Вучић је на седници Главног одбора СНС рекао да је влади потребан пун мандат како би до 2020. довршила започете реформе, које су Србију извеле на добар и сигуран пут. Одлука о изборима поздрављена је дуготрајним аплаузом 505 чланова Главног одбора странке. Вучић је рекао да је Србија од како је СНС преузела власт у стању латентног друштвеног сукоба.

Он је изјавио да је странка и Влада коју је она формирала наилазе на „огроман отпор управо стога што је настојала да разбије блок који су чинили тајкуни, политичари и криминалци, којима није било у интересу да Србија напредује и да се било шта мења“. „Отпочели смо сукоб и са њима и са онима међу нама којима је власт само начин за лично богаћење“, рекао је Вучић.

„Намера да се предузму мере од који су сви бежали, а пре свега оне на економском плану, донела нам је у старту непријатеље, али сам поносан што смо радили марљиво и вратили Србији углед у свету какав није имала у новијој историји“, подсетио је Вучић. Он тврди да је „Србија данас на добром и стабилном путу, економски и политички, а то нам признају све релевантне институције и организације у свету“.“Хоћу тим који неће да се рекламира, него да ради“, поручио је партијском чланству и додао: „И хоћу да се захвалим мангупима у нашим редовима и пошаљем их тамо где припадају“. Он је позвао напредњаке да не потцене политичке противнике, пожелео им поштену, озбиљну и одговорну кампању, „а грађани ће умети да изаберу, јер нико не може да заустави Србију на путу ка бољој будућности“…

Подсећамо да покрајинске изборе како то предвиђа закон расписује председник Скупштине АП Војводине, 90 дана пре истека мандата Скупштине, тако да се избори окончају у наредних 60 дана, а локалне изборе заказује председник Парламента. Последњи, ВАНРЕДНИ парламентарни избори били су 16. марта 2014. године, када су изабрани представници народне власти говорили једно – због чега су и изабрани, а кад су почели са вршењем власти радили сасвим друго, односно драстично су ПРЕВАРИЛИ своје бирачко тело.

БИЛО БИ ДОБРО ДА НАРОД ПРВО СТАВИ ПРСТ НА ЧЕЛО И РАЗМИСЛИ КО ЋЕ РАДИТИ У КОРИСТ СРБА И СРБИЈЕ, ПА ТЕК ОНДА УМЕ ОЛОВКУ И ЗАОКРУЖИ КО ЋЕ ГА ПРЕДСТАВЉАТИ У ПАРЛАМЕНТУ, требало би да ТАЈ НЕ РАДИ ЗА СЕБЕ И СВОЈУ ПАРТИЈУ, ВЕЋ ЗА КОРИСТ НАРОДА КОЈИ ГА ПЛАЋА И ДРЖАВЕ КОЈОЈ СЛУЖИ.
Довољно је погледати ПРЕДИЗБОРНА ОБЕЋАЊА и упоредити са РЕЗУЛТАТИМА.
СВИХ ОНИХ КОЈИ СУ ОД 2000-те ДО ДАНАС УЧЕСТВОВАЛИ У ВЛАСТИ У СРБИЈИ.

РАЗЛОЗИ ЗА ИЗБОРЕ?

„Ванредни избори би имали смисла када бисмо били сигурни да бисмо добили ефикаснију владу. А то је мало вероватно. Добили бисмо сличну садашњој, са истим премијером и већином министара. Само што би имала за две године дужи мандат од постојеће и то је кључни политички мотив за расписивање ванредних парламентарних избора“ изјавио је пре неколико дана професор београдског Економског факултета Милојко Арсић, уредник „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке.

КОЛИКО ЋЕ ТО ДА КОШТА НАРОД СРБИЈЕ?

Обједињени локални, покрајински и парламентарни избори свакако би појефтинили изборни процес, али ће у тој ситуацији највећи профитери бити странке.

Странке ће за покрајинске изборе поделити 7,78 милиона динара, док ће ванредни парламентарни знатно више заграбити из републичке касе – чак 580,6 милиона! – каже Програмски директор „Транспарентности Србија“ Немања Ненадић.

„Рачуна се да ће на сваком од више од 8.000 бирачких места седети отприлике 40 чланова. Бројка од 320.000 људи који су ангажовани током избора у одборима може да буде и већа и мања, јер зависи од броја листа које ће учествовати на изборима, али може да их буде и више од 20. Накнада за члана бирачког одбора је 1.500 динара, док председник одбора добија 2.000 динара. Дакле, процена је да ће само за то бити потребно најмање 480 милиона динара, без обзира на то да ли ћемо имати изборе на два или три нивоа власти. Уколико буду одржани и парламентарни, имаћемо и трошкове штампања листића, а то је још око 50 милиона динара“ – објаснио је Дејан Ђурђевић, председник Републичке изборне комисије.

*Новац из буџета за изборне кампање распоређује се тако што се петина укупне суме подели на једнаке делове свим странкама чије изборне листе одобри РИК, а преосталих 80 одсто се распоређује пропорционално освојеним мандатима. Закон прописује да партије које не пређу цензус враћају у државну касу средства која су добиле из буџета за финансирање кампање.

———–

ОДЛУЧИЛИ – БИЋЕ ВАНРЕДНИ ПАРЛАМЕНТАРНИ ИЗБОРИ У СРБИЈИ

17. 1. 2016. РТВ, ВЕСТИ, АЛО, ПОЛИТИКА, Мондо, агенције, за ФБР приредила Биљана Диковић