Београдски суд оспорио је недавно у једном случају праксу банака да провизију за обраду кредита наплаћују у зависности од висине позајмице и наложио да се дужнику врати новац који је у те сврхе дао.
Корисник кредита који је тужио своју банку Трећем основном суду у Београду због тога што му је за обраду кредита наплатила 1.700 евра, добио је крајем године пресуду којом се банци налаже да му овај износ врати због, како стоји у пресуди, “неоснованог богаћења банке”.
Дејан Гавриловић, председник Удружења банкарских клијената “Ефектива“, каже да је нереално зарачунавање трошкова обраде кредита проблем на који дуго покушавају да укажу и који се коси и са законом.
– Ако један клијент подигне кредит од 10.000 евра, а други од 1.000 евра, банка ће од обојице наплатити један одсто провизије за обраду кредита, односно од првог ће наплатити 100 евра, а од другог 10 евра. Проблем је што је са обојицом банка обавила исти посао и прошла кроз исти поступак, па би и трошкови, ако их уопште има, морали бити идентични и не би смели да зависе од висине кредита – каже за “Блиц“ Дејан Гавриловић из Ефективе.

Ова пресуда отвара пут свим корисницима кредита који су платили ову провизију, били они физичка или правна лица, да у судском поступку потражују свој новац назад.
Гавриловић напомиње да је ова неправда давно требало да буде исправљена, јер је и чланом 1065 Закона о облигационим односима предвиђено да банка кориснику ставља на располагање одређени износ новца на који наплаћује камату.
– Дакле, камата је једина цена коју клијент плаћа и у њој морају бити обрачунати сви пратећи трошкови, као и зарада банке.
И још нешто. Када банка одобри 10.000 евра кредита, а на име провизије за обраду наплати 100 евра, она на располагање кориснику ставља 9.900 евра, али на цео износ од 10.000 евра обрачунава и наплаћује камату, те је ту додатна штета за клијента – каже Гавриловић.
—————
ЧОВЕК ПОБЕДИО БАНКУ: Суд наложио да се оштећеном клијенту ВРАТИ НОВАЦ
29. 1. 2016. БЛИЦ–Gorica Avalić, за ФБР приредила Биљана Диковић















И на крају узму дупло. Ево како: 100 е остаје-задрже као депозит а онда на крају зарачунају као да је и тих 100 е подигао клијент (иако је остало као депозит банци и никада клијенту нису дати ) и ако жели да исплати преостали износ кредита зарачунају му и тих 100 е. Било је таквих случајева.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
„– Ако један клијент подигне кредит од 10.000 евра, а други од 1.000 евра, банка ће од обојице наплатити један одсто провизије за обраду кредита, односно од првог ће наплатити 100 евра, а од другог 10 евра. Проблем је што је са обојицом банка обавила исти посао и прошла кроз исти поступак, па би и трошкови, ако их уопште има, морали бити идентични и не би смели да зависе од висине кредита…“
Kako je banka obavila isti posao kada u prvom slucaju mora da kuca jednu nulu vise?
Skupe te nule u dansanje vreme, sta cete…
Свиђа ми сеСвиђа ми се