Мирјана Анђелковић Лукић: Петак тринаести у Паризу и невине жртве…

By РЕПОРТЕР on 15. новембра 2015. • ( 1 коментар )

Жалост за настрадалима је људска, али не ћутање о истинама!

Ово што се десило у центру Париза, кад је у седам одвојених напада убијено више од 140 , углавном младих људи, баца дуге сенке на прошле догађаје у којима се „демократија на амерички“ начин уводила у земље Блиског истока и на северу Африке. Али и на нашем тлу.

Сетимо се ко је с благонаклоношћу гледао на убацивање муслиманских терористичких група, па чак целих бригада на територију БиХ за време деведесетих година, јер су се ти „борци за демократију и људска права“ најсуровије борила против српских бораца. Сетимо се одсецања глава српским борцима и монструозно играње фудбала, због чега се Европа није много узнемирила, присетимо се ко је подржавао и наоружавао терористичку ОВК на територији српске покрајине Косово и Метохија, ко је благонаклоно гледао на сурова убиства српских полицајаца и војника, ко је наоружавао и обучавао те терористе? Присетимо се да је на Косову* захваљујући САД и њеним европским сателитима направљена једна терористичка творевина, из које се лако у ЕУ извози дрога, и тероризам. Ништа нас не би изненадило кад би се открило да пипци овог крвавог париског догађаја допиру и до Косова*.

Дестабилизација држава на Блиском истоку и њихова окупација под лажним оптужбама- Ирака за поседовање „оружја за масовно уништавање“, уништавање Либије због њеног диктатора Гадафија и „спасавање“ народа од његове тортуре, бомбардовање Србије због „несразмерне силе“ на КиМ, коју је српска полиција водила против терориста ОВК, грозна убиства лидера слободних земаља, Гадафија и Садама Хусеина пред милионским телевизијским гледалиштем, неминовно је довело до дестабилизације тих земаља у којима бесни грађански и рат свих против свих, где се племена боре и обележавају своје феуде, борба за нафту, јер је то једино благо које ове несрећне земље поседују. У Сирији је такође беспоштедна борба против Исламске државе, коју заједно са сиријском војском води и Руска федерација.

Француска је била једна од перјаница у окупацији Либије и створила је тамо заједно са САД и великом Британијом хаос из кога се сада, а и из Ирака и Авганистана, такође регрутују диверзанти самоубице, и терористи, који се боре за неку своју правду.

Криваца за настанак тероризма има напретек. Предводници у наоружавању терориста и њиховој обуци су САД и НАТО; то ми одавде, из Србије који смо уживо пратили догађаје на КиМ итекако добро знамо. НАТО је био војна и логистичка подршка терористима ОВК. Због чега би се то разликовало у другим окупираним земљама у које се уводи „демократија на амерички начин“? Контрола токова наоружања и токова новца би могла да укаже на центре тероризма.

Кад су се дешавали терористички напади у Русији, Европа и САД су прилично мирно о томе извештавали своју јавност, мада је и у тим терористичким нападима страдало више стотина људи и деце (Беслан, па московски метро). Данас, кад је тероризам у свој својој суровости показао ругобно лице у централној земљи ЕУ, Француској, свет се, као, нашао у чуду.

Отворене границе Европских држава су се показале неефикасним. То је све лепо и хумано, да се иде преко територија без пасоша и провера, али данас се свет мења и највероватније ће морати да се уводе граничне контроле, како би се знало ко улази у државу. Терористи су се увукли кроз реку миграната у ЕУ и сад је прилично тешко изборити се са тим. Они су ушли у недра Европе и ту ће почети да се легу као змије, које ће изненада и крваво да нападају. Основна идеја на којој тероризам почива је заплашивање широких народних маса: убијеш десет, заплашиш хиљаду.

Србија је по препоруци „пријатељских нам земаља“ из ЕУ, укинула своје граничаре, елитне јединице, склонила их је са караула, чији објекти данас зврје празни и закатанчени. Пропадају од зуба времена. Србија је десетковала војску и полицију а налази се на „линији ватре“ како су нас „љубазно“ упозорили Американци. Никога нема да нам чува двориште, у нашу земљу може ући илегално свако ко пожели, а шта рећи за границу према Албанији и уласку разних непријатељских структура преко Косова* у Србију?

Идеја Уједињена Европа без граница (ЕУ) и Европа са „мелтинг пот“ становништвом, мултикултурална Европа је пропала одавно. Овај догађај у Паризу је само доказ да је све што је рађено у прошлости под строгим надзором САД, које су окупирале Европу и још увек је држе у окупацији од оног дана кад су се искрцали у Нормандији, погрешно. Од тада САД и њихова војска НАТО има на десетине база у срцу Европе, које саме по себи могу бити један од циљева терористичких напада.

Мигрантска криза је показала да су границе неопходне, да су граничари потребни, да је очување свог територијалног интегритета сваке државе на првом месту.

Иза свих терористичких покрета, који су и верски обојени, могу се видети уши САД. Помиње се у том контексту и Саудијска Арабија. Да би тероризам могао да се контролише, морају се контролисати токови наоружања, пре свега, затим треба вратити слободу и сигурност у земље Блиског истока, тамо су неопходне ауторитативне владе које ће под контролом држати бунтовно становништво. Заборавило се искуство које је имао Гадафи кад је чврстом руком ујединио преко стотину либијскх племена, који данас под „контролом“ САД дивљају по Либији и изазивају огромне патње мирног становништва.

Разлог за окупацију и разарање блискоисточних и афричких земаља а и отимање наше покрајине Косова и Метохије, је рудно богатство, пре свега нафте, злата и дијаманата. А такве окупације и дестабилизације држава су веома погодно тле за регрутовање терориста различитих побуда: верских, или као осветника или као бораца за слободу (својих држава).

Француска је увела ванредно стање на целој територији. Подигла је и војску и полицију на борбени ниво. Да ли ће и њој неко из белог света замерити на употреби прекомерне силе, као што су то нама у Србији замерали кад се наша полиција а касније и војска, укључиле у борбу против терористичке ОВК и њених спонзора из НАТО? Наши генерали и официри који су се јуначки борили против овог светског зла, данас су главни оптуженици у Хагу. Оптужили су их спонзори ОВК за непримерену употребу силе и „злочине“ које су чинили на територији КиМ.

И на крају запитаност једног обичног човека: због чега су на Косову и Метохији припадници терористичке ОВК „борци за слободу“, а они који су убијали по Паризу на исти начин како су убијали и на Косову и Метохији српски живаљ, терористи, а не „борци за слободу?

И поред написане истине, жалост за невиним жртвама, било где, је људска и морална неопходност свих нас.