О светој икони Богородице Млекопитатељнице

По усменом предању сачуваном у манастиру Хиландару, данашња Хиландарска икона Богомајке Млекопитатељнице налазила се у Лаври Светог Саве Освећеног, која се налази двадесетак километара јужно од Јерусалима. Свети оснивач ове највеће Лавре на Истоку, Свети Сава Освећени, по коме је Свети Сава Српски добио име, пред своју блажену смрт је пророчки говорио окупљеној братији монасима, који су окруживали његов одар, да ће после много времена Лавру походити један монах племићког рода са запада, по имену Сава, коме они треба као благослов да дају икону Мајке Божије Млекопитатељнице и такође његов игумански жезал, тј. штап. Свети Сава Освећени упокојио се (†532) у миру и радости четврте године владавине великог цара Јустинијана.

Манастир Светог Саве Освећеног

Од тада прође много времена, готово седам векова, и братија памтијаше заповест свог духовног оца, преносећи завештање великог Светитеља. И заиста, почетком XIII века, на свом ходочашћу у Свету Земљу, дође из Србије (1217)Свети Сава, први Српски Архиепископ и Чудотворац, да посети манастир Светог Саве Освећеног код Јерусалима.

Кад је Свети Архиепископ Сава прилазио кивоту у коме су почивале мошти Светог Саве Освећеног, игумански жезал паде са зида пред ноге Светог Саве Српског и поклони му се, а икона Богородице Млекопитатељнице покрену се на свом постољу. Манастирска братија најпре ћуташе, а потом казаше пророчанство Саве Освећенога, у неверици да се оно сада остварује пред њима. Кад год је, током тих дана боравка у Лаври, Сава Српски улазио у манастирски храм, ова се сцена понављала. Тек после његовог трећег уласка у храм, братија му саопште завештање свог духовног Праоца. Пророчанство се, дакле, остварило! Тада су, из љубави и милоште према Св. Сави Српском, а по завештању Преподобног Саве Освећеног, икона Млекопитатељица и игумански жезал поклоњени Архиепископу Српском, а уз њих још и позната чудотворна икона Богородице названа Тројеручица (која се налази у Хиландарској Саборној цркви на месту Игумана, а која је припадала Св. Јовану Дамаскину).

На свом повратном путу из Палестине у Србију, Свети Архиепископ Сава отиде прво у Свету Гору Атонску, где свом манастиру Хиландару, кога је подигао са Светим му оцем Симеоном Мироточивим, остави у неотуђиво наслеђе као најлепши украс чудотворну икону Пресвете Богородице Тројеручицу. Игумански пак жезал остави укелији званој Моливдоклисја у Кареји. Касније је жезал пренет у келију Патерица, названу тако по жезлу-штапу, који се грчки зове патерица (πατερίτσα), и он је ту чуван до скоро, а однедавно је пренет у Испосницу типикарницу Светог Саве у Кареји, која је названа тако по типику који је Свети Сава још као монах написао за овуиспосницу, а који се типик састоји у завештању свакодневног читања читавог Псалтира у тој Испосници (види: Карејски типик).

Чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице Свети Архиепископ Сава је поставио на иконостас келије Испоснице-Типикарнице у Кареју, коју је посветио Преподобном Сави Освећеном. Јединствена у Православном свету, икона Пресвете Богородице Млекопитатељница представља Младенца Христа како, држан на рукама Богородице, сиса дојку на грудима Свете Богомајке.

Друга знаменитост, везана за ову чудотворну Икону, јесте њено место на иконостасу, крај Царских Двери. Мимо обичаја наше Цркве, из велике љубави према Мајци Божијој, Свети Сава је на иконостасу поставио Млекопитатељницу, као престолну икону на десну страну, где се према канону Православне Цркве поставља икона Спаситеља Христа, коју је зато поставио на леву страну од Царских Двери. Он је, другим речима, заменио места икона Богородице и Христа, што је, због велике светости и уважавања Светога Саве Српског, Васељенска Саборно-католичанска Црква Православна дозволила, јер таквих случајева има још у Православљу.

Овој светој икони Богородице Млекопитатељнице многи благочестиви Православни Хришћани обраћају се са вером и молитвом, а преко ње од Богомајке и Господа добијају благодатну помоћ за спасење. Нарочито то чине побожни поклоници кад дођу у Типикарницу-Испосницу Светог Саве у Кареји. (православље.нет)

***

Молитва Пресветој Богородици у част Њене иконе
МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦЕ

Пресвета Богородице, Ти Која млеком појиш Онога Који васељену поји животом, напој из недара милости Твоје осиротеле душе наше.
Погледај на нас, Хранитељко Онога Који не потребује храну – Који је сам Храна живота вечног. Не остави нас Пречиста, не остави, Пресвета!
Орасположи према нама Онога Који је себе учинио дететом и огладнео да би нас наситио Собом.
Умилостиви разиграног Младенца Који на грудима Твојим утеху материнског млека тражи.
Не остави нас, Мајко, јер Ти није непозната материнска брижност.
Нека милост Твоја не пресахне као што ни млека Твога недостало није.
Ти Која си отхранила Онога Који животом храни васељену и љиљане заодева лепотом, буди Мајка онима који мајке немају, буди радост онима са чијег лица не одлази суза. Ублажи тугу деце без родитеља, утеши оне који немају деце; буди свима све, јер Ти то и јеси, Родитељко незалазне Светлости.
Реко благодаћу изливена, материнском Својом болећивошћу закрили децу овога света, болесну исцели, несташну умири, даруј бистар ум за учење, за разумевање и разликовање добра, разгори дух побожности, немир младости укроти, порочне поврати… Мајко Онога Који земљу у светлост повија, просвети помрачене душе наше, оснажи немоћ природе наше и не остави нас Пречиста.
Посети нас благодаћу Преблагословена! Породиљама буди брзо разрешење, удовицама утеха, сирочади старатељка.
Буди нам, Пречиста, утеха у невољама, заштити децу по болницама, благослови руке које их лече и помажу им у немоћима. Не остави некрштеном децу умирућу, ублажи тугу њихових родитеља и сједини нас у Царству непролазном где нема ни суза, ни уздаха. Охрабри нас надом на живот вечни и заједницу на небу. Подари мајкама благоразумност у васпитању деце, да примером свога живота подстичу децу на побожност.
Ти Којој је срце било рањено болом за страдајућим Сином, ублажи бол страдајућих срца наших. Погледај на нас, Сведобра!
Пред ликом Твоје чудотворне иконе ничице падамо и у сузама Те молимо: не остави нас иако не заслужујемо свечудесну милост Твоју. Ти видиш бол нашу, Ти чујеш јецаје наше, и да Ти ништа не прозборимо Твојој материнској љубави је већ све јасно. Нахрани нас Сином Твојим, да не малакшемо ходећи путем Његовим, славећи дивнога Бога у Тројици Светој, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Амин.

Kатакомбна благодат у егзилу – жива искуства верујућих