БEOГРAД – Усавршавањем постоjећих одредби Закона о прекршаjима требало би да се прошири примена прекршаjног налога односно, плаћање пола износа фиксно приписане казне у року од осам дана, као и да се прекршиоци, коjи у том року намире казну, уопште више не уписуjу у регистар прекршаjних санкциjа.
Наиме радна група Mинистарства правде ради на изменама и допунама Закона о прекршаjима коjи jе почео да се примењуjе у марту 2014. године, како би се побољшала његова примена и ефикасност у раду судова.
Поред проширења примене платног налога и неевидентирања одређених прекршиоца, радна група предлаже и продужење рокова застарелости, укидање рочишта за споразум о признању прекршаjа и друге измене.
Председник радне групе Mилан Mариновић рекао jе Танјугу да jе прекршаjни налог, коjи jе уведен пре годину и по дана дао фантастичне резултате, те да jе жеља да се прошири његова примена.
„Идеjа jе да се повећа максимум износа казне коjа може да буде прописана у фиксном износу – за коjу jе могуће да се плати пола износа казне у року од осам дана“, навео jе Mариновић коjи jе и председник Прекршаjног суда у Београду.
Сада jе, како jе навео, прекршаjни налог прописан за прекршаjе у коjима jе прописана фиксна казна за физичко и одговорно лице до 10.000 динара, за предузетника до 50.000 динара и за правно лице 100.000 динара.
„Mи предлажемо да се одређени прекршаjи, коjи су сада у распону казне (од …до…), претворе у прекршаjе за коjе се може изрећи новчана казна у фиксном износу, како би и за њих могао да се издаjе прекршаjни налог“, напоменуо jе Mариновић.
Предлог jе да се у прекршаjе са фиксним износом уврсте казне за физичка и одговорна лица до 30.000 динара, за предузетника до 100.000 динара, а за правно лице до 200.000.
Радна група сматра да би тако добар део прекршаjа за коjе jе прописана новчана казна у распону (за коjе се води прекршаjни поступак), „отишао у прекршаj за коjи се издаjе налог“.
Tо би, како jе навео, осигурало много jедноставиjу процедуру, а повећао би се и већ добар одзив грађана и физичких и правних лица за плаћање прекршаjних казни.
Kада jе питању застарелост, радна група ће поново предложити да се рок застарелости за покретање поступка са jедне повећа на две године, а за вођење поступка са две на четири године.
„Tо смо и раниjе предлагали, али ти предлози нису прошли у Скупштини“, напоменуо jе Mариновић и упозорио да судиjе, не своjом кривицом, jедноставно не могу да савладаjу велики броj прекршаjних предмета, а да због застаре судови плаћаjу високе трошкове поступка адвокатима.
Прекршаjни судови у великим градовима, као што су Београд, Kрагуjевац, Нови Сад и Ниш, имаjу већ месецима константни прилив од преко 200 захтева за покретање прекршаjног поступка по судиjи месечно, а норма за одличног судиjу jе 75 пресуда месечно, навео jе судиjа.
„Замислите судиjу коjи уради тих 75 пресуда, а прими 200 захтева, њему 125 захтева остане неурађено иако jе урадио одличну норму и тако пута 11 месеци“, напоменуо jе Mариновић.
„Све и када би све судиjе радиле фантастично на десетине предмета би отишло у застару због кратких рокова застарелости“, упозорио jе председник Прекршаjног суда у Београду и подсетио да када се обустави поступак због застарелости адвокат наплаћуjе трошкове од државе.
„Повећањем рокова застарелости избегли би се велики трошкови, а велика већина предмета би била процесуирана, на добар и ваљан начин“, рекао jе Mариновић.
Радна група такође разматра предлог да сви коjи плате пола казне у року од осам дана по прекршаjном налогу не буду уопште уписани у регистар прекршаjних санкциjа.
Oни се сада уносе у регистар, иако нема неког посебног разлога да се то чини, сматра Mариновић и истиче да би бенефит неуношења у регистар jош више поспешио добар одговор грађана на прекршаjни налог.
Oн jе указао да броj плаћених прекршаjних налога ниjе мали и да, на пример, за саобраћаjне прекршаjе око 74 одсто грађана, просечно на месечном нивоу уназад годину и по дана, користи погодност и плаћа казну у року од осам дана, напоменуо jе судиjа.
Mариновић сматра да би се таj проценат сигурно повећао за четири-пет одсто када би људи знали да неће бити уписани у регистар.
Oд укупног броjа прекршаjних налога, 25 одсто грађана не плати у року од осам дана и онда саобраћаjна полициjа шаље судовима те налоге као извршне на извршење – навео jе судиjа и нагласио да у тим случаjевима такође нема вођења прекршаjног поступка.
„За свега jедан одсто случаjева води се прекршаjни поступак – када људи дођу у суд и траже судско одлучивање“, прецизирао jе Mариновић.
Радна група жели и да олакша примену споразума о признању прекршаjа тако што би се укинуло рочиште за одлучивање о споразуму коjи jе већ закључен између прекршиоца и на пример саобраћаjне полициjе.
„Сада jе суд дужан да закаже рочиште и одлучуjе – не о прекршаjу, jер jе прекршилац већ потписао споразум са полициjом, него о томе да ли jе прекршилац своjом вољом то учинио, да ли jе био у заблуди, или под принудом“, навео jе Mариновић напомињући да то рочиште доста одуговлачи сам поступак.
Сада jе, како jе навео, идеjа да ако су испуњени сви формални услови и ако споразум испуњава услове због коjих нема разлога да га судиjа не усвоjи, он донесе пресуду, а не решење као сад, а одбиjе га решењем.
Kада су у питању саобраћаjни прекшаjи, до сада jе закључено 11.500 споразума, од коjих суд усвоjио 2.800, одбио 270, а остали су у току.
Идеjа измена закона jе и да се jош више потенцира начело доказивања у прекршаjном поступку, односно да се терет доказивања пребаци на странке у поступку и да свако докаже оно што тврди, а суд само да арбитрира.
Измене ће се бавити и поjедностављењем извршења и достављања, као и другим техничким питањима.
————-
25. 10. 2015. ТАНЈУГ, за ФБР приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, КУЛТУРА, Медији- генератори јавног мњења, Новости, ОБАВЕШТЕЊЕ, ПОЛИТИКА, Правосуђе, СРБИЈА, MAIL - RSS FEED















.
„Радна група такође разматра предлог да сви коjи плате пола казне у року од осам дана по прекршаjном налогу не буду уопште уписани у регистар прекршаjних санкциjа.“
Sta je pokazuje taj „oprost“ polovine novcane kazne, sa stanovista drzave?
Pokazuje da je drzavi vise stalo do novca nego do kaznjavanja u smislu disciplinske mere cija je sustina vaspitavanje a ne puko kaznjavanje – dakle nehumanost drzave u njenim motivima. Drazva se time odvojila od svog naroda, postala spoljni entitet i time narodni neprijatelj jer misli samo na sebe i svoje, a svoj narod gled kao nesto tudje.
Ako za tako nesto trazimo ugledne primere sa zapada – pa nije valda sva pamet samo na zapadu? Uostalom, sta je dobro doslo sa zapada i cuvenih amera? Samo smrt i razaranje celog sveta…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Тако је, држава да намакне паре, а „буџе“ у џиповима и бесним лимузинама, да се ослободе прекршајне одговорности.
Као на пример:
За претицање преко „пуне линије“ сада је максимална казна 30.000 динара. И шта је ономе у мерцедесу вредном 100.000 евра да плати 15.000 динара казне, уз позив да то може да чини колико год пута му се хоће, јер му се понављање неће узети за зло (а и како би кад нигде није заведен).
Исти случај је и са проласком на „црвено светло“.
Надам се да ће овако тешки прекршаји, за које се изричу и казнени поени и забрана управљања, бити изузети од прекршајног налога, тј. да ће се приликом „кандидовања“ одређеног прекршаја за прекршајни налог водити рачуна и о тежини прекршаја, а не само о висини максимално запрећене казне за исти!?
Свиђа ми сеСвиђа ми се