Драгомир Антонић

12.12.2015. Искра

Смемо ли ћутати кад је Гораждевац у питању?

Не. Напротив, морамо бити гласни. До неба да се чује.

„Наши пријатељи“ саветују да заборавимо прошлост! Да прошлост оставимо прошлости! Окрените се будућности – то нам говоре.

А садашњост? Шта је с њом? Вајни евроунијатски пријатељи, предлажу да ћутимо о садашњости. Како се стиже у будућност ако се прошлост заборави а садашњост прећути? То нам не кажу. Сутра ће ово што се догађа данас бити прошлост, а прошлост ваља оставити прошлости. Зато је неевропски говорити о данашњици, јер подсећа на прошлост.

Ћутите Срби о Косову и Метохији. Не помињите Републику Српску. Републику Српску Крајину сте ваљда заборавили. Зашто би се сећали пола милиона Срба протераних из Хрватске, кад сте заборавили убијених осам стотина хиљада Срба у Јасеновцу, Јастребарском, Сланом, Старој Градишци, Сиску… Што да их данас помињете кад сте деценијама ћутали, чувајући братство-јединство, и видите како сте добро прошли. Ћутали сте и били поштовани од Ватикана, Лондона и Берлина. Док је њима то одговарало.

Данас нам кажу: Не помињите НАТО бомбардовање, радиоактивне бомбе, шиптарска клања Срба, вађење органа, децу оболелу од рака и леукемије. Заборавите Милицу Ракић, Сању Миленковић, др Андреја Томановића. Заборавите сву српску децу која живе у Гораждевцу, Србобрану, Готовуши, Штрпцу, Севцу. Сећа ли се ико кањона реке Мируше код Клине? Заборавите све злочине који су вам учињени и који вам се свакодневно чине. Ћутите Срби док вам децу убијају.

Може чиновник из Брисела да се наљути.