АКТУЕЛНО

ЈАВНИ СЕКТОР: Колике ће бити највеће и најмање плате и ко може да очекује веће увођењем платних разреда


plate

фото: Илустрација БЛИЦ

„Блиц“ пише да су новинари имали увид у Нацрт закона о платама који би требало да ступи на снагу 1. јануара 2016. године. Откривамо главне новине овог закона.
Закон треба да ступи на снагу 1. јануара 2016. године

Најмања плата у јавном сектору износиће око 22.000 динара, а највећа 155.000 динара. Сви који плату примају из државног буџета биће распоређени у 60 платних разреда, најмањи ће бити један, а највећи седам и по, наводи се у нацрту Закона о платама у који је “Блиц” имао увид и који би требало да ступи на снагу 1. јануара 2016. године.

Закон у понедељак креће у јавну расправу, план је да у Скупштину на усвајање стигне током децембра ове године, а да се са применом почне у наредној години.

Према плану, Закон треба да ступи на снагу 1. јануара 2016. године, док ће члан осам који предвиђа да основица за обрачун плата у локалним самоуправама и покрајинама не сме бити већа од оне која је на републичком нивоу, почети са применом усвајањем буџета за 2017. годину.

– Намера је да се за исти посао без обзира на то да ли се ради у министарству, државној агенцији или институцији добија иста плата. Тако ће, рецимо, сви правници или економисти бити у истој категорији. Раније се њихова месечна зарада разликовала и по 30.000 до 40.000 динара – каже наш саговорник.

Наш извор додаје да ће разлике у платама бити предвиђена за специфичне послове попут возача или медицинара у Хитној помоћи. Они ће, рецимо, имати веће месечне зараде од њихових колега у другим областима јавне управе за око 5.000 динара.

Наш саговорник додаје и да су међу платама у јавном сектору велике неуједначености, јер у целом систему постоји 2.200 радних места, преко 10 основица и око 900 коефицијената.

Шта све предвиђа нови закон:

  • За рад ноћу од 22 часа до шест ујутро запосленом се додаје 26 одсто на вредност радног сата
  • Додатак за приправност запосленог који у сваком тренутку може бити позван на посао је 10 одсто од вредности радног сата.
  • За прековремени рад могућа је и исплата повећане цене радног сата са 26 одсто
  • 110 одсто вредности радног сата плаћа се рад на празник
  • На сваки сат прековременог рада добија се сат и по слободног времена који се сабирају и могу се искористити у наредна три месеца

А ко може да рачуна на веће плате?

Медицинске сестре, наставници, полицајци, возачи и чистачице могли би, по мишљењу Светске банке, да рачунају на повећање плата.

slika plate 2

Наиме, директор канцеларије Светске банке у Србији Тони Верхеијен рекао је да та институција не подржава опште повећање плата, већ само повећања за оне који примају плате испод просека.

– Ако мора да дође до повећања плата 2016. године, то би требало да буде као подршка процесу реформи. То значи да би они који зарађују мање од референтне плате могли да добију повећање плата, али опште повећање би само повећало аномалије које постоје – рекао је Верхеијен.

Подсетимо, ову могућност најавила је и Влада Србије у пратећем меморандуму уз писмо о намерама упућено ММФ-у у које је „Блиц“ имао увид.

У меморандуму је чак и поменуто да би плате могле бити повећане медицинском особљу и учитељима у основним и средњим школама.

Директор канцеларије Светске банке Тони Верхеијен

Директор канцеларије Светске банке Тони Верхеијен

Управо су то занимања која су плаћена мање од републичког просека, који је у августу износио 44.630 динара. Мање од тога зарађивали су и позорници у полицији, нижи службеници у министарствима, запослени у службама за одржавање и возачи.
Иначе, Верхеијен је упозорио да Србија има дупло више запослених на менаџерским функцијама него друге европске земље.

– Обично је то пропорција један према осам између менаџера и радника, а у Србији је један према четири, дакле превише руководилаца и пратећих функција, а премало запослених у сектору услуга – казао је функционер Светске банке.

————–

ЈАВНИ СЕКТОР: Колике ће бити највеће и најмање плате и ко може да очекује веће увођењем платних разреда

17. 10. 2015.  Блиц, за ФБР приредила Биљана Диковић