АКТУЕЛНО

Поводом враћања Титовог споменика на градски трг у Ужицу: Опроштајно писмо убијеног свештеника

By on • ( 8 коментара )

Прва комунистичка власт у Србији догодила се у Ужицу, а са њом и први масовни злочини. Међу стотинама ликвидираних грађана нашао се и парох ужички Милан Пашић. Ово писмо је пред погибију оставио жени и петоро деце. Кад већ толико читамо о споменицима Титу, Мајклу Џексону, Брус Лију, Бобу Марлију, Рокију и просјаку из Сремске Митровице, можемо и коју реч о нашим мученицима.

Titovo-Uzice

Драга Като!

Пишем ти ово писмо и молим те да га сачуваш деци као успомену. Истина, други својој деци остављају у наслеђе новац и палате, а ја, напротив, остављам им моје име и јуначку смрт која је већи капитал него новац и палате.

Мрети се мора. То је Божји закон и нешто што мора свакога постићи. Кажу људи: умро је природном смрћу кад неко умре после болести. Ја умирем насилном смрћу, па то није природно, али је свеједно. Смрт је смрт и она мора доћи. Како ће доћи, ми то не решавамо. То је ван наше моћи.

Ти Като буди јунак. Претрпи овај бол. Он је тежак, али се поднети мора. Ми имамо петоро деце. Њих нам је Бог дао и дужност нам је да се о њима бринемо. До сада смо се бринули заједно. Од сада та брига прелази на тебе саму. Ти ћеш се уплашити и рећи: шта да радим? Знам ја то. Отуда ти ово писмо и пишем. У њему је мој савет. И на њега се ослони, па ће поред свег зла бити добро бар толико док деца порасту. Дакле:

Замоли Остоју и нека дође Јован са колима и све ствари и намештај претерај у Љубање. Оно без чега можеш продај. Продај све душеке. За њих ћеш узети нешто пара, које су ти сада за исхрану деце најпотребније. Узми и онај душек од Јована Пишчевића, који сам му дао. Ствари дотерај Радовану или Остоји, ако би он хтео да те прими. Уосталом, и код Радована можеш бити.

Душан би требао да иде у Криву Реку код мојих. Ако Никола остане жив, нека ради са њим. Ако богословија проради ти га пошаљи да школу сврши. Ваљда ће водити рачуна о њему као сину свештеничком. Ако не буде богословије Душан ће остати на селу. Нека ради моју очевину.

Ацо нека продужи школу ако хтедне. Може остати у служби у којој је сада. Могао би вас помоћи. Уосталом, он је велики и паметан, па о њему немам много бриге.

Лепа нека напусти школу. Има она машина па нека се научи радити. Јула је са машином све вас спремила.

Мима ми чувај. Он је осетљив и тешко ће ме прежалити. Зато не пуштај гласа пред њим. Учини све да ме заборави. Док прирасту Ацо, Душан и Лепа, ваљда ће помоћи Мима и Наду. Ако ти се догна ти овај мој део имања продај. Ако Радован и Јула буду живи, они ће ти помоћи саветима. Рачунам на пашеноге, Миливоја Тешовића, попа Рада и још ће се ваљда наћи људи да ти помогну.

Рачунам да ћеш добити пензију. Она ће бити мала, јер дугујем свештеничкој задрузи па ће месечно нешто обустављати. Требала би да за моју сахрану добијеш 3000 динара. Али под оваквим приликама од тога неће бити ништа. Уосталом она два дуката одмах продај. То нам је сва готовина. Уосталом о томе се договори.

Ја имам дужан Благоју Савићу 1000 динара. Отиди код њега и реци му да ми опрости што немам сад вратити. Кажи му да остављам деци аманет да му то врате. Он је мој добар пријатељ. Замоли га да ти да још мало пара за моју сахрану. Ако би примила моју плату за септембар могла би му од тога нешто вратити, ако би ти за сахрану дао. Можда ћу добити и октобарску плату. Све зависи како ће се прилике одиграти.

Што се тиче моје сахране учини овако: Наручи прост сандук без икаквих украса и необојен. Тај ће те сандук коштати 400 динара. Покров узми обичан од хартије. Може човек да буде сахрањен у златном ковчегу, ништа му то не помаже. А ја сам био увек скроман и хоћу да се сахраним као просјак. Ти ћеш доцније видети да је ово мудро било. И овако уради, јер је то мој аманет који не би требала да погазиш.

Обуци ми мантију и немој ништа више. Ако хоће да ми обуку свештеничку униформу немој то дозволити. Хоћу да будем сахрањен клот као калуђер. Нека ме опјева поп Радосав. Он је од колега једини мој пријатељ. Њему једино хвала.

Отерајте ме и сахраните код оца. Децу не води. Имаће кад да ми на гроб дођу ако буду живи. Не тугуј. Има Бога.

 

Све вас воли и љуби ваш Милан

 

————–

Поводом враћања Титовог споменика на градски трг у Ужицу: Опроштајно писмо убијеног свештеника

19. 10. 2015. Блог Андреја Фајгеља, за ФБР приредила Биљана Диковић

Категорије:АКТУЕЛНО, ДРУШТВО, Документи, Други пишу, ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА, ИСТОРИЈА, КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА, КУЛТУРА, Комунизам, Медији- генератори јавног мњења, Национално питање, ОБАВЕШТЕЊЕ, ПОЛИТИКА, РАТ, Рат, Режимска тортура, СРБИЈА, Страдање Срба, Трагедија, УРЕДНИКОВ ИЗБОР, MAIL - RSS FEED

Tagged as: , , , , , , , , ,

8 replies »

  1. То је била ПРВА титова интернационално светска РЕПУБЛИКА – понос његов и дика Ужичка Република па преко осталих све до последње Ре публике које су после тога настале по србскијем земљама поносног новоствореног братског народа са свим народима из окружења,југословенским титовим народом каљеном деценијама у револуцијама републичким које још трају од републиканаца , Јакобинаца , комуниста и Партизана тих бораца глобалне револуције против Бога и вере зарад оног другог господара и невера његових и света његовог и под њиме.Револуције једу своју децу али стасавају нове младе генерације титових југословена и републиканаца?Или су већ стасале те прослављају плод безбожничке револуиције Републике,чувају их и даље их стварају.

    Свиђа ми се

  3. Како прочитати а не заплакати!!??
    Бог да ти души прости оче и Царство Небеско да ти подари.Амин

    Свиђа ми се

  4. Многа питања би изостала када бисмо се позабавили коренима наше пропасти у време када је свет освајао туђе територије, а то су радили нацисти, али и савезници.

    Не треба говорити – Ужичка република! Никако! Свакога зовите онако како он себе зове.
    То светско чудо се звало – Ужичка бољшевичка република. Зашто то не кажемо јавно.
    Охрабрио бих Ужичане да буду конструктивни и самокритични или поносни.
    Већ како ко.

    Свиђа ми се

  5. Чему вам треба споменик Јосипу Брозу ужичани?
    Питајте одговорне у Ужицу коме такав споменик треба.?!

    Чему споменик ономе ко је уништавао српски народ?

    Треба поменути бар нека од листе злодела која је починио исти тај Тито, било сам или са послушним титоистима, а многа са далекосежни м последицама:
    – Тито је убијао Србе кад се у Првом светсаком рату борио на страни Аустро-Угарске;
    – направио споразум са усташама (Моша Пијаде и Миле Будак) за заједничко уништавање српског народа;
    – прогонио Православље;
    – НАРУЧИО „САВЕЗНИЧКО“ БОМБАРДОВАЊЕ БЕОГРАДА (11 пута само у 1944)
    И ДРУГИХ ГРАДОВА У СРБИЈИ
    – није дозволио да се сазна Истина о страдању српског народа за време НДХ;
    – радио на прогону Срба са Косова и Метохије, спречавао повратак прогнаних и охрабривао шиптарски сепаратизам;
    – створио муслиманску нацију;
    – у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Македонији радио на асимиласији Срба и стварању вештачких нација;
    – Србе слао на Голи оток и уклањао све који су му могли бити претња;
    – само је Србија имала 2 аутономне покрајине и то са једнаким правима као остатак
    – изјавио Мештровићу да је он, Тито, тако средио Србе да за 50 година више неће знати ко су, а за 100 година више неће постојати….

    Народе Ужица – реци НЕ!

    Свиђа ми се

  8. „На Церу и Колубари, побисмо их скроз, ал утече швапски каплар, звани Јосип Броз“. И не само да утече, него се стално враћа и враћа. И кад помислимо да је на путу да у потпуности изчезне из живота овог избезумљеног рода србског, он се опет врати.

    Свиђа ми се