Неизвесно да ли ће у Србији бити легализована „хумана смрт“

Најстрожи противници еутаназије су Грчка, Румунија, Пољска и Ирска, где је она забрањена законом, а непоштовање тог прописа се кажњава казном затвора од пет до 14 година. У Србији, као и у Хрватској и Босни и Херцеговини, еутаназија се још сматра убиством.

Убиство из милосрђа, како многи називају еутаназију, биће могуће и у Србији уколико се усвоји нови Нацрт Грађанског законика, о којем је почела јавна расправа. У предлогу стоји да је еутаназија „право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, који се може изузетно остварити, ако се испуне прописани хумани, психо-социјални и медицински услови“.

У случају да пацијент није у стању да сам донесе одлуку, предвиђено је да најужа породица има право да донесе ту одлуку. Уколико би се овај предлог усвојио, то би довело и до промене у кривичном закону, јер се до сада еутаназија посматрала као кривично дело кажњиво затвором.

Др Хајрија Мујић-Зорић, научна саветница Института друштвених наука, правница у области медицинског права, за „Вести“ истиче да је против одредбе о еутаназији.

– Много је нејасних детаља и најпре би требало сваки сегмент детаљно разложити. С одредбама представљеним у Нацрту може доћи до бројних злоупотреба. Мислим да смо још далеко од увођења еутаназије у Србију – објаснила је др Мујић-Зорић.

У Србији је тренутно присутна тзв. пасивна еутаназија, која подразумева допуштање да дође до последица. Под „хуманим убиством“ подразумева се лечење секундарних последица, ублажавање бола, неприкопчавање на апарат или скидање са апарата ако се то одлучи конзилијарно уз сагласност најужих чланова породице. Како је објаснила др Мујић-Зорић, незахвално је говорити да ли је еутаназија право пацијента или не. Оно што изазива највећу дилему са којом се сусрећу стручњаци јесте чињеница да је чак петина еутаназираних пацијената у свету боловала од болести које нису смртоносне.

Подељена јавност у Белгији

Иако је у Белгији еутаназија дозвољена, јавност се поделила због случаја осуђеног серијског силоватеља Франка ван ден Блекена. Он је провео 30 година у затвору. Почетком 2015. подвргнут је еутаназији по сопственом захтеву јер је, како је сам навео, преживео тешке психичке патње због својих дела. Да ли је „убиство из милосрђа“ требало бити дозвољено човеку који није био милосрдан према жртвама, питање је које су поставили Белгијанци.

Непотпун предлог закона: Др Слободан Савић

Проф. др Слободан Савић са Института за судску медицину у Београду противник је еутаназије.

– Предлог закона је непотпун. Морало би се утврдити која су то обољења која могу довести до еутаназије, мора се прецизно одредити које су то тегобе због којих се она може разматрати – објашњава др Савић.

Он стално истиче Алцхајмерову болест као пример.

– То је тешко обољење и умирање може да буде веома тешко за пацијента. Како ће се ту дефинисати да ли пацијент има право да одлучи о еутаназији унапред, пре него што нехумане тегобе наступе или ће ту одлуку донети неко од породице? – каже др Савић.

Др Савић истиче да се само јасном и експлицитном жељом пацијента који је на самрти треба спроводити еутаназија.

– Иако је некада јасно да би пацијент који није у стању да се изјасни радије одабрао смрт него живот, врло је незахвално некоме другом препустити ту одлуку, ма колико то близак члан породице био. Чак и лекари са резервом увек узимају и најтеже прогнозе, јер мали проценат чуда се некада ипак деси – истиче саговорник „Вести“.

Црква не прихвата „усмрћивање паћеника“

Српска и Руска православна црква, као и друге традиционалне верске заједнице, иступају против признавања законитости еутаназије која умањује достојанство човека и девастира професионалну дужност лекара, чији је позив да чува, а не да прекида живот.
– Хришћани знају за патње тешко болесних људи, они се моле за олакшање њиховог бола, пружају им помоћ и подршку. Међутим, усмрћивање паћеника, или помагање да изврше самоубиство, апсолутно је недопустиво – став је руског патријарха Кирила.

Прва земља на свету која је увела еутаназију била је Белгија 2002, а од 2014. је дозвољена и за млађе од 18 година. Најлибералнија земља када је у питању „убиство из милосрђа“ је Холандија, где је дозвољена за све старије од 12 година. У Швајцарској је дозвољена директна еутаназија, што значи да лекар може одредити смртоносну дозу лека, али пацијент лек мора сам да узме. Од 2009. омогућена је у Луксембургу.

У Данској, као и Норвешкој еутаназија је дозвољена уколико се пацијент сам одлучи на тај корак. У Аустрији, Немачкој, Француској и Шпанији могућа је пасивна еутаназија, којом се пацијенту може прекинути терапија уколико он то затражи. Велика Британија званично не дозвољава еутаназију, али је омогућено лекарима да пацијентима на самрти дају јаку дозу морфијума, иако је познато да од тога може да се умре.

————-

ЕУТАНАЗИЈА у новом Нацрту Грађанског законика: „Убиство из милосрђа“ законито и у Србији?

24. 1. 2016. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић