Бранко Драгаш
dragas.biz 16.10.2015.

АЛ ЏАЗИРА објављује емисију са севера Црне Горе.
Објектив, назив емисије.
Говори о незапослености и исељавању.

Мило Ђукановић не признаје да се то догађа.
Остали политичари причају гомиле глупости.
Огорчени народ се исељава.
Свуда сиромаштво и беда.
Нема посла.
Нема плата.
Нема пензија.
Социјална давања обустављена.
Туга и јад.
Чемер.

Приказују власт у општинама на северу Црне Горе.
Бијело Поље, Колашин, Рожаје, Беране, Пљевља…
Политичари немају никаво решење.
Чекају да Мило нешто реши.
А Мило тврди да они добро живе и да нема исељавања.
То су опасне оптужнице политичких противника.

Председник општине Рожаје.
Муслиман.
Каже како желе да задрже добре односе у општини.
Каже деле то сиротиње што имају.
Каже како гледају да подједнако запошљавају све.
Каже: и Бошњаке и Црногорце и католике и Роме и Србе ЧАК…..
Све.

Рекао је то искрено.
Отело му се то ЧАК.
Остало је непримећено.
Изговорио га је без задршке.
Као да то ЧАК иде уз Србе.
Као да се то ЧАК родило уз Србе.
Као да је то ЧАК срасло уз те Србе.
Као да се подразумева да су Срби и ЧАК једно.
Они морају да иду заједно.
ЧАК и СРБИ.

Тог непримећеног ЧАК нема код других народа.
То ЧАК је ознака само за СРБЕ.
Јер Срби увек морају бити обележени.
ЧАК мора да их издвоји.
Ето, власт све ради да запосли сиромашне који не раде.
Све што може запошљава из својих скромних и непостојећих средстава.
Запошљава ЧАК и Србе.
Зар то није за сваку похвалу.

Ето, власт води рачуна о националној припадности.
Ето, власт запошљава ЧАК и Србе.

Излуђује ме то непристојно и безобрано ЧАК.
Које нико не примећује.
Не примећују га ЧАК ни Срби.
Када би питали Србе да ли су приметили то понижавајуће ЧАК,
они би вас гледали зачуђено.
Не разумеју шта причате.
Никакво ЧАК нису чули у тој емисији.

Замислите обрнуту ситуацију.
Замислите да се на југу Србије направи једна таква емисија.
Рецимо, Трговиште, Блаце, Куршумлија, Бабушница, Медвеђа…
Ништа боља ситуација није у овим општинама
у односу на оне из севера Црне Горе.
Замислите да председник једне од ових општина набраја кога све
запошљава и да каже да запошљавана ЧАК и муслимане.
Шта би се десило?

ЕУ би послала НАТО авионе да реше ово кршење људских права у Србији.

У случају Срба се ЧАК подразумева.
То ЧАК иде уз Србе.
Као што жута трака иде на руку обележених Јевреја.
И то је увек тако.
И никоме то не смета.
Не смета ЧАК ни Србима.

Прошао сам читаву некадашњу Југославију.
Имам пријатеље од Триглава до Ђевђелије.
Пријатељи смо и данас.
Али званична политика њихових држава је увек додељивала Србима
то проклето ЧАК.
И ми смо сагнуте главе прихватали то понижавајуће ЧАК.

Морамо да вратимо национално достојанство.
Морамо да одбранимо национални идентитет.
Не смемо да дозволимо да поновимо грешке из прошлости.
Зато ово и пишем.

Неко наиван ће се зачудити.
Шта овај цепидлачи?
Какве везе има?
Нико не примећује то ЧАК.
Зар је баш то толико важно?

Јесте! Много је важно!
Не желим да нас поново ограде са ЧАК.
Не желим да нас трпају ЧАК у логоре.
Не желим да нас ЧАК убијају јер смо Срби.
Желим да се никада више Срби и Чак не сретну.
Желим да се то ЧАК коначно уништи.

Не потцењујте ЧАК ситнице.
Од тих ситница све почиње.
Почињу ЧАК и велики злочини према Србима.
Ако њих занемаримо, онда нам се дешавају ЧАК и трагедије.

Зар су Срби још увек живи?
После свега су ЧАК и опстали?
Зар их још увек има?
ЧАК и пишу.

Београд, 16.10.2015