Монашко име Јован, добио је по светом Јовану Крститељу. Са својом братијом преживео је  мартовски погром 2004. године, када је манастир потпуно спаљен од стране шиптарских терориста.

После екуменистичког погрома, са својом братијом, наставља свој монашки живот у скромној катакомби на Брезовици, почев од 27. децембра 2010. године. Одатле, 21. августа 2013. године, прелази у катакомбни манастир светог Архангела Михаила у Нишу, где обавља послушање настојатеља манастира. У чин протосинђела унапређен је 12. јануара 2014. године у свом манастиру у Нишу.

Отац Јован се одликовао кротошћу, незлобивошћу и, пре свега, правом монашком послушношћу и тихошћу. Никада га нико није чуо да се гневи или љути.

Тон је знао да повиси само када је одбрана вере била у питању. У манастиру је савесно обављао многа  послушања. Најдуже је био на послушању гостопримца. Од монашке бројанице се није одвајао. Био је заиста прави Христов монах који зна зашто је дошао у манастир. Вољен је био од свих.

Са својим сарадницима уређивао је интернет страницу „Православље живот вечни“. Највећи број текстова на овој страници припада управо њему. Из монашке скромности своје текстове никада није потписивао. Био је веома ревностан у одбрани вере од екуменизма и у борби за Косово и Метохију. Био је веома крхког телесног здравља.