
Вучић и Додик
фото: ФСК
Од кад је отпио гутљај са протестанског извора и доживео евро-атлантско преобраћење (или обрнуто, ко би му га знао) Вучић никада није направио корак према Русији, а да није направио три према Западу, односно циљевима које му постављају његови евро-атлантски налогодавци. Ако је неко помислио да ће овога пута бити другачије (због знатно измење геостратешке слике света и буквице о Косову коју му је, постројивши га усред Београда, очитао британски министар спољних послова Филип Хамонд) грдно се преварио. Српски премијер тера по свом.
Овога пута за доказивање свог непоколебљивог прозападног опредељења одабрао је Републику Српску, једини простор на Балкану који у потпуности не контролишу евро-атлантисти. Његова одлука да у Сарајеву одржи заједничку седницу Владе Србије и Савета министра БиХ представља политички нецелисходан и национално крајње неодговаран чин, који даје ветар у леђа настојањима Запада да суспендује Дејтонски споразум и промовише унитарну БиХ у којој би Срби мајоризацијом изгубили право на националну равноправност за које су се изборили борбом и мировним процесом.
Дејтонским уставом није предвиђена федерална влада БиХ, а Савет министара је само помоћни орган Председништва и нема атрибуте извршне власти које имају ентитетске владе. Управо такво устројство представља гаранцију равноправности народа у БиХ што је темељ дејтонског концепта. Понашајући се према Савету министара БиХ као да је некаква над-влада Вучић се према БиХ односи као да је она унитарна држава, чиме учествује у још једном манипулативном процесу усмереном против српских интереса. Овај утисак додатно појачава његов однос према предстојећем референдуму у РС, као и значај који је дао Младену Босићу, Додиковом опоненту на прошлим изборима и евро-атлантском џокеру у подривању Дејтонског споразума.
Без обзира на двосмисленост Вучићевих изјава, поруке које је својим понашањем прекодринским (и свим другим) Србима послао из Сарајева кристално су јасне:
- референдума у Српској не треба да буде,
- Додиков концепт нема његову подршку,
- Иако један од гаранта Дејтонског споразума Србија се неће много јуначити у одбрани његове изворности, шта год да Николић мислио и говорио о томе
Има ли за Запад боље увертире пред планирани свеопшти напад на Милорада Додика?! Тешко. А тек за Бакира…
————–
7. 11. 2015. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, Влада, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, Европа, ИСТОРИЈА, КУЛТУРА, Медији- генератори јавног мњења, Мишљење, Национално питање, Новости, ПОЛИТИКА, РЕГИОН, Република Српска, САД, СВЕТ, СРБИЈА, MAIL - RSS FEED














Pa čovek otkačio. Nemoguće da čovek radi 22 h. dnevno i da ostane normalan.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Mala je Srbija zemlja koliki je to izdajnik
Свиђа ми сеСвиђа ми се