Корумпирани појединци из надлежних служби сарађују са тајкунима у Војводини, због чега они обрађују на хиљаде хектара који не иду на лицитацију нити на њих плаћају закуп, а буџети локалних самоуправа и држава због тога трпе милионску штету, тврди Србољуб Глишић из Народне иницијативе за реституцију у Србији.

Због података у Републичком геодетском заводу и Катастру непокретности који не одговарају чињеничном стању, поред 540.000 хектара пољопривредног земљишта у Војводини које се даје у закуп на лицитацији, још између 50.000 и 60.000 хектара државног земљишта „сакривено“ је као друштвена својина која, по закону, више не постоји па се нити даје на лицитацију нити се на њу наплаћује закуп, а обрађују је тајкуни – тврди Србољуб Глишић из Народне иницијативе за реституцију у Србији, наводећи да је на тај начин само општина Бач оштећена за два милиона евра.

„По Закону о пољопривредном земљишту, од 2006. године локалне самоуправе одлучују. А како то иде? Локална самоуправа идентификује неке парцеле. Дођу локални тајкуни и кажу: „Ово одвоји за мене“. Он се не појављује на лицитацији, само поткупи појединце из надлежне службе или комисије за пољопривреду те општине. Оно што тајкун неће да узме, даје се на лицитацију“, објашњава Србољуб Глишић из Народне иницијатива за реституцију у Србији.

Српска напредна странка у свом саопштењу за јавност пита: „Коме не одговара увођење реда?“ посредством Закона о пољопривредном земљишту и: „Ко је од 2010. године обрађивао 2.000 хектара земље на територији града Суботице која се, по први пут, нашла у годишњем програму тек 2015. године и где је завршило више од 100 милиона динара прихода које је, по том основу, требало да се нађе у буџету града?“

„Где је тих 2.000 хектара? То су те површине за које ни данас не можемо наплаћивати закуп зато што нема ни политичке воље да се ти проблеми реше, а и судски процеси који се воде у случају „Расадника“ (300 хектара старих воћњака између Суботице и Палића) и ПИК „Стара Моравица“ (200 хектара на Бикову), трају годинама. Што се тиче 700 хектара ( који су одлуком Скупштине града Суботица 2007. године дати црквеним заједницама на бесплатно коришћење – прим. аутора), и ту је неопходна политичка воља. Нажалост, у Суботици у овом тренутку нема политичке воље да се тај проблем реши иако сви ми знамо да је одлука о начину коришћења пољопривредног земљишта од стране цркава – незаконита“, одговара Шимон Острогонац, члан Градског већа Суботице задужен за пољопривреду.

Шимон Остроганац каже да се у Суботици 12. 000 хектара обрадивог пољопривредног земљишта даје у закуп на лицитацији, али и истиче да се у катастру тако воде и језера Палић и Лудаш, заштићени резерват природе, аутопут, 40.000 башти Суботичана, па и гробље, те да ће због тога наредне године, уместо 2.000, бити чак 5.000 хектара који неће моћи да буду дати на лицитацију. Очигледно је да је неопходно озбиљно увођење реда међу онима који треба да воде бригу о пољопривредном земљишту као највећем богатству Војводине и целе Србије.