
- Смрт коаутора „Сребренице“ под чудним околностима: Зоран Јовановић, умро у Београду, и Александер Дорин, живи у Базелу
У наставку разговора, Александер Дорин, одговарајући на питања новинара „Вести“, прича о насилном малтретирању којем је био изложен по изласку његове књиге о Сребреници, али и о томе како је постао жртва швајцарског правосуђа. Као што је већ наведено, био је приведен и четири месеца задржан у затвору.
*Коме сте се нашли на сметњи, по Вашем мишљењу? И шта се крије иза тог привођења?
Ваша истраживања сигурно нису нешто непознато, ни ново швајцарским властима. Шта је онда била сврха таквог застрашивања, ако се о томе радило?
– Пре свега, да кажем да то што се догодило није први пут да сам имао потешкоћа.
Необјашњена смрт коаутора књиге
Коаутор моје књиге Зоран Јовановић, бивши шеф информативне службе Дринског корпуса, умро је у Србији под чудним околностима. Нико није радио аутопсију, не знам зашто. Знам да је био на путу да узме неки важан видео-материјал који смо већ били платили, звао ме је да ми каже да је преузео та документа, а сутрадан је нађен мртав без тих докумената и видео-снимака.
Било је ситуација када ми је секретар босанског конзулата у Франкфурту Кенан Ковачевић претио, у порукама ми је псовао све по списку, вређао ме и претио да ће СИПА да ме ухапси у Босни. Дошло је и до отворених претњи да ће да ме убију, да ми одсеку главу.
Био је већ један инцидент, 2005. године, кад сам без икаквог разлога ухапшен испред своје зграде и одведен једне ноћи у затвор и претучен. Због тих батина ми се пореметио центар за равнотежу, па сам осам месеци имао проблеме с равнотежом.
До дан-данас не знам зашто су ме ухапсили и претукли. Рекли су ми да су ме заменили за неког.
Што више пише, све је успешнији
Значи, већ је било разних непријатних ситуација. Швајцарски медији су ме напали и писали да негирам геноцид у Сребреници. Кад је покојни Зоран Јовановић био сведок Караџићу у Хагу, приметио је да се тужиоци нервирају због наше књиге. Било је доста тога. Није ово пало с неба.
*Имали сте и раније конфликте са швајцарским, конкретно базелским новинарима?
– Да, упадали су ми и раније у стан, малтретирали маму док је још била жива, писали да негирам геноцид, да сам националиста, Било је већ доста напада. Али, примећујем да је настао један феномен – што више пишем, све сам успешнији. Мислио сам да је то било актуелно пре 20 година и да се смирило, али, напротив, књиге се све боље продају.
Један чешки режисер нуди ми да направимо филм о Сребреници, књиге су преведене на пет језика: српски, немачки, енглески, италијански и чешки.
Показује се да је то актуелније него што је било и очигледно је да сам се тим успехом приближио критичној тачки за неке људе. За њих сам прешао црвену линију њиховог стрпљења, доста им је мене, па су размишљали какве мере да предузму да ме ућуткају – покушали су да докажу да сам учинио нешто што нисам – да би уништили кредибилитет ових мојих књига.
Остаје нејасно чија је наредба
*Одмах, на самом почетку, било је шпекулација да сте ухапшени због поседовања снимака који могу да сруше лажну причу о Сребреници? И да је Швајцарска, као држава искоришћена као полуга у тајној, параобавештајној НАТО операцији Гладио, у којој је терор главно оруђе? Има ли истине у свим тим теоријама завере?
– Мене су два пута недељно водили на нека саслушања у затвору и комесар ми је рекао:
„Знате, ја не радим за ЦИА!“
– Ви можда не, али шеф Вашег шефа, шефовог шефа шеф! – рекао сам му.
Иза тога мора неко да стоји, неко ко је то наредио. Приметио сам да је јавни тужилац Томас Хомбергер веома бруталан. Против мене је кренуо с толиком мржњом и агресивношћу да то сигурно не ради без неког разлога.
Мапа инцидента код тузланске капије
*Да ли су Вас испитивали о политичким стварима, осим онога што се наводи у званичној оптужници?
– Јесу. Прво су ми одузели компјутер који користим за публицистички посао и нису ми га још вратили, иако сам на слободи. Ни друга документа ми нису вратили. Од Југослава Петрушића сам добио сигурно више од сто хиљада докумената, све на хард диску, то су ми све одузели и до дан-данас нису вратили. Показивали су ми слике Југослава Петрушића и питали у каквим сам односима с њим, такође телефонске разговоре с њим, питали одакле ми мапа инцидента код тузланске капије, зашто се ја тиме бавим. Питали су ме о томе, и те како.
Иде им на живце
*Колико књига сте продали?
– Не могу тачно да кажем, али мислим да смо у неколико тиража пробили 20.000. Мислим да се дошло до тачке када су моћници себи рекли: „Овај нам већ помало иде на живце!“ Дорин ово пропраћа тихим смехом.
Покушај да му униште егзистенцију
Мора да је неко некога звао, не знам да ли су то швајцарски медији, бошњачка амбасада у Франкфурту, неко из Сарајева, да ли неко из Америке, то не знам, али по начину поступања видим да је то био напад на моју личност и да су покушали да ми униште читаву егзистенцију.
Суд не прави вештачку равнотежу
Међународни кривични суд за бившу Југославију представља себе, на званичном интернет сајту, наравно, у најлепшем светлу. И као доказ да је праведан, наводи да има једнак однос према свим странама у ратном хаосу деведесетих година прошлог века. Тврдњу да своју правичност и непристрасност сматра изузетно важним потврђује тиме што је од самог почетка констатовано да су све стране у сукобима починиле злочине, да се не сврстава ни на чију страну у сукобу, нити покушава да створи никакву вештачку равнотежу међу различитим групама.
————–
ИЗЈАВА ХАКИЈЕ МЕХОЉИЋА, одломак из филма Оле Флиума, норвешког документарца СРЕБРЕНИЦА – ИЗДАНИ ГРАД (Srebrenica town betrayed)
——-
ПОВЕЗАНО:
Ексклузивна исповест Александера Дорина (1): Нешто сасвим лично
Ексклузивна исповест Александера Дорина (2): Кап истине у мору
Ексклузивна исповест Александера Дорина (3): Документи нам све говоре
Ексклузивна исповест Александера Дорина (4): Лаж о 100.000 убијених цивила
Ексклузивна исповест Александера Дорина (5): Компромиси истраживача – из страха
Ексклузивна исповест Александера Дорина (6): Десет марака по глави
Ексклузивна исповест Александера Дорина (7): Лажни сателитски снимци
Ексклузивна исповест Александера Дорина (8): Несугласице и међу Бошњацима
Ексклузивна исповест Александера Дорина (9): Измишљено 8.000 становника
————
Ексклузивна исповест Александера Дорина (10): Чудна смрт коаутора
22. 10. 2015. Б.Божин-ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић














Имао сам Зорана Јовановића у пријатељима на фејсбуку. Као предсједник СПКД „Просвјета“ у Теслићу понудио сам му промоцију његових и Доринових издања. Он је рекао да није време јер није безбједно у Српској. Ово казивање Дориново потвђује Зоранову констатацију а поготово што није био безбједан ни у Србији. Мрачне силе су велике ко планине. Тешка је борба са тим. И сада је тако.
Само нестанком НАТО-а ствари ће се поправити. Нажалост када?
Свиђа ми сеСвиђа ми се