Александар Вељић, 21.10.2015.

Присуствовао сам први пут Великом школском часу. Бројност присутног народа је оставила на мене дубок утисак. Једнога дана објавићу и списак идентификованих жртава.

Пошто многи од вас нису никада видели Крагујевац, још већи број вас никада није видео Шумарице, а највећи број вас никада није присуствовао Великом школском часу, поставићу неколико слика да видите како је то изгледало овог 21. октобра 2015.

Кажу да је обично све препуно, све пољане око споменика и да је било мање народа него обично. Што се мене тиче, број присутних био је веома значајан. О самој атмосфери у спомен-парку Шумарице да не говорим.

Поредим Крагујевац и Нови Сад по питању сећања на Жртве окупатора:

1.

Крагујевац: колоне грађана иду ка Шумарицама на дан покоља цивилног становништва. У колони је мноштво младих.
Нови Сад: две стотинак грађана, претежно постаријих, изађе на Кеј жртава Рације;

2.

Крагујевац: одржава се смислени Велики школски час без говора политичара.
Нови Сад: одржава се бесмислени политикантски говор у којем се ништа не каже, а поготово се избегну „јаке речи“ да се случајно не би увредио изасланик мађарске амбасаде;

3.

Крагујевац: у програму чујемо бар нека имена стрељаних.
Нови Сад: не чује се ниједно име, нити судбина бачених под лед, а место на Кеју, које суштински нема везе са „Рацијом“ назива се „свето место“; при томе, најпоноснији Новосађани који се чуде откуда то да ми који нисмо ту рођени нисмо знали за „Рацију“ не умеју да наведу ниједно име страдалника, нити било који догађај у вези са Рацијом (осим неколико изузетака оних којима је у Рацији страдао неки рођак или предак).

4.

Крагујевац: помен се одржава у спомен-комплексу „Шумарице“ који има неколико десетина хумки и споменика у огромном парку Шумарице.
Нови Сад: не постоји ни музеј, а камоли спомен-комплекс Жртвама Рације и уопште Жртвама хортијевског терора (којих све заједно има око 100.000, што је половина предратног становништва целе Бачке!);

5.

Крагујевац: сећање на побијен народ тече данима и почиње већ почетком октобра, па се сваког дана одржава бар један леп догађај културе.
Нови Сад: сећање се своди на смандрљани догађај код Споменика жртвама фашизма (читаје шта пише на споменику!) и траје неких сат времена, а ако се гложе различите структуре у граду, онда се у више наврата излази и организује „сећање“.

6.

Крагујевац: грађани који одају пошту убијеним суграђанима окупљају се на месту где су стрељани.
Нови Сад: грађани се скупљају на Кеј код споменика жртвама фашизма, далеко од Штранда где је заправо централно место погрома у граду.

7.

Крагујевац: грађани одају почаст за око 3.000 утврђених Жртава по личним картама страдалника.
Нови Сад: од грађана се систематски крије да је сваки десети Новосађанин бачен под лед, тачније преко 5.000 Жртава чија је документа мађарски окупатор смишљено спалио!

8.

Крагујевац: запрепашћени Крагујевчани са ужасом слушају новосадског историчара Александра Вељића који им сведочи о „Рацији“ за коју никада нису чули.
Нови Сад: равнодушни грађани су незаинтересовани за октобарско стрељање у Крагујевцу, а историјским излагањима Александра Вељића покушавају да припишу политичку позадину.

9.

Крагујевац: Грађани Крагујевца знају где су стрељани њихови суграђани.
Нови Сад: многи грађани Новог Сада још увек живе у заблуди да су наше Жртве бачене под лед на Кеју.

10.

Крагујевац: Парк Шумарице служи као шеталиште.
Нови Сад: стратиште Штранд није шеталиште, него купалиште.

11.

Крагујевац: Прва Крагујевачка гимназија сваке године направи моћан програм у знак сећања на гимназијалце, њих 300!
Нови Сад: новосадска гимназија никада није направила никакав програм у знак сећања на многе гимназијалце који су побијени у Рацији..

12.

Крагујевац: Музеј Шумарице је прикупио све што је могао о идентитету Жртава, пре свега залагањем покојног кустоса Станише Бркића.
Нови Сад: историчар Александар Вељић је прикупио све што је могао о идентитету Жртава.

Напомена: жалим што екипа РТВојводине није била у Шумарицама 21. октобра 2015. да прикаже грађанима Војводине масовност и програм који је текао у спомен-комплексу у Шумарицама. Било би то велико сведочанство грађанима Војводине.