СРБски ФБРепортер, 25.11.2015.
Редакцијски коментар:
„Велики“ медији целог дана брује о „Међународном дану борбе против насиља над женама“, бомбардујући гледаоце (а све уз пренемагање и наглашену „хуманост“) шокантном и „свемоћном“ статистиком добијеном од „НВО боркиња за права жена“.
Не поричемо, наравно, да постоје случајеви насиља у породици, и да кривце, без обзира на пол, треба законски казнити. Ипак, пошто после оваквих медијских прилога узнемирани гледалац редовно „сам дође до закључка“ да смо ми (Срби) заостали балканци, дивљаци, нецивилизована руља и томе слично, може се поставити и питање да ли је то можда и била намера „хуманих“ медија, и права сврха обележавања оваквих „Међународних дана“?
Мишљења смо да би, уместо „НВО борбе за права жена“, нашем посрнулом друштву мого више помогао рад на обнови правих моралних и духовних вредности које су у складу са нашом традицијом и културом. И то преко свих институција, нарочито школе и цркве.
Као наш допринос томе, објављујемо два прилога – коментар нашег сарадника Марка Радуловића и песму аутора Невена Милаковића.
***
Мушкарац који бије жену је све, сем мушкарац. И свако насиље, па и над женама, заслужује санкцију.
Али уопште не подносим то што се кроз ту тзв. борбу против насиља над женама директно или скривено провлаче феминистичко-глобалистичке бљувотине и манипулације иза чије „борбе против насиља“ стоје теорије по којима би ваљда певац требало да сноси јаја, бик да даје млеко, лав да роди мајмуна, баба да носи бркове, деда мараму, жене да не рађају децу, а сви ми мушкарци да навучемо сукње, нашминкамо се и признамо да смо шљам над којим треба извршити геноцид.
Е, те такве „боркиње“ за права и једнакост жена су за мене исфрустриране појаве изгубљене у времену и простору, које не бих санкционисао ништа мањом казном од казни за оне који врше насиље у породици.
За њихов појам остварене жене мајка и супруга су реметилачки фактори које треба у старту избацити из главе ако желиш да будеш успешна. Изопачени погледи који жени најпре одузимају оно што жену као такву најпре треба да испуњава. Погледи који жену стављају пред мушкарца као пред непријатеља са којим она треба да се бори и победи га у не знам чему. Мушкарац је као та појава која угњетава могућности жене. То су врло опасни приступи.
***
Невен Милаковић
Зар њу?!
Зар на ону, несрећниче, о којој си будан снио,
Од које си слатку трему и дрхтаве прсте крио,
Зар на ону, јадо, што од тебе мушко направила,
Што ти дјецу, анђелчиће незлобиве, подарила…
Зар на ону, мајку што ти као своју његовала,
Што је први вјечно с првим, са сто јада састављала,
Зар на ону што са смјешком боловала сваку муку,
Зар на ону после свега, да подигнеш, слијепче, руку!?
Зар шакама, безумниче, на чељаде крхко, слабо,
Зар се тако кућа чува, бездушниче и барабо,
Зар не видиш да ти ђаво оно мало душе узе,
Зар ти срце не парају суђенице твоје сузе!?
Зар не видиш да ће само она остати на крају,
Пријатељи као здравље, само док си снажан трају,
И сви ће те када једном онемоћаш оставити,
Само она, што год било, до краја ће с тобом бити!
Зар не видиш да ти живот без ње ништа не вриједи,
У весељу и жалости, у богатству и биједи,
Загрли је, нек` јој очи засијају од радости,
Довољно је, душа добра и за мање све опрости.
















Dve stvari:
– zasto se sa podacima o broju domacih nasrtaja na zene ne daju poredbene brojke tog istog u zamljama koje placaju te NVO, ali ne u apsolutnim brojkama nego u procentima prema broju stanovnika?
– imaju li zene pravo bez osude da RECIMA izazivaju dusevnu bol drugima, odnosno dokle to njihovo „pravo slabijega“ moze da ide i da se tolerise?
Jedino ludak iz cista mira i bez povoda nasrce na drugoga, a takvi nisu bili tema NVO kuknjave…
Свиђа ми сеСвиђа ми се