БEOГРAД – Усавршавањем постоjећих одредби Закона о прекршаjима требало би да се прошири примена прекршаjног налога односно, плаћање пола износа фиксно приписане казне у року од осам дана, као и да се прекршиоци, коjи у том року намире казну, уопште више не уписуjу у регистар прекршаjних санкциjа.

Наиме радна група Mинистарства правде ради на изменама и допунама Закона о прекршаjима коjи jе почео да се примењуjе у марту 2014. године, како би се побољшала његова примена и ефикасност у раду судова.

Поред проширења примене платног налога и неевидентирања одређених прекршиоца, радна група предлаже и продужење рокова застарелости, укидање рочишта за споразум о признању прекршаjа и друге измене.

Председник радне групе Mилан Mариновић рекао jе Танјугу да jе прекршаjни налог, коjи jе уведен пре годину и по дана дао фантастичне резултате, те да jе жеља да се прошири његова примена.

„Идеjа jе да се повећа максимум износа казне коjа може да буде прописана у фиксном износу – за коjу jе могуће да се плати пола износа казне у року од осам дана“, навео jе Mариновић коjи jе и председник Прекршаjног суда у Београду.

Сада jе, како jе навео, прекршаjни налог прописан за прекршаjе у коjима jе прописана фиксна казна за физичко и одговорно лице до 10.000 динара, за предузетника до 50.000 динара и за правно лице 100.000 динара.

„Mи предлажемо да се одређени прекршаjи, коjи су сада у распону казне (од …до…), претворе у прекршаjе за коjе се може изрећи новчана казна у фиксном износу, како би и за њих могао да се издаjе прекршаjни налог“, напоменуо jе Mариновић.

Предлог jе да се у прекршаjе са фиксним износом уврсте казне за физичка и одговорна лица до 30.000 динара, за предузетника до 100.000 динара, а за правно лице до 200.000.

Радна група сматра да би тако добар део прекршаjа за коjе jе прописана новчана казна у распону (за коjе се води прекршаjни поступак), „отишао у прекршаj за коjи се издаjе налог“.

Tо би, како jе навео, осигурало много jедноставиjу процедуру, а повећао би се и већ добар одзив грађана и физичких и правних лица за плаћање прекршаjних казни.

Kада jе питању застарелост, радна група ће поново предложити да се рок застарелости за покретање поступка са jедне повећа на две године, а за вођење поступка са две на четири године. 

„Tо смо и раниjе предлагали, али ти предлози нису прошли у Скупштини“, напоменуо jе Mариновић и упозорио да судиjе, не своjом кривицом, jедноставно не могу да савладаjу велики броj прекршаjних предмета, а да због застаре судови плаћаjу високе трошкове поступка адвокатима.

Прекршаjни судови у великим градовима, као што су Београд, Kрагуjевац, Нови Сад и Ниш, имаjу већ месецима константни прилив од преко 200 захтева за покретање прекршаjног поступка по судиjи месечно, а норма за одличног судиjу jе 75 пресуда месечно, навео jе судиjа.

„Замислите судиjу коjи уради тих 75 пресуда, а прими 200 захтева, њему 125 захтева остане неурађено иако jе урадио одличну норму и тако пута 11 месеци“, напоменуо jе Mариновић.

„Све и када би све судиjе радиле фантастично на десетине предмета би отишло у застару због кратких рокова застарелости“, упозорио jе председник Прекршаjног суда у Београду и подсетио да када се обустави поступак због застарелости адвокат наплаћуjе трошкове од државе.

„Повећањем рокова застарелости избегли би се велики трошкови, а велика већина предмета би била процесуирана, на добар и ваљан начин“, рекао jе Mариновић.

Радна група такође разматра предлог да сви коjи плате пола казне у року од осам дана по прекршаjном налогу не буду уопште уписани у регистар прекршаjних санкциjа.

Oни се сада уносе у регистар, иако нема неког посебног разлога да се то чини, сматра Mариновић и истиче да би бенефит неуношења у регистар jош више поспешио добар одговор грађана на прекршаjни налог.

Oн jе указао да броj плаћених прекршаjних налога ниjе мали и да, на пример, за саобраћаjне прекршаjе око 74 одсто грађана, просечно на месечном нивоу уназад годину и по дана, користи погодност и плаћа казну у року од осам дана, напоменуо jе судиjа.

Mариновић сматра да би се таj проценат сигурно повећао за четири-пет одсто када би људи знали да неће бити уписани у регистар.

Oд укупног броjа прекршаjних налога, 25 одсто грађана не плати у року од осам дана и онда саобраћаjна полициjа шаље судовима те налоге као извршне на извршење – навео jе судиjа и нагласио да у тим случаjевима такође нема вођења прекршаjног поступка.

„За свега jедан одсто случаjева води се прекршаjни поступак – када људи дођу у суд и траже судско одлучивање“, прецизирао jе Mариновић.

Радна група жели и да олакша примену споразума о признању прекршаjа тако што би се укинуло рочиште за одлучивање о споразуму коjи jе већ закључен између прекршиоца и на пример саобраћаjне полициjе.

„Сада jе суд дужан да закаже рочиште и одлучуjе – не о прекршаjу, jер jе прекршилац већ потписао споразум са полициjом, него о томе да ли jе прекршилац своjом вољом то учинио, да ли jе био у заблуди, или под принудом“, навео jе Mариновић напомињући да то рочиште доста одуговлачи сам поступак.

Сада jе, како jе навео, идеjа да ако су испуњени сви формални услови и ако споразум испуњава услове због коjих нема разлога да га судиjа не усвоjи, он донесе пресуду, а не решење као сад, а одбиjе га решењем.

Kада су у питању саобраћаjни прекшаjи, до сада jе закључено 11.500 споразума, од коjих суд усвоjио 2.800, одбио 270, а остали су у току.

Идеjа измена закона jе и да се jош више потенцира начело доказивања у прекршаjном поступку, односно да се терет доказивања пребаци на странке у поступку и да свако докаже оно што тврди, а суд само да арбитрира.

Измене ће се бавити и поjедностављењем извршења и достављања, као и другим техничким питањима.

————-

Проширује се примена прекршајног налога, плаћање пола износа за фиксно прописане казне на време – осигурава име ван регистра прекршаја

25. 10. 2015. ТАНЈУГ, за ФБР приредила Биљана Диковић