Аутор књига о Сребреници у којима се демантује званична верзија о злочину, ухапшен је 17. јуна у свом стану и скоро четири месеца држан у притвору под најстрожим условима, оптужен да је трговао канабисом, што он категорички негира.

Аутор интервјуа Александеру Дорину: Има ли на Западу још неких који званичну верзију доводе у сумњу?

– Има, и са свима сам у контакту. Немац Јирген Елзесер је већ писао о Сребреници, Дајана Џонсон, а постоји и Група за истраживање Сребренице коју води Едвард С. Херман, па Џонатан Рупер, бивши новинар Би-Би-Сија.
У књизи о преживелима из Сребренице, амерички аутор пише да у Сент Луису живе многи који су избегли. То сам помињао зато што никада није вођена ниједна истрага да се широм света сакупе имена оних који сада живе у иностранству и да се упореде са именима на листи наводно несталих.

Срби нису Јевреји

*Зашто ми Срби нисмо сложни, као Јевреји на пример?

– Имамо други менталитет. Јевреји су сложнији, моћнији, организованији, богатији.
Ми смо словенски народ, више волимо живот, поезију и љубав него да имамо неку стратегију и да се боримо. Ту је онда и незаинтересованост за светска збивања, јер се наши људи боре да преживе.
Кад одем доле, видим да људи воле да се друже, попију коју, да филозофирају. Такви смо какви смо.

Избегли из Сребренице живе широм света

Пошто документи показују да је погинуло око 2.000 људи, значи да је осталих 6.000 или измишљено или живи негде другде, или су убијени на другим локацијама.
Рекао сам себи, ако већ у неком граду у Америци живи 20.000 Бошњака и међу њима 1.000 Сребреничана, морамо се питати колико их има широм света? На шта бисмо тек наишли када бисмо водили светску истрагу, што није могуће…

Знате да је 1996. године у Босни на бирачким списковима било око 3.000 људи проглашених за нестале. Тада је Џонатан Рупер питао Оебс како је могуће да мртви људи гласају. Одговорено му је да не могу сада да дођу до тих података, јер су документа нестала.

*Шта кажете о форензичким налазима који се тичу сахрањених у Сребреници? Зар то нису докази?

– Одговорићу противпитањем: Ко има увид у рад бошњачких форензичара? Нико, осим Американаца. Зашто није било ниједног Руса, или Кинеза, или Србина? Значи, никада неће моћи да буде утврђено и проверено ко се заиста налази у тим сандуцима.
Др Зоран Станковић је добио готове резултате анализа и чак и у њима пронашао нелогичности, а он није учествовао у ископавањима. Установљено је да је пет костију исте особе рачунато као пет особа.

Мистификација у Трибуналу

Организација ИЦМП, чији је оснивач Бил Клинтон, тврди да је идентификовала 2.500 лешева. Радован Караџић је на суђењу тражио да види ту документацију, али је добио одговор да то није могуће пошто чак ни суд не може да је добије.
Суд се позива на документацију коју нико никада у Хагу није видео, а на питање зашто то није могуће, одговорено је да је то због заштите приватне сфере породица жртава!

Несрпски војници у Војсци РС

*Потпуно је неразјашњен командни ланац који је водио до 10. диверзантског одреда, коме је припадао Дражен Ердемовић. Је ли икада установљено од кога су и да ли су они добили конкретне команде шта да чине?

– Случај Ердемовић је веома компликован. Чак и он сам се никада није изјаснио о томе ко им је дао ту наредбу. Међутим, све индиције указују на страни фактор.
Пре свега, чудно је како је дошло до тога да се у војсци РС појаве Словенци, Бошњаци, Хрвати. Имате изјаву Југослава Петрушевића да је за то одговоран Фикрет Муслимовић, који је сарађивао са Александром Васиљевићем и да се ту радило о великим парама, да су хтели да у Војску РС инфилтрирају један број несрпских бораца – да они ураде оно што су урадили.
Постоје изјаве бораца који су били зачуђени кад су се ти несрпски војници појавили на српској страни. Све то говори да је цела акција припремана раније.
Генерал Младић није имао разлога да регрутује Бошњаке, Словенце и Хрвате да се боре на српској страни.

Случај генерала Крстића

Генерал Радислав Крстић, бивши заповедник Дринског корпуса ВРС, који је осуђен најпре на 46 година, а затим му је казна смањена на 35 година затвора, одговорност за злочине у јулу 1995. пребацује на генерала Младића и, како је рекао, „његов Кнински клан, који су чинили генерал Толимир, пуковник Беара, потпуковник Поповић и други“.

*Он, дакле, није негирао да је дошло до злочина?

– Има једна немачка онлајн страница, medienanalyse-international.de. Ту су се бавили случајем Крстића. Ко је пратио случај Крстића, морао је да, у првом реду, примети да се у том случају не појављује ниједан доказ да је било ко са српске стране наређивао иједан злочин.
И Крстић сам је од почетка говорио да нема појма о томе.

Специјални задатак – стрељати бегунце

*Како објашњавате то да многи припадници јединице Милорада Пелемиша, тог Десетог диверзантског одреда, па и он сам, никада нису пред судом одговарали за учешће у дешавањима у Сребреници?

Пелемиш живи у Београду, Бране Влачо, Брано Гојковић су пар километара од Сребренице у Братунцу, Словенац Франц Кос у Новом Насељу код Бијељине… Један од припадника ове јединице, Зијад Жигић, који је по националности муслиман, причао је како су за убиства награђивани са 10 марака по глави?

Најважнији детаљ је тај да су борци тог одреда, а највише их је из Власенице и Бијељине, тог дана пуштени на одмор. Пелемиш је тог дана био у болници у Шековићима, јер је имао саобраћајни удес, одред није био на дужности и највећи део бораца није био тамо. Међутим, како изгледа, неко је тих неколико бораца из тог одреда – Ердемовића, Коса и још неколико њих – наговорио да оду на специјални задатак, а то је био да ухвате групу људи који су бежали из Сребренице и да их на некој локацији стрељају.

———

ИЗЈАВА ХАКИЈЕ МЕХОЉИЋА, одломак из филма Оле Флиума, норвешког документарца СРЕБРЕНИЦА – ИЗДАНИ ГРАД (Srebrenica town betrayed)

———–

ПОВЕЗАНО:

Ексклузивна исповест Александера Дорина (1): Нешто сасвим лично

Ексклузивна исповест Александера Дорина (2): Кап истине у мору

Ексклузивна исповест Александера Дорина (3): Документи нам све говоре

Ексклузивна исповест Александера Дорина (4): Лаж о 100.000 убијених цивила

Ексклузивна исповест Александера Дорина (5): Компромиси истраживача – из страха

———–

Ексклузивна исповест Александера Дорина (6): Десет марака по глави

18. 10. 2015. Б.Божин-ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић