Прије неко вече, након уживања у познатом благом укусу и сочном месу ове рибе, мисли су ми отишле на ону страну која је обично и одговорна за настајање оваквих биљежака, за које се никако не могу начудити како то да има људи који их читају и лајкују. Али добро сад.

Заинтересовао сам се мало и мало истражио чињенице о овој риби, за мене омиљеној као храни.

Нађох да је риба селица – односно миграторна врста, снажна и брза, да је грабљивица, а да квалитет њеног меса потиче од тога што јој је ваљда, због великих раздаљина које преваљује у својим јатима, потребно брдо мишића (који чине њено месо које једемо), чврст костур и здраве масноће из којих црпи своју енергију.

Ево како та моја скуша изгледа у природи, у својој природној улози за коју је и створена:

Скуша није гајила своје мишићаво месо да бих га ја јео. Није за ту сврху створила ни високо вриједне масне киселине, нити накупила у свом тијелу све оне за нас драгоцјене минерале и створила витамине.

Она је све то створила у свом тијелу ради себе, свог живота, раста и размножавања, а не ради нас који је ловимо или једемо.

Дакле, ТО је природна улога скуше. Да расте и развија се, и да се размножава. Сви системи њеног организма постоје да би томе служили.

Међутим, то није њена најбоља улога, ако је судити из моје тачке гледишта; из мог себичног интереса. Гледајући из те моје тачке, ово је најбоља и идеална улога скуше:

Дакле, то и даље јесте скуша, и у себи и даље садржи и оне протеине, и масне киселине, витамине и минерале. Али има и једна разлика. Све то сада има улогу даслужи МОМ расту, развитку и размножавању, а не њеном. За њу као живо биће, нажалост, плата мора да буде – смрт. Да би послужила тој улози, скуша мора умријети. Не може живјети, а да њен организам служи неком другом организму.

Исто је и са државама, територијама и народима.

Држава постоји онда када сви њени системи служе ЊЕНОМ расту и развоју, и расту, развоју, животу и размножавању њеног народа. Као што се у организму скуше одвијају процеси који управо то имају за циљ, исто је и у озбиљној држави – која је озбиљна у оној мјери у којој примјењује баш оне процесе који служе управо њој, и њеном народу.

Међутим, када држава постане колонија било да се то јасно каже, било да се то крије (као што је случај код нас), тада она има улогу скуше на тањиру. Сва њена богатства су и даље у промету, може изгледати наоко да се све креће, да се нешто мијења и дешава, да тече, али је страшна и горка истина да су то процеси који сада служе развоју неког другог – ГЛАДНЕ КОЛОНИЈАЛНЕ СИЛЕ која влада колонијом. Тада ресурсе и народ колоније, односно – њено сочно месо, протеине, масне киселине, витамине и минерале, исисава гладна колонијална сила.

А плата колонији, односно ономе што је некада била држава па се претворило у биједну и патетичну имитацију државе, у колонију, није ништа другачија од усуда који доживљава скуша на тањиру. Та плата је смрт.

Не заваравајмо се. Не вјерујмо психопатама на врху наше власти. Не можеш бити неслободан, бити коришћен за развитак неког другог, а да то преживиш.

Нисмо дошли на овај свијет, нисмо стварали нацију и државу, наши преци се нису стотинама година молили и жртвовали да би ми сада својим месом хранили неког другог, незаситу алу либерал-капитализма, педерског и педофилског монструма ЕУ, и наказну англосаксонску цивилизацију.

НЕ УПЛИВАЈМО У МРЕЖУ!