Поштовани читаоци, електронском поштом смо добили РЕАГОВАЊЕ на одржану промоцију књиге „Дунав“, аутора Клаудија Магриса у Београду, односно на „изричито увредљив садржај“ књиге за србски, румунски и влашки народ Баната, као и деловања истог аутора у књижевном опусу других… Текст реаговања преносимо у целости. Магрисов „Дунав“ је представљен у Србији као „једна од најзначајнијих књига савремене италијанске и европске књижевности“ – због тога је веома важно прочитати ово реаговање на исту.

***

РЕАГОВАЊЕ: СРЂАН НОВАКОВИЋ – Не дозволимо да нас понижавају и смеју нам се иза леђа

Поштована редакцијо,

Молим вас да објавите најоштрији протест поводом одржане промоције књиге „Дунав“ Клаудија Магриса у Београду.

Ова књига је из жанра фикције и представља својеврсну интелектуалистичку елаборацију историјског путовања делтом Дунава и, као таква,свакако није дужна да следи историјску истину и чињенице.
Међутим, дотична књига садржи читава поглавља чији је садржај изричито увредљив за српски, али, такође и за румунски и влашки народ Баната. Тако, у поглављима „Бака Анка“ и „Зелени коњ“ се говори о некаквом Вуковићу који из „наклоности према Мађарима“ мења властито презиме у Vukovics, значи директно и безобразно се изврће историјска цињеница присилне мађаризације у Војводини и на територији данашње Мађарске. Сама „Бака Анка“ је мађаронка, осуђује се и прогон фолксдојчера-нациста као „погрешан“и „економски штетан“, цитира се Едвард Кардељ… Лично мишљење аутора или пусти реваншистички снови италијанског германофила и професора немачког?

На истом месту, аутор дрско поистовећује влашки етнос са Румунима, занемарујући чињеницу да огромна већина влаха у Србији и другде национално се изјашњава као и већински народ, или као посебна и аутохтона национална заједница са специфичним дијалектом и древним обичајима. Назвати некога од њих „Румуном“, за њих саме представља крајњи вид непоштовања.

Шлаг на торту (или прст у око) ипак представља цитирање у роману наводне „старе румунске изреке“,која дословце гласи овако: „Никада нисам видео зеленог коња, ни паметног Србина!“

Наравно, и дотична „изрека“ је само фикција (читај увредљива измишљотина) аутора романа, али волео бих да нађем Италијана који би превео и промовисао књигу српског аутора у којој се, на аналогни начин, пореде зелени коњи и поштени Италијани! Таквога нема и неће га бити никада. Или, Боже ме сачувај, поменути у таквом контексту Јеврејина или Арапина!
Писац такве књиге био би свакако „персона нон грата“ у Напуљу, Тел Авиву или Ријаду.

Потписник ових редова, пореклом из Мокрина, одлично говори румунски језик и лично се распитао код стручњака Академије наука из Букурешта, добивши званичну потврду да слична изрека не постоји у богатој културној баштини румунског народа. Штавише, самим румунским филолозима и етнолозима чинила се незамисливом инсинуација да иједан Румун може да изрази такву гнусобу према Србима. Нас и превише везује заједничка вера, фолклор, култура и крвава историја наших народа под Турцима, као и вековно пријатељство и суживот, да би се макар и вербално сукобљавали.

Није госп. Магрису ово прво и једино каменовање нашег разапетог и десеткованог народа. Он је редовни колумнист „La Repubblica„и „Corriera della Sera„, ноторно русосрбофобних дневних новина за које упућени историчари Фазанела и Церегино тврде да су вишедеценијска упоришта плаћеничке британске пропаганде у Италији.

Госп. Магрис је и рецензент књига новинара Паола Румиза, који се дичи исламистичким познанствима и везама са башчаршијским поборницима вредности модерног, европског погледа на свет, али из саудијске перспективе. Дотични Румиз је био главни спонзор довођења „хероја из Добровољачке“-Јована Дивјака у Трст, како би дотични „хуманиста“ са Интерполове потернице одржао пар предавања у свечаној сали Привредне коморе града! Ухапшен је тек у Бечу.
А господин Клаудио Магрис пише предговоре и рецензент је оваквој „сабраћи“у њиховим књижевним подвизима…

Срби, горе имајмо срца! Не дозволимо да нас понижавају и смеју нам се иза леђа.

Срђан Новаковић, Трст, Италија

(п.с. некадашњи потпредседник Српске Општине у Трсту)

***

————-
————-
————-

МАГРИСОВ „ДУНАВ“ ПРЕДСТАВЉЕН У СРБИЈИ КАО ЈЕДНА ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ КЊИГА САВРЕМЕНЕ КЊИЖЕВНОСТИ!?

Колико је профит променио погледе и начин, као и квалитет књига које се могу читати у Србији одавно је познато, о томе су говорили разни критичари ове области, а посебно се о садржају, углавном уопште не води рачуна… Добар пример стања на књижевно-издавачкој сцени Србије је – то што је књига Клаудиа Магриса најављена код нас као „значајна за Србе“, погледајте изводе са интернета:

*“Магрисов `Дунав`, једна од најзначајнијих књига савремене италијанске и европске књижевности…“
*„Препознат као животно дело једног од водећих савремених европских писаца, Магрисов Дунав је велика прича о прича о Европи на обалама Дунава од Црне шуме до Црног мора, о културама које настају на његовим обалама, о историји која је оставила своје трагове, о људима који су дали смисао свом постојању. На обалама Дунава се живи и мисли, траје и одржава витализам трајања, смењују догађаји и настаје разумевање тих догађаја. И часови узлета и часови патње, како показује историја Европе и историја самог Дунава, интензивнији су на обалама ове реке. Магрисов роман је велико и узбудљиво сведочанство о улози једне реке у европском искуству и стварности, култури и историји.“
*„Магрисов роман је обликован као књижевна археологија Дунава у којој прича луцидно и заносно прати слојеве културе, историје, друштва, језика, стварности. Сликајући људске судбине на кључној европској реци, као у историји, тако и у савремености, Магрис је написао заносну, узбудљиву и незаменљиву књигу у којој се бескрајно ужива и бескрајно много учи и сазнаје о Дунаву.“
*„Откривајући нам Дунав као велику и никада до краја испричану причу, Магрисова чудесна књига је највећи путнички роман модерне књижевности.“

КЛАУДИО МАГРИС ПОТПИСУЈЕ СВОЈЕ КЊИГЕ

———————-

РЕАГОВАЊЕ: Срђан Новаковић – СРБИ, не дозволимо да нас понижавају и смеју нам се иза леђа

26. 1. 2016. за ФБР приредила Биљана Диковић