОТЕТИХ СРБА И ДАЉЕ НЕПОЗНАТА: Знају да су добро, али не и где су?!

3.2.2016. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић