Они већи, такозване газде, су угрожени чињеницом да се део земљишта које су до сада користили у виду закупа одузима и намерава дати на располагање неком потенцијалном инвеститору.

„Генерално предложена решења нису добра, с обзиром да третирају проблематику земљишта у државној својини док се измене не дотичу укупних пољопривредних површина у Србији“ каже Ђорђе Бугарин из Привредне коморе Војводине.

Највећа мањкавост је, према његовим речима, то што Србија ништа не чини да уреди услове под којима странац у Србији може да постане власник земљишта, с обзиром да је та могућност предвиђена ССП- ом. Уколико Србија својим законом не постави једнаке услове за грађане ЕУ као и за грађане Србије, држава ће бити у великом проблему с обзиром на то да ће од 1. септембра 2017. морати да се примењује тај међународни правни акт, који је ратификован како у Скупштини Србије тако и у парламентима земаља чланица Европске Уније.

Као такав он има јачу правну снагу од домаћег закона, објашњава Бугарин.

Подсећамо да је Споразум о стабилизацији и придруживању потписан у пролеће 2008. године и да као такав регулише права и обавезе земље кандидата. У овом случају прихватили смо да изменимо свој Закон о земљишту чиме смо омогућили страним лицима да буду власници ораница.

Могли смо се притом угледати на примере земаља из окружења које нису журиле у продају свог националног блага него су се одлучиле за продужење тог рока. Тако је у Пољској на снази забрана продаје земље странцима 12 година од датума уласка у Унију, Мађарска се изборила за 10 година, а у Хрватској ће продаја њива странцима бити могућа 2020. године.