Дисциплинске казне због пада хеликоптера изазвале незадовољство у врху ратног ваздухопловства. Сумње да ће предузете „мере“ само замаглити истинску одговорност за несрећу

МЕРЕ забране унапређења и напредовања у каријери, изречене генералима Ранку Живаку и Предрагу Бандићу, понижавајуће су и не одсликавају њихову праву одговорност. Војни дисциплински суд, уколико је утврдио њихову кривицу за пад хеликоптера „Ми-17“ 13. марта ове године, морао је да изрекне строже санкције. Уколико њихове одговорности нема, требало је да буду ослобођени.

Ово је основа на којој ће командант Ратног ваздухопловства и ПВО генерал-мајор Ранко Живак и командант 204. ваздухопловне бригаде бригадни генерал Предраг Бандић темељити своју одбрану у жалби коју ће уложити Вишем војном дисциплинском суду, после неправоснажне осуде забраном напредовања или унапређења у виши чин у трајању од једне, односно две године.

Бандић је проглашен кривим и за прекорачење службеног овлашћења. Двојица генерала пресуду још нису добили, а изречене мере саопштене су им само усмено.

У својој жалби они ће се позвати и на поједине елементе утврђене у предистражним радњама тужилаштва, из којих се види да њихова одговорност не постоји.

Првостепени дисциплински суд овом одлуком проценио је да су двојица генерала одговорна за несрећу у којој је погинула четворочлана посада хеликоптера, лекар и медицински техничар и беба стара пет дана. Овај орган у надлежности је Генералшатаба Војске Србије, а утврђивање одговорности двојице генерала затражила је и комисија за испитивање узрока несреће формирана по наређењу начелника ГШ генерала Љубише Диковића.

Према сазнањима „Новости“, у врху војне авијације влада велико незадовољство одлуком дисциплинских органа. Додатну тежину носи чињеница да Више јавно тужилаштво у Београду још води истражни поступак, па се ова одлука тумачи и као нека врста притиска на правосуђе. Провизорним казнама војска је послала јасан сигнал тужиоцу да не подиже оптужницу.

– Нејасно је зашто нису кажњени губитком службе или чина, уколико је утврђено да су криви – каже саговорник „Новости“ из врха војске. – Ако њихове одговорности нема, чему казне које се изричу нижим официрима или подофицирима за много мање пропусте. Очигледно је да је њихова кривица утврђена по принципу командне одговорности.

Уз оцену да ће овако одмерена кривица додатно замаглити праве кривце и урушити интегритет ваздухопловних старешина Војске Србије, мере изречене челницима војне авијације коментаришу припадници Ратног ваздухопловства, стручњаци и некадашњи високи официри овог вида војске. У овом потезу војног дисциплинског суда поједини чак виде намеру да се прикрије много већа одговорност за све што је кумовало несрећи у којој је страдало седам особа, укључујући и петогодишњу бебу из Новог Пазара.

Потпуковник у пензији Бориша Мандић, некада пилот и инструктор летења, а данас председник Удружења пилота надзвучних авиона, истиче да је и после изречених мера утврђивање истинске одговорности за несрећу остало – предалеко. Оваквим мерама, према њему, генерали нису кажњени него понижени.

– И даље немамо јасан одговор ко је субјективно и објективно одговоран за смрт седам особа – каже Мандић. – Оваквом одлуком повређене су породице страдалих, генерали, али и сви честити официри. Официрска част у оваквим случајевима налаже – захтев за пензију и скидање униформе.

Казне разрезане Живаку и Бандићу у војним круговима тумаче се као покушај да се случај заврши на дисциплинским мерама, без утврђивања дубинске одговорности.

Златомир Грујић из Удружења пензионисаних војних летача и падобранаца Србије, напомиње да је чудан критеријум избора старешина из ланца командовања који су проглашени одговорним за пропусте који су довели до несреће војног хеликиоптера.

– Немогуће је да су само њих двојица одговорни за пропусте, нарочито што су наређење за извршетак задатка примили са вишег нивоа – објашњава Грујић. – Криваца у ланцу командовања вероватно има још, али није јасно зашто они нису обухваћени дисциплинским поступком.

ЈЕДИНСТВЕН СЛУЧАЈ

ПОЗНАВАОЦИ процедура летења и спровођења истрага у случајевима ваздухопловних несрећа тврде да готово не постоји случај у домаћој нити страној пракси да су највиши команданти ратне авијације у сличним случајевима кажњени дисциплинским мерама, као у случају генерала Живака и Бандића. Искуства у свету су двојака, мада на исход поступака утиче низ елемената. У појединим војскама важи и правило о смењивању команданта ескадриле у којој погине пилот, јер се сматра да је одговоран за низ околности које су довеле до погибије.

БЕЗ КОМЕНТАРА

О ДИСЦИПЛИНСКој казни првостепеног Војног дисциплинског суда генералима Ранку Живаку и Предрагу Бандићу, породица пилота Омера Мехића обавештена је још у петак, али није желела јавно да се оглашава.

– Не, немамо никакав коментар, покушавамо да после свега нађемо мир и не желимо да га било чиме угрожавамо – кратко нам је изјавила Омерова супруга Славица, која у Новом Саду живи са њиховим синовима Давидом и Денисом.

На идентичан одговор наишли смо и у Мошорину, у породици другог погинулог пилота хеликоптера Милована Ђукарића.

– Наш дефинитиван став је да не говоримо за јавност, не само поводом ових казни, него уопште – рекао нам је његов млађи брат Ђурађ Ђукарић.

Шефка Љајић, супруга настрадалог лекара-анестезиолога Џевада Љајића, није, такође, желела у суботу да прокоментарише пресуду војних органа. Слично је било и у дому страдалог Миће Веселиновића, анестетичара у новопазарској болници. Његова супруга Виолета није се оглашавала.

(Ђ. В. – М. Ћ.)

Фото РТС

——————

ПОВЕЗАНО:

СЛУЧАЈ „ПАД ХЕЛИКОПТЕРА“: Дисциплинске казне Живаку и Бандићу

——————

Генерали кажњени као десетари, Живак и Бандић жалиће се на одлуку!

25. 10. 2015. НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић