Занимају ли српски животи наше либерално-феминистичке хорде? Занимају ли вас српски животи? Или, занимају ли вас Срби који живе изван Београда? Реците ми зашто Гашићева изјава у вашим мозговима и вашим душама има предност над петоро српске деце у Гораждевцу која су синоћ могла бити убијена? Шта је са људима? Шта је са вашим душама?

Гашић је требало да буде смењен након погибије 7 људи. Да ли се ико сетио тада да организује протест за његову смену? Да ли је могуће да су новинарским удружењима и гомили људи који, очигледно, имају проблем са свешћу и савешћу, битнија једна изјава Гашића него 7 погинулих људи и петоро српске деце на Косову? Ова питања могу и Вучићу да се поставе. Нешто је врло труло у свему овоме, а, по мени, највише је трулог у душама људи.

Даље, београдске феминисткиње се боре за еманципацију жена, за родну раавноправност и остало. Ако ћемо у томе бити доследни, не схватам зашто ова изјава смета? Дакле, говорим само о феминистичкој (не)доследности. Ако желите да се борите за потпуну еманципацију и равноправност, нема овде шта да смета. Овде би најдоследније било да све феминисткиње које се боре за еманципацију и родну равноправност престану да кукају о сексизму већ, пошто смо равноправни, да Гашићу одговоре на исти начин: Да Гашић клекне и да оне то воле. То је равноправно, зар не? Не може се говорити о еманципацији и равноправности када треба, а о сексизму када затреба. Или једно или друго, једно друго искључујe. Али, ја капирам да је феминизам болест душе и да је сам себи недоследан. Ја да сам феминисткиња не бих имао ту шизофрену свест и рекао бих Гашићу: Дођи, волим да клекнеш.

Да је синоћ на Косову убијено петоро деце, њих би мало ко поменуо од наших грађана грађених на европској (либералној, феминистичкој…) свести. Не би било као за Париз„Је суис Гораждевац“, али је битно да цела Србија, док нема хлеба да једе, док нема пара за паризер и јогурт, док је уништавају, гракће о глупој Гашићевој изјави, прави протесте и тражи смену.

Такву искључивост не прихватам нити ћу икада.