Пре скоро тачно годину дана имадох сумњиво задовољство да наиђем на човека који се назива Степским соколом. Наш пословни однос је трајао мање од месец дана, с разлога о којима ћу нешто рећи касније. Растали смо се на гадан начин, па сам се зарекла да ћу открити његов идентитет и идеолошке настраности. До сада сам чекала због тога што су ми се приватно дешавале неке битније ствари, али, искрено говорећи, и зато што сам хтела да видим шта ће The Патак још да учини.
Његов блог сам до краја прошле пратила неколико година, због вести из Донбаса. Зато сам се, кад прочитах да тражи волонтере за братски српски сајт, пријавила да сарађујем. Моја почетна идеја је била да да повремено дајем допринос преводима, али Степском се тада управо десио разлаз са читавим српским тимом, када је отпустио вођу тима Александра Јовановића. Сакер га је представио као „талентованог преводиоца са параноидним психотичним тенденцијама“. Нисам се баш упуштала у ту расправу (грешка!), али сам касније открила да је господин Јовановић сасвим разуман и фин момак.
Како било да било, сам Степски ме је после малог „еци пеци пец“ између нових српских волонтера изабрао и поставио на чело српског сајта. То је образложио нашим заједничким уважавањем традиционалних словенских вредности као што су поштовање према православној цркви и вoјсци, али и чињеницом да се добро разумемо. Мислим да је на њега донекле утицало и то што живим у Аргентини где има рођаке, и што одатле носи неке лепе успомене из детињства, на празнике проведене међу заједницом руских исељеника – чији сам ја велики поштовалац и (у мери у којој околности дозвољавају) с времена на време припадник.
Андреј (тада смо већ били на „Ти“) ме је охрабривао да већ једном направимо прави српски тим, па сам у том циљу тражила помоћ од свих и свакога. Обећао ми је да ћу имати потпуну слободу у уређивању, што сам разумела тако да ће сви сарадници, па и ја, писати о ономе што сматрају најрелевантнијим, и по своме. У то време сам веровала да је Андреј мој руски брат, а још више када се одметнуо његов француски ИТ гуру (за кога сам касније установила да је и он јако фин човек), па је запретила опасност од урушавања читаве тзв. заједнице Степског сокола. У једном тренутку (Бог ми је сведок) Андреј ме је замолио да преузмем право власништва над свим доменима „заједнице Степског сокола“, коју је Франсоа оставио да „виси у ваздуху“. Ја сам то одбила (из техничких разлога), а мој муж је тада Степском предложио да се пребаци на исландске сервере (где су и сада), да би заштитио интегритет својих сајтова. (Нема на чему, Андреј.)
У међувремену се десио масакр редакције „Шарли ебдоа“ у Паризу, када је банда муслиманских фундаменталиста напала уреднике и чланове редакције „неукусно“ сатиричног француског листа, и друга места на којима се могло очекивати да ће бити припадника јеврејске заједнице. По мени, укус је пре свега питање образовања и културе, док су слобода говора и уређивачка слобода нешто сасвим друго – наводна права гарантована наводном демократијом. Како год, заједница Степског сокола се поделила на два табора: „Ја сам Шарли“ и „Ја нисам Шарли“ (што никакве везе нема са повлачењем Франсоаа, ИТ маестра, иако је Андреј покушавао да случај тако представи). Сам Андреј је написао крајње одвратан чланак под насловом „Ја нисам Шарли“, у коме је за трагедију практично окривио недостатак рафинмана (сатиричног!) француског листа, тврдећи да је сам навукао гнев мухамеданаца, јер је „провоцирао ислам, знајући какве могу бити последице“.
Верни српски следбеник, какав сам била мом руском брату Андреју, преведох му чланак на српски, иако нерадо. На сву срећу, а преко заједничког пријатеља, до руку ми дође чланак талентованог српског писца, такође исељеника Александра Ламброса, у коме муштра идоте који не виде везу између исламског фундаментализма и масакра редакције „Шарли ебдо“. Са господином Ламбросом имам мало тога заједничког, осим што се дивим његовом стилу писања и интелектуалном поштењу, али сам радо превела његов текст са српског на енглески, како бих допринела равнотежи погледа на „Шарли ебдо“. Речју, с обзиром да нит сам Шарли, нити рада масакрирању сатиричара, нађох се „ни тамо, ни ‘вамо“.
Где ме мој руски брат Андреј дочека благим (и да поновим – благим) укором – иако имам потпуну уређивачку слободу, то не важи за вређање муслиманске заједнице (што је наводно учињено чланком Александра Ламброса. Одвратих му (и то крајње грубо, признајем) да се носи у… и шта мисли ко је он, да Српкињи, припадници народа који је 600 година био под Османлијама, објашњава ко су и каква је ситуација са муслиманима. „Руски брат“ одговори да су „сви Срби луди“ ( ваљда као ја и Александар Јовановић) и да напросто не увиђам да он на одговарајући начин исказује поштовање према исламу (чије учење отворено пореди са учењем Светих Отаца хришћанске Цркве), „исто тако као што се Путин диви и указује поштовање Кадирову“.
The Патак није Велики стратег. Није. Мало сам истраживала ко је Андреј Рајевски, „ex post facto“ The Saker / Степски соко, и утврдила да је некадашњи швајцарски држављанин имао проблема с Русима због Чеченије. По његовом сопственом признању, тамо је послат као радник Међународног Црвеног крста, али је касније отпуштен због пристрасности према Чеченима. Касније је доспео и у неколико публикација, као критичар „грубог односа“ руске војске према чеченским терористима.
После га је ангажовао Институт за истраживање разоружања Уједињених нација (UNIDIR) из Женеве и послао на неколико путешествја по бившој Југославији, где је, како тврди, био ангажован у „преговорима о разоружању“ (који су могли ићи само на штету тамошњих Срба) у Хрватској и Босни. Кад је тако цементирао своје пријатељство са Србима, А.Р. оде у емиграцију, у Сједињене Америчке Државе, где је успешно прошао тријажу и био примљен у Школу напредних међународних студија „Пол Х. Нице“ при Универзитету Џонс Хопкинс, забрану бића као што су Мадлен Олбрајт и Кондолиза Рајс. Андреј Рајевски сада живи на атлантској обали Флориде, где никаквих проблема нема кад међ тридесетак војних објеката обавља свој основни посао: јавно заговарање рата против фантомске „Англоционистичке империје“ ( у цртаном филму у којем су амерички питомци, припадници Исламске државе, добри момци) – за шта камчи донације од својих (углавном лево оријентисаних) присталица, за које ће им дати кичасте шлајпике са знаком Степског сокола и потписане копије своје књиге. Као и сваки пристојан апологета ислама, Рајевски је жесток антисемита.
Што се мене тиче, ја и даље верујем да су Руси наша браћа. Али Рајевски није. Андреј Рајевски је хибрид, ГМО ако хоћете, руске душе и пробране западњачке идеологије. То не расте и не може да се размножава. Нестаће.
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано
Категорије:АКТУЕЛНО, ВЕСТИ ИЗ СВЕТА, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, Европа, КУЛТУРА, Медији- генератори јавног мњења, Мишљење, Новости, ОБАВЕШТЕЊЕ, ПОЛИТИКА, СВЕТ, СРБИЈА, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Један, иначе добар, текст Александра Меркуриса, јер сам већ био превео два на исту тему. Али није у томе ствар, прочитајте:
The Saker Српски одлетео, па, па
http://cirilizovano.blogspot.rs/2014/12/the-saker_12.html
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Хвала Вам што избегавате одговор и намећете своје мишљење. И то нешто говори. Поздрав…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Спиридоне, све си схватио.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Александре, искрено ти желим све најбоље. Та злоба коју исказујеш према неистомишљеницима ће ти само урушити здравље. Поздрав.
Не разумем зашто редакција не објављује моје коментаре који немају ништа увредљиво и лоше у себи?!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Иване, хвала на бризи за здравље. Није у питању злоба, већ непоштовање према вама „незнаним јунацима“ који не умете/не можете/не смете себи да признате да сте поверење поклонили погрешном човеку. Вас чињенице не могу поколебати 🙂
Нисам у редакцији и не знам што Вам администратор није објавио претходни коментар (мени стиже е-поштом, кликнуо сам на ту могућност доле).
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Нисте сагласни с Соколовим ставовима и радом, мислите да су штетни? Па пишите о томе, а не идите у ad hominem! Његова анонимност је његова ствар, можда неће да му сваки лудак лако нађе врата, можда је хтео да децу поштеди неке непријатности, а можда је просто хтео да тај део свог рада одвоји од регуларног тока и обавља га под псеудонимом? Шта мислите да сте постигли, осим што сте показали своју нискост? Шта мислите да сте „разоткрили“, ако говорио о чињеницама а не комплексашким или злонамерним опаскама у тексту, а да он већ није о себи рекао и написао, осим самог имена? Разоткрили сте само сопствени недостатак здравог расуђивања. Тиме што му је од Срба дошла оваква подлост, само је допринос убедљивости чланка тог „Руса идиота“ и осталих који не носе лепе утиске о нама.
Свакаквих нас има заиста. По вама се госпођа бори за „своје“ тиме што пљује по бившем сараднику (јер им се мишљења разилазе, хеј!) и што бира текст Ламброса који пљује по Светом писму (како ли би се тај хибрид тек описао?) да њиме брани српство напаћено османским шенлуком? Философија Ламброса је подлија од исламске а погубнија управо зато што не носи браду и нож међу зубе већ се стилизује, но то је друга тема и ту се можемо неслагати, али не треба да „проваљујемо“ и објављујемо личне информације неистомишљеника који они нису спремни да поделе.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Јовиша, изгледа да сте увређени што Вам гуру није онакав као што сте га замишљали. Шта је овде “ ad hominem“:
„После га је ангажовао Институт за истраживање разоружања Уједињених нација (UNIDIR) из Женеве и послао на неколико путешествја по бившој Југославији, где је, како тврди, био ангажован у „преговорима о разоружању“ (који су могли ићи само на штету тамошњих Срба) у Хрватској и Босни. Кад је тако цементирао своје пријатељство са Србима, А.Р. оде у емиграцију, у Сједињене Америчке Државе, где је успешно прошао тријажу и био примљен у Школу напредних међународних студија „Пол Х. Нице“ при Универзитету Џонс Хопкинс, забрану бића као што су Мадлен Олбрајт и Кондолиза Рајс. Андреј Рајевски сада живи на атлантској обали Флориде, где никаквих проблема нема кад међ тридесетак војних објеката обавља свој основни посао: јавно заговарање рата против фантомске „Англоционистичке империје“ ( у цртаном филму у којем су амерички питомци, припадници Исламске државе, добри момци) – за шта камчи донације од својих (углавном лево оријентисаних) присталица, за које ће им дати кичасте шлајпике са знаком Степског сокола и потписане копије своје књиге. Као и сваки пристојан апологета ислама, Рајевски је жесток антисемита.“
Или сте превидели и оно да је сироте чеченске терористе бранио од „грубе“ руске војске?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Па Ви сте сјајни! Сав предмет тог текста јесте напад на личност говорника, с жељом да се оспори оно што он говори. То је дефиниција те фразе! Иначе, да ли је спорни писац у збиљи иза екрана реинкарнација Изетбеговића, Ердоган, Тачи или Олбрајтова лично, није уопште кључно, јер ја нисам следбеник било каквог гуруа него критички читалац.
Наиме, читалац аутора о којима одиста не зна ништа (било да им зна име или не), мора да рачуна с могућношћу, ако има здраве памети, да они можда нису онакви каквим се представљају, да имају скривене интересе, да свесно или несвесно обмањују итд. Сходно томе читалац оцењује текстове по садржају, по аргументима, а не по личности аутора. Ја ништа не знам ни о Вама ни о аутору тог памфлета, нити би информација о томе ко сте ви могла да подигне тај текст на неки пристојан и веродостојан ниво или да га спусти ниже него што јесте.
Тај памфлет и јесте упућен онима који слепо следе гуруе и само такви и могу остати слепи на чињеницу да је ту у питању сведочење особе која захтева да јој верујемо на реч и поклонимо поверење њеним „истраживањима“, а која при том пише: „Растали смо се на гадан начин, па сам се зарекла да ћу открити његов идентитет и идеолошке настраности.“ (сама та реченица већ показује болесно резоновање) и даље објашњава да се „гадост“ састојала у томе што нису имали исто виђење ствари!!! О некохерентности резулатата ничим поткрепљеног истраживања не вреди трошити речи.
Желим Вам свима здравља!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Већ сам вам рекао да мало размислите, сад предлажем и да се саберете.
Видите ли да сте контрадикторни? На пример:
“ Сав предмет тог текста јесте напад на личност говорника, с жељом да се оспори оно што он говори.“
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Разумни и фини момче, лепо сам Вас питао за непреведене текстове Степског, а не за текст који је г-ђа де Барте превела. Дакле, које текстове Ви нисте хтели да преведете?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
„Осветили“?
Господине, размислите пре него што се јавите. Истина, пошто се оглашавате без имена и презимена, нико неће знати да је то Ваша памет, али опет.
Видесте ли од када госпођа Снежана зна то што је написала. Шта мислите зашто скоро годину дана није објавила? Да сервира „хладну“ освету или што је сврака претерала? У чему? Читајте његове текстове и прилоге других о Србији на његовом сајту. Па само због оног Руса идиота који је објавио да им Срби камче новац за све и свашта…
Што се мене тиче, слагао бих да ми је криво што сам био у праву да сврака није само лопужа него и шпијунче за рачун тих истих „Англоциониста“. Али не могу ни да се радујем, јер А. Р. је ипак потомак Руса који нас је много задужио, пуковника Николаја Рајевског.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Bravo hrabra Srpkinjo de Berte. Zarekla se da će otkriti identitet svog saradnika koji se usudio da više voli muslimane nego pariske karikaturiste i svoj zavet je ispunila. Dobro je da se stari Vujadin, sa obadva sina, nije sakrio kod nje. Njih bi izdala jer nisu poštovali ustavnu slobodu govora turcima lijevljanima.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Српкиња Иванишевић (удато де Берте) од своје четврте године не живи у српским земљама. Али ето, бори се за своје.
Него Ви превидесте, случајно, наравно, оно за шта се А.К. у Америци обучавао.
А да, умал’ да заборавим: Снежана Иванишевић де Берте иначе пише ћирилицом. Неверница ниједна. Треба на Вас, Србенду, да се угледа и пише латиницом, је ли тако, Бане?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Колико примећујем ти би требао да будеш онај фини Александар Јовановић кога Српкиња Иванишевић помиње у своме писанију. Него реци ми Александре де Фини шта мислиш како то наша милa a велика Српкиња Иванишевић пише у Аргентини, ћирилицом или латиницом?! Муж њен гдин de Barte је да претпоставим узео одмах православље одрекао се католичанства и њих двоје су се венчали у православној цркви а он из протеста од тада не прича нити шпански нити француски, већ искључиво српски како са њом тако и са децом која без шајкаче и опанака не желе да изађу из куће па јел да?!? Које су то глупости које ти овде продајеш фини Александре и што је најгоре још и верујеш у њих. Иначе да ти помогнем проблем твоје велике XXL Српкињице Иванишевић de Barte није ћирилица или латиница већ елементарно неваспитање да иде около и опањкава некога у кога се до јуче клела и још му при томе открива идентитет. То нема везе са српством, србовањем, ћирилицом или латиницом, Соколом из степе или сивим, то је просто и једноставно ствар елемнтарног васпитања и то ти Бане објашњава било којим писмом да пише…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Тако је Александре !
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ако можете, појасните нам који су текстови Степског, тј. њихово непревођење на српски били спорни и утицали на разлаз са дотичним.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Па јесте ли и Ви прескочили садржај текста? Има у њему који је текст био споран.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ja nisam Srbenda, nisam čak ni Srbin. Postoje u Srbiji i pripadnici drugih narodnosti (nacionalnih manjuna) koji vole Srbiju i Srbe i vole Rusiju i Ruse. I koji vole pravdu, a ne pišu uvek ćirilicom. Izvinjavam se ako sam Vas i druge kolege komentatore, latiničnim pismom, uvredio i uprljao čistoću informativnog prostora.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Не подмећи, каква „чистоћа информативног простора“. У Србији је ћирилица писмо, а то ватиканоидно чиме ти пишеш… па, и непристојно је.
А ако бих твојом методом у дискусији, онда бих ти подметнуо да си за Свраку јер је од гадних Руса бранила Чечене.
Како, бре, не видите у чему је ствар.
Да ли је толико тешко признати да си испао наиван/необавештен/непажљив?
Свиђа ми сеСвиђа ми се