Мирјана Анђелковић Лукић: Освајање Европе дешавањем народа – Пријатељи Косова* или Србије…

By РЕПОРТЕР on 12. новембра 2015.

На свим српским медијима је тријумфално објављено да је Србија однела победу и да Косово* није ушло у УНЕСКО! Хвали се и успех српске дипломатије у лобирању за српску страну. Коначно је и Србија добила истинског савезнике! Ово није била самостална „победа“ српске дипломатије, или Србије већ је то била пре свега дипломатска победа Русије и Кине, и осталих земаља БРИКС-а и које су биле против пријема Косова* у Унеско. Гласање у овој организацији је коначно показало да свет који смо до јуче познавали, свет у коме су челичном и суровом руком владале САД полако нестаје. А показало се колики су нам „пријатељи“ оне земље ЕУ које су гласале за пријем Косова* у УНЕСКО.

На помолу су друге велике силе, на помолу је нов, мултиполарни свет. Америка и њени европски сателити, истрошени и јалови, лагано губе корак са азијским џиновима који се економски и војно дижу и који чине да свет више не зависи од воље „изабраних“, САД и ЕУ. Пролазе задњи возови њихове моћи и престижа, једино ми у Србији изгледа још нисмо схватили да су на помолу неки нови ветрови који ће ове јалове банкарске изелице да одувају снагом тајфуна.

После овако успешне дипломатске победе Србије, јер је то заиста велика победа а и знак да Србија коначно није сама и да има пријатеље али праве и истинске, далеко од Европе и њених окошталих бирократа, ЕУ поново лицемерно хвали Србију и обећава отварање неких поглавља најкасније до краја ове године. Све у циљу да што пре одвоји Србију од њеног јединог истинског савезника, Русије.

Росси́я – Российская Федерация – Russia.

После ове успешне дипломатске мисије Србије, наш премијер, нечим изазван, саопштава јавности да је физички угрожен! Прете му и „раде о глави“ неке стране обавештајне службе, „Одбројавају ми дане разне стране службе, раде ми о глави, праве афере и шире разне приче о томе колико ми је преостало. А смета им јер се борим за Србију и што ми је само она важна, што поштујем Устав на који сам се заклео, замерио сам се некима и појединим иностраним службама зато што штитим слободу и независност Србије, што Србија данас није вазална земља, што имам своје ,ја’, што умем да браним и штитим интересе српског народа, и зато што нећу да служим туђим, већ само интересима свога народа“(1).

И наравно служи само интересима свога народа, тако што му радосно обећава бољу будућност сваке следеће године. Овог пута, биће (незнатног) повећање плата и пензија али тек 2017. године!

Наш председник владе је хуман човек, збринуће преко зиме неколико хиљада миграната који су на пропутовању кроз Србију. Обезбедиће им касарне и неке напуштене фабричке зграде како би им услови боравка били хумани.

Овај талас људи који се ваља ка Европи није у целини изазван кризом рата и страдањима на окупираним подручјима, Авганистана, Ирака, Сирије или Јемена, ово је рат против Европе, против њених историјских вредности, против њене културе, против њеног начина живота и вере. Ово је нови дан Д, рат за освајање Европе без оружја, пројекат који је испробан на многим шареним револуцијама, назови мирним, када се уствари силом руље којом управља невидљива рука освајала држава изнутра. На реду је Европа, деструкцијом изнутра, дешавањем народа (ауторство израза Брана Црнчевић), Европа ће пасти у муслиманско ропство, јер нове придошлице нису јадни и унесрећени људи, већ напротив, мушкарци у пуној животној снази између осамнаест и четрдесет година. За њима се повлаче њихове забрађене жене са децом, чије животе ризикују бродећи преко Медитерана у слабашним бродићима или у душегубкама разних камиона и комбија. Неки се успут подаве, умру или нестану али већина надире, надире. Пред вратима Европе, а и пред нашим, постројава се преко милион људи који ће силом ући у све европске градове, где ће основати своје квартове, какви већ постоје у неким ЕУ земљама (Француска, Немачка, Норвешка и др.) а у којима ће они неговати своју културу, језик и пре свега веру. Живеће у духу шеријатског права па тако неке европске земље већ разматрају увођење тог права у своје правне системе. Новопридошли се неће асимилирати у нову домовину, већ ће је као црв у организму, изједати изнутра и чинити нестабилном. Огњем и мачем, уосталом у не тако давној прошлости гледали смо како је горео Лондон, предграђа Париза, Марсеј.. Владари света су одлучили да потстрекивањем миграције народа дефинитивно поробе Европу. То је паклени пројекат против Европе, за измену њеног етничког састава, за нови “мелтинг пот”, за потпуни заборав становника ко су и шта су били. Држање војски у Европи зарад њене контроле, постало је скупо, због тога се у њу упумпавају огромне масе туђег народа са другог континента које носе са собом своју разноликост, али само своју, без поштовања закона и обичаја земље у коју долазе. А како се те придошлице понашају, осетили су становници италијанских градова. О њиховом хулиганству сведоче и најновији догађају у немачком градићу Елвангену. Становници овог градића наводе да хиљаде миграната који су недавно стигли, обављају велику нужду у њиховим двориштима, да се туку у црквама и да краду из локалних продавница, док локална полиција покушава да се избори са немирима. У Елвангену живи око 23 хиљада људи и он је примио око 4500 азиланата који су смештени у адаптираној старој касарни на крају града. (2). А како ћемо тек ми да се проведемо кад нам Европа гурне 400 хиљада таквих?

Освајање целе Европе без оружја је у току, разарање њене културе и обичаја тек предстоји. Одбране од ове најезде туђег народа, нажлост, нема. На нашој територији је експеримент, досељавање непријатељских племена са албанских врлети, давно почео и дао је своје резултате, горке плодове које бере ова генерација. Већина се није асимилирала и несметано је прогањала и убијала хришћанско становништво, пре свега Србе, и истеривала их са њихових огњишта.

Али, то је за владаре из сенке преспоро. Њима је потребна брза операција, “блиц криг” и поробљавање Европе одмах!

Сад Европу запљускују скоро исти проблеми, али дешавања се убрзавају. Европљани неће бити бомбардовани због “заштите људских права”, јер ће та “права” придошлице силом да отму и аутохтоно становништво ће постати прогањано и мањина у властитој земљи. Таква перспектива се спрема Европи. Како би смањиле удар на своје државе, ЕУ и њени емисари, бирократе које се “брину” о смештају тих људи, дижу зидове око својих држава, хвале Србију и њеног премијера за хумано понашање према незваним дошљацима и приморавају нас да им дамо уточиште, планирају да нам убаце чак 400 хиљада тих људи. Да ли треба поново да постанемо земља у којој ће придошлице имати већа права од већинског, српског становништва? И како ћемо се, овако мали, слабашни и сиромашни, изборити са свим изазовима који нас тек очекују?