фото: В. Секулић
Елмар Шмелинг

Немачки адмирал Елмар Лудвиг Шмелинг својевремено је отеран у пензију јер се са ставом да после пада Варшавског савеза НАТО мора да се реформише, а не да води агресивну политику, није уклапао у амбиције тријумфом заслепљеног Запада. Незахвалну позицију која контрира званичним ставовима Алијансе, али и његове матичне државе Немачке, додатно је потврдио реченицом да га је „као немачког официра стид да његова држава по трећи пут у том веку напада Србију“.

Изговорио је то поводом злочиначког напада Алијансе на Савезну Републику Југославију 1999. Од тада је чест гост у Београду, а протекле недеље у српску престоницу довела га је Међународна конференција посвећена трагању за безбедним светским поретком. На скупу је имао запажено излагање на тему „Пропуштена могућност – неуспех НАТО“.

Повод конференције биле су годишњице – седам деценија од савезничке прерасподеле света на Јалти, исто толико од Конференције у Потсдаму и четири деценије од усвајања Хелсиншког завршног документа. Ови историјски догађаји су у великој мери остали у сенци актуелних дешавања у свету који неки већ карактеришу као почетак трећег светског рата.

Зато смо адмирала Шмелинга питали за мишљење о кључним безбедносним проблемима данашње Европе – реци миграната са Блиског истока којој се не назире крај и тероризму муслиманских екстремиста који након напада у Паризу 13. новембра почињу озбиљно да обликују свакодневицу данашњих Европљана.

*Да ли сматрате да је доласком мигрантског таласа угрожена безбедност Европе?

– Апсолутно! И видим непосредан контекст и блиску везу између онога што се до сада догодило у сфери такозване безбедности, под којом су се увек подразумевале војне безбедносне структуре, и чињенице да људи сада напуштају своје домове који су уништени као последица чињенице да НАТО авијација троши око милијарду долара годишње. Кривим НАТО, нарочито, јер долазим из те организације и видим непосредну везу безбедносне ситуације и миграција. Друга ствар је унутрашња стабилност државе. Ми смо суочени са веома опасном ситуацијом јер је угрожена и политичка стабилност.

*Значи ли то да сте против политике „отворених врата“ Ангеле Меркел?

– Мислим да она није имала алтернативу. Понела се беспомоћно, као и сви политичари у мојој земљи до сада. Нико до сада није урадио темељну и реалистичну анализу онога што се догодило. Они су затечени догађајима и немају ниво анализе о томе шта се дешава, нити имају идеју шта следи даље.

*За сада се чини да су затварања граница и блокаде миграната једина оперативна решења европских земаља?

– Идеја да се блокирају миграције, затворе немачке границе и да се људи враћају, веома је незналачка. Како да се људи врате назад? Пешке?! Да ли треба да пливају до супротне обале медитеранских земаља? То је само пример колико су површне те идеје. И замена за праву политику су празна реторика и апели.

*Где ви видите решење?

– Требало би зауставити разлоге за рат у Сирији. Да, то је добра идеја. Али, нико не зна како. Сада седе заједно, али то не мења тренутну ситуацију у тој земљи. Сиријци и даље масовно напуштају своју земљу.

Тужба без ефекта

Након посете Србији у јулу 1999, када се уверио у степен разарања НАТО бомбардовања, по повратку у Немачку Шмелинг је поднео кривичну пријаву против тадашњег канцелара Шредера, шефа дипломатије Фишера и министра војног Шарпинга због употребе немачке војске у агресивном рату. Према његовим речима, тужба није ни узета у разматрање.

*Да ли је обавештајна структура НАТО-а и западних земаља подбацила, јер веома је чудно и неуверљиво рећи да се миграциони талас који креће ка Европи није могао предвидети?

– У праву сте. Ту је посреди политика забијања главе у песак, са циљем да се не види шта је проблем. И то је оно што су радили. Многи избегли су отишли у околне државе и за сада су још тамо. Да, било је очигледно да ће у неком тренутку доћи овде. Годинама уназад људи долазе до Европе Медитераном. Да, заиста, било је могуће предвидети, али они нису желели да виде, и нарочито нису желели да предузму мере.

*У Србији се већ годинама, а последњих дана након доласка генералног секретара Алијансе Столтенберга у Београд, води полемика да ли треба ући у НАТО. Шта бисте нам ви саветовали?

– Не. Апослутно не. Мислим да је са НАТО-ом свршено заувек. Ако НАТО настави не само да троши те огромне количине новца, него и да буде агресиван какав је данас у односу са Русијом, то је највећа опасност за светски мир. Тако да би НАТО требало да одбаците као опцију.

*Поменули сте Русију, да ли ЕУ има добар однос према моћном источном суседу или је само послушник Вашингтона?

– Мислим да је Европа у свом односу према Русији много под утицајем САД, а с друге стране, Русија је апсолутно много важнија за Европу него што је то Америка. САД имају две обале, две супротне зоне, азијску и европску, тако да се оријентишу увек на две стране када је реч о њиховој дугорочној стратегији. Ми Европљани смо комшије Русији и она је за нас веома важна. Постојала је изрека која каже да „неће бити безбедности у Европи без укључивања Русије“.

*Постоји теорија да је ово што се дешава са мигрантским таласом, односно доласком миграната у Немачку, усмерено ка Меркеловој, и да је то део плана јер се она успротивила политици неких западних земаља и САД. Има ли у томе логике или је реч о теорији завере?

– Не, не мислим да је то тако. Треба гледати ширу слику тих дешавања, јер постоји разлог зашто људи напуштају своје земље. Имамо ратове, кризу, глад, епидемије, болести, све могуће врсте несреће, и то је оно што стоји иза таласа миграције. Али, питање јесте како се то догодило? Не кривим САД и НАТО да су експлицитно и директно одговорни за ту ситуацију коју људи више не могу да издрже. Мигранти који долазе у западну Европу нису део плана, у смислу да се науди Немачкој.

Обавештајац и мировњак

* Елмар Шмелинг (78) био је од 1982. до 1983. на челу војне контраобавештајне службе, а од 1984. до 1990. на челу Центра за обуку Бундесвера. По одласку у пензију, написао је неколико критичких књига на рачун немачке војске.
* По завршетку средње школе, 1957. године прикључио се немачкој морнарици, а у чин поручника унапређен је 8. марта 1960. и служио је као официр противподморничког ратовања и инструктор. Од 1974. до 1976. преузео је вођење адмиралског штаба. На челу војне контраобавештајне службе је био од фебруара 1982. до септембра 1983, када га је сменила нова савезна немачка влада на челу са ЦДУ.
* Октобра 1984. именован је за шефа Канцеларије за студије и вежбе Бундесвера. Пензионисан је 1990. у чину адмирала. Осам година касније је био кандидат Партије демократских социјалиста за изборну јединицу Берлин. Члан је Европског форума за мир.
* Разведен је и има три сина.

—————-

Немачки адмирал Елмар Лудвиг Шмелинг: Србијо никад у НАТО!

29. 11. 2015. ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић