Фото: Анти-ТТИП протести на улицама Берлина, 10.10.2015.

ВЕЛИКО БУЂЕЊЕ ЕВРОПЕ И ПРОТЕСТИ ПРОТИВ ТТП-А: ГРАЂАНИ БЕРЛИНА УСТАЛИ ПРОТИВ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВАШИНГТОНА И БРИСЕЛА!

Протести против злогласног ТТИП-а у Берлину био је највећи догађај у Европи, и вероватно и целе ове године, самим тим би требао да буде главна, највећа вест данас. Било је потребно и да се прати “из минута у минут”, а камере су, путем националних телевизија, требале да преносе уживо слике из Берлина, да сви виде шта народ Европе мисли о контроверзном споразуму о слободној трговини између САД и Европе којим би, ако до његовог потписивања дође, демократија какву данас знамо, мада није идеална, престала да постоји, а главну реч водиле би гигантске транснационалне корпорације.

Зашто онда скуп у Берлину, на коме се окупило више хиљада људи, није ударна вест у свим медијима? Зашто се о скупу не пише као о нечем о чему ће се причати још годинама? Очито сви они који имају логистику и капацитете да покрију овај скуп онако како је требало, у ствари желе да се о том скупу зна што мање. Подржавају ли због тога и они ТТИП?
Вероватно су крајње индиферентни, али они који медијске операције финансирају итекако подржавају ТТИП и то је крај приче. Немојмо се зато медијском тишином више ни бавити, бавимо се величанственим догађајем који се догодио на улицама Берлина.

Али, пре него о томе почнемо причу да ли уопште знате шта је ТТИП? Већина је до сада вероватно већ нешто, или подоста, чула о овом пројекту. Споменимо пре свега његову најконтроверзнију страну – тајан је, односно требао је бити тајан. За ТТИП (скраћеница за Трансатлантско Трговинско и Инвестицијско Партнерство) знамо захваљујући организацији WikiLeaks која је објавила да се о овом пројекту већ дуже време преговара на релацији између Вашингтона и Брисела.

Шта би се у ствари догодило када би европски лидери потписали ТТИП? Они тврде да би то повећало економску добит (веројатно и би, али за кога?), али у стварности би се систем у коме живимо поприлично променио. Данас су легитимне државне власти (мада су често корумпиране, нарочито у овом делу Еуропе) ипак још увек изнад захтева и интереса корпорација. Али, потписивањем ТТИП-а корпорације би постале моћније, биле би “изнад демократије”, не би их више могли санкционирати, штавише, оне би могле санкционисати и кажњавати државе (!). Говоримо о бруталној либерализацији тржишта и потпуном укидању највеће вредности која у Европи још увек имамо – социјалне државе.

Касније у тексту ћемо се осврнути на поједине разлоге зашто је ТТИП толико опасан по Европу, вратимо се сада у Берлин.

Стотине хиљада на улицама Берлина

Велики скуп у главном граду Немачке организовали су активисти из низа политичких удружења – од радничких синдиката, организација за заштиту околине, хуманитарних организација до опозиционих политичких странака.

Протест је почео код главне жељезничке станице па је одатле кренуо марш према згради парламента. Према речима организатора окупило се преко 250.000 људи. Полиција пак даје (очекивано), конзервативније бројке те наводе како је на протестном скупу било око 150.000 људи. Ако између ове две тврдње узмемо “златну средину”, у Берлину се вероватно окупило око 200.000 протестаната, што је изузетан број уколико се узме у обзир да донедавно нитко није ни знао шта је у ствари ТТИП.

Протестанти су гласно марширали према згради парламента носећи бројне транспаренте попут “Да, можемо зауставити ТТИП”. Једна група је чак вукла са собом и великог дрвеног коња упоређујући тиме ТТИП са „Тројанским коњем“.

“Ово је највећи протест у Немачкој после дуго, дуго времена”, рекао је један од организатора, Кристоф Бауц (Christoph Bautz).

Протест је обезбеђивало око 1.000 припадника снага безбедности, али нису забележени инциденти.

Протест у Берлину показује како су грађани Европе спремни и да на улицама захтевају одбацивање ТТИП-а, а не само путем он-лајн петиције коју су до сада већ потписали милиони људи.

Овакви протести можда сами по себи неће спречити потписивање ТТИП-а, али ће довести до тога да ће све већи број грађана Европе чути за ТТИП и сазнати о чему се заправо ради. Медијска блокада је, очекивано, чврста, али није непробојна – без обзира колико су протест у Берлину и сличне анти-ТТИП акције настојали да сакрију од очију јавности, информација ипак до људи долази, а канали су бројни.

Фото: Анти-ТТИП протести на улицама Берлина, 10.10.2015.

Шта би ТТИП значио за животе грађана Европе?

Осврнимо се сада мало на саму есенцију ТТИП-а. Зашто је он заправо толико лош?

ТТИП жели европске јавне службе

Уговором би се кренуло у напад на јавне службе. ТТИП би “отворио” европски здравствени систем, образовање, па чак и снабдевање водом, приватним компанијама – тачније, америчким приватним компанијама. Другим речима, ствари које данас још увек узимамо “здраво за готово”, у блиској будућности би могле бити под пуном и чврстом контролом америчке корпоративне капиталистичке класе.

У самим преговорима се народима Европе се лаже. Тако је Европска Комисија прво тврдила како јавне службе неће бити везане уз ТТИП да би касније британски министар трговине, Лорд Ливингстон, признао како су јавне службе ипак “на столу”. Јасно да су на столу, па ту и јесте новац, то и јесте главни циљ ТТИП-а, преузети остатке европске социјалне државе и од ње створити профитабилан бизнис. За просечног становника, радника, ово би била катастрофа незамисливих размера.

ТТИП жели да укине европску заштиту по питању сигурности хране и природе

Уговором би се Европа пребацила на “амерички модел” када је реч о исхрани. У САД-у је данас већ око 70% све хране коју можете да купите у продавницама генетски модификовано. Са друге стране Европа има врло строга правила и готово да се ништа од ГМО-а не пушта у продају.

Од хормона раста до забрањених пестицида, Европу ће и по овом питању ТТИП сасвим “отворити”. Исто важи и за природу – у ЕУ тренутно је на снази тзв. “REACH” регулација која строго контролише отровне материје у природи. У Европи због ових регулација компанија мора прво да докаже да су њене супстанце сигурне пре него што их почне користити – у САД је ситуација сасвим обрнута: свака супстанца се може користити док се не докаже да је опасна (!). Примера ради – ЕУ тренутно има забрану кориштења 1.200 супстанци у козметици, а САД само 12.

Банкарске регулације

Све рестрикције које је ЕУ увела на банке управо да се не би десила још једна велика финансијска хаварија, као она 2008., могле би бити подигнуте ступањем ТТИП-а на снагу. Другим речима, ТТИП ће вратити сву моћ натраг у руке банкара.

Крај приватности

Европљани су се у масовном броју побунили против уговора АЦТА који је ограничавао приватност корисника на Интернету. Европски парламент је већином 2012. одбацио ACTA-у након бројних демонстрација широм континента. Али, ТТИП би вероватно вратио све темељне одредбе ACTA-е.

Масовни губитак радних места

Из ЕУ-а су чак признали да би ТТИП “вероватно” повећао стопу незапослености јер би прелазак на “амерички систем” уједно значио и знатно слабљење синдиката као и радничких права.Примери претходних уговора о слободној трговини потврђују овај страх. Када је потписана NAFTA (уговор између САД, Канаде и Мексика), изгубљено је око 1 милион радних места током 12 година, а пре потписивања обећавало се отварање додатних стотина хиљада радних места.

Напад на демократију

Највећи проблем ТТИП-а је вероватно огроман напад на демократију и државну власт. Наиме, потписивањем ТТИП увео би се процес под називом ISDS (Решавање Спорова између Инвеститора и Државе или на енглеском “Investor-State Dispute Settlements”). О чему се ради: корпорације би добиле могућност покретања тужби против држава уколико политике државних власти проузрокују “губитак профита”. Другим речима, неизабране међународне корпорације могле би диктирати политику демократски изабраним властима (!).

Сличне уговоре на билатералним нивоима већ имамо свуда у свету, које доводе до огромних неправди. На пример, након катастрофе са нуклеарном електраном Фукушима у Јапану, Немачка је одлучила да смањи зависност од нуклеарне енергије што је пак резултирало тужбом шведске енергетске компаније Vattenfall која је тужила немачку Владу за милијарде долара штете.
Шта то значи? Државна власт донесе позитивну одлуку, у интересу народа, а страна корпорација тужи ту државу, због те одлуке, те у завршници трошак сносе порески обвезници те државе. Ништа не може бити више анти-демократски од овога.

Ово су само неки од разлога зашто би народе Европе требало итекако да буде страх ТТИП-а. Сваки разуман грађанин Европе гласаће против потписивања ТТИП-а са САД. Али, постоји “квака” – нико их неће ни питати. Да, управо тако, о прихватању ТТИП-а неће се организовати никакав референдум, ништа. Чак ни детаљи преговора нису јавни (!).

Ово већ је сумрак демократије, а ускоро ће се претворити у мркли мрак уколико се нешто не предузме. Но, шта народи Европе уопште могу да учине ако им нико не даје могућност да о имплементацији ТТИП-а гласају? Пуно тога – за почетак морају да се организују, шире информације о ТТИП-у и опасности која произлази из прихватања истог. Морају раскринкати циничне и манипулативне пропагандне текстове који већ дуго времена тврде како би било “добро” да корпорације воде нашу судбину, како ГМО “није толико опасан”, како је тржиште “светиња” и како “банкари знају најбоље”.

Времена за борбу још има, али не превише. Ово што је остало од европске демократије треба бранити данас и не допустити да се једног дана пробудимо у “америчком сну” увезеном од стране анти-народних, на крају и анти-европских, актуелних државних власти, које самим преговарањем у тајности око усвајања ТТИП-а већ учествују у чину велеиздаје.

аутор: Едиб Прашевић

Октобар 12, 2015

Фото: Анти-ТТИП протести на улицама Берлина, 10.10.2015.

——————-

НЕМАЧКА: ПРОТЕСТИ У БЕРЛИНУ О КОЈИМА СЕ НЕ ПИШЕ И НЕ ГОВОРИ – СТОП ТТП-у И СВЕТСКОМ ЗЛУ!

29. 10. 2015. Двери српске, Еколошки покрет Новог Сада, за ФБР посрбила и приредила Биљана Диковић