Идентитет Срба је битан, и оно на чему радимо у континуитету је ширење праве истине о србском бићу, да се не дозволи заборав или не дај Боже – „брисање свести“, како су се то неки намерили да ураде на овом простору, уз подршку и учешће власти које су тренутно у служби страних интереса, а против интереса народа који треба по дефиницији својих места да заступају…. Усудићемо се да кажемо по теми – књига у право време – „Самомрзећи Срби“ са поднасловом „српски идентитет у 21. веку“, аутор Милан Дамјанац, издавач Центар академске речи, Шабац, 2015.

Милан Дамјанац је филозоф и политички аналитичар који истражује све аспекте националног идентитета и стога покушава да сагледа и културолошке, социолошке, филозофске, психолошке, политичке и историјске аспекте који утичу на његово формирање.

Биљана Диковић: Прво да Вам честитам у име редакције СРБског ФБРепортера на првој књизи, и пренесем поруку: Да Вам се множе, јер је ваша философска мисао јасна, начин писања текста питак и разумљив људима, а оно што је најважније – говорите увек свесни свог србског националног бића. И у наставку прво питање – Ко су „Самомрзећи Срби“, да ли је то само збирни наслов и кратак назив за више значајних погледа на једно име у закључку?

Милан Дамјанац: Захваљујем. Некако сам одувек сматрао да не треба објављивати ништа што само по себи не представља нешто што је ново или нешто што није надоградња нечег већ постојећег. Стога волим да мислим да су моји текстови као и ова књига, уосталом, нешто ново. Јасност и разумевање су најважнији сегменти који чине квалитетан рад, и необично недостају нашој интелектуалној елити. Елита не сме да ствара зарад себе већ зарад народа.

„Самомрзећи Срби“, што је уједно и наслов моје књиге, су, на известан начин, последица нашег неизграђеног и нарушеног националног и културног идентитета. Српска индолентност према изградњи идентитета створила је оно што су још јеврејски интелектуалци назвали „самомржњом“. Самомрзећи Србин је, заправо, Србин који покушава да побегне од себе и да престане да трпи велики психолошки притисак који се намеће путем образовног система, медија и доброг дела домаће политичке елите. Пошто се испољава значајна мржња према српском идентитету, најлакши начин да то избегнете јесте да напросто напустите тај идентитет. Напуштање српског идентитета, при том, отвара многе могућности за брзо и лако напредовање у каријери. Самомржња тако постаје неопходни услов за високе друштвене позиције. 

Биљана Диковић: Да ли сте добили одговор на питање шта је најважније урадити да би се очувао идентитет србског народа, с обзиром на то да се већ дуго времена бавите том темом?

Милан Дамјанац: Спровођење националне политике на нивоу државе. У овом контексту, потребно је спровести културну реформу и одбацити сваки вишак културних диверзитета унутар српског народа. Потребно је промовисати нови српски културни и национални образац који би у себе укључио све Србе, без обзира на регионалне и културолошке поделе и разлике међу нама. Наравно, постоје одређени предуслови за то, од којих је најважнији стварање нове интелектуалне елите која мора да заузме место у друштву које јој припада. При том, садашња елита је толико неспособна да још увек није дефинисала чак ни оквире у којима би се могао дефинисати српски национални идентитет. Рецимо, још увек није разрешено основно питање- јесу ли Срби народ три вере, или су Срби искључиво они православне вероисповести? Таквим питањима- дефинисања оквира идентитета- сам се у овој књизи и бавио. Немогуће је започети процес изградње националног идентитета уколико не разумемо природу дешавања унутар српског националног корпуса и поделе унутар Срба на регионалне идентитете.

Биљана Диковић: Каква је слика односа идентитета Срба и других који постоје на нашим просторима већ дуже време, верујем да сте прикупљајући грађу за књигу озбиљно радили на томе?

Милан Дамјанац: Већина наших суседа су заправо нације које су проистекле из српског етничког корпуса. Међутим, то не значи- као што наша елита наивно тврди- да ће се они вратити српству пошто смо ми „историјска“ нација а они нису. Ради се о основном неразумевању концепта нације. Њих је, наравно, могуће вратити у српски корпус али само преданим радом и променом парадигме. Њихов идентитет се заснива на негирању српског идентитета. Они се заправо, изграђују као народ и нација само на основу мржње коју осећају према народу из којег су проистекли. То је психолошки разумљиво. Ради се о потреби да се уништи сећање на оно што су некада били. Стога су и наши односи веома комплексни. Наравно, питање кривице за овакву ситуацију је врло слојевито и детаљно је обрађено у самој књизи. Што се тиче суседа генерално, геополитичка ситуација им даје повлашћен положај у односу на Србе и то се неће брзо и лако променити.

Биљана Диковић: Колико је по Вашем мишљењу опасна ова манипулација колективном свешћу Срба и наметање „промена“ у правцу неких нових, измишљених „вредности“ и ставова?

Милан Дамјанац: За разлику од већег дела српске елите, ја нисам против „промене свести“ ад хоминем. И то искључиво зато што је промена свести Срба већ извршена путем медија. Ми већ сада нисмо онај народ који смо били пре петнаест година, а не треба ни спомињати даљу историју. Оно што смо сачували јесте менталитет, али сећање и осећај колективитета смо потпуно изгубили. Овај процес је био неопходан странцима, како би лакше господарили нашом земљом. Успешно нам је наметнут индивидуалистички модел живота, и све што спада у питања колективитета се више не може решити старим обрасцима мишљења. Потребно је да извршимо нову, српску промену свести народа. Народ је, нажалост, отуђен од себе, али много мање отуђен од себе него што је то српска елита која је издала народ. И та се издаја ничим не може и не сме правдати. Зато је и неопходна смена елитe, пошто је постојећа изгубила морално право да то и даље буде.

Биљана Диковић: Да ли сте имали било какве недоумице приликом рада на књизи и у вези чега?

Милан Дамјанац: Недоумица је било много. Највеће недоумице су се тицале непријатног сазнања да готово и нема књига које се на озбиљан начин баве српским идентитетом, стога је и трагање за квалитетним изворима било мукотрпно. Срећом, увек можемо учити од других народа и туђих елита које су одлично знале како да заштите и сачувају свој народ и прилагоде идентитет народа глобализацији како би сачували породицу, језик, сећање и будућност свог народа. Чињеница да сам филозоф ми је умногоме олакшала разумевање проблема српског идентитета, пошто је стање српског идентитета заправо криза идеје и смисла а то је, заправо, филозофско питање.

Биљана Диковић: Они Срби који су свесни свог идентитета, а имају жељу да се природно сарађује са Русијом, као земљом православном и нама блиском по много чему, данас се прозивају и означавају као „државни непријатељи“, исти је случај са новинарима, интелектуалцима и родољубивим удружењима и организацијама… Баш њима је пожељно „променити свест“…

Милан Дамјанац: Ту се ради о чињеници да смо ми земља која је изгубила свој суверенитет. Када је то тако, онда се политика своди на покушај да се заштити бар мало ингеренција државе а не на спровођење озбиљне политике. Странци руководе политиком земље преко својих организација и медија. Тиме успешно контролишу сваки облик побуне и на време реагују чиме стварају пожељну масу послушника. Сарадња са Русијом није у интересу Запада, и стога свака српска власт, колико год да је сервилна Западу, ако жели да сачува бар минимум суверенитета земље, мора да пронађе начин да задржи сарадњу са Руском Федерацијом на високом нивоу. Свет се убрзано мења и ово стање неће дуго потрајати- униполаран свет у којем постоји само једна Империја која уређује све што се у свету догађа је на свом заласку. Међутим, још на примеру Украјине а ево сада и на примеру Сирије видимо да је Империја спремна да уради све како би ту позицију задржала, без обзира на жртве.

Биљана Диковић: Шта, на крају поручујете младим људима, читаоцима нашег портала и будућим читаоцима Ваше књиге – како сачувати идентитет и бити успешан у данашњем друштвеном и културном стању наше државе?

Милан Дамјанац: Најтеже је данас бити истовремено млад, успешан и Србин. Порука је, дакле, да су само Срби који се одричу свог идентитета они који могу успети. Сви остали се смештају на друштвену маргину, далеко од утицаја, и самим тим немају полуге путем којих могу да утичу на сопствену будућност нити да буду признати у својој професији. Надам се, најискреније, да ће Срби схватити да без обзира на стање у којем смо, постоји критична тачка у којој појединац не може учинити ништа сам већ само као део колектива. Неће бити бољитка док не схватимо да смо ми ти који заслужујемо државу и да држава не контролише нас и није моћнија од нас, већ смо ми увек моћнији од ње. Можда то време још увек није дошло, и можда ће потрајати док не дође до отрежњења Срба, али ће се то свакако догодити. Оно што не смемо дозволити је да икада више будемо искоришћени од стране Империје ради остваривања њених циљева. Основни циљ јесте заштита државе. А изградња српске државе је нешто што се мора разумети и осмислити, и поступно спровести. Ми прво морамо да разумемо дубину уплетености страног фактора у српске прилике а тек онда можемо да говоримо о борби за идеје.

Биљана Диковић: Захваљујемо, неколико речи за крај о онима којима можете да се  захвалите што се Ваша књига појавила у јавности?

Милан Дамјанац: Желим да се захвалим издавачу, Центру академске речи, и директору Центра Зорану Милошевићу на препознавању квалитета овог рукописа и објављивању. Др Зоран Милошевић је, уједно, и један од рецензената књиге, те се и њему и другом рецензенту, др Момчилу Суботићу овим путем искрено захваљујем. Дугујем захвалност и другима који су свих ових година подржавали мој рад, пре свега мојој породици и пријатељима, али и уредницима разних портала и часописа са којима сам сарађивао. Када је о уредницима реч, посебно се захваљујем Жељку Цвијановићу и Душану Ковачеву са којима сам разменио мноштво идеја и ставова. Највећу захвалност дугујем свом вечитом и неисцрпном извору инспирације- свом народу.  

Књигу можете наручити на број 064 224 33 49, цена је 750 динара.

„У својој првој књизи „Самомрзећи Срби“ Дамјанац се бави дефинисањем идентитета, националне елите и анализом тренутне ситуације. У другом поглављу „ухватио се у коштац“ са регионалним идентитетима (Срба): Срби и остали унутар Срба, „Војвођански“ идентитет као пример стварања „грађанистичке“ нације, Пример Црне Горе, „Црногорски“ идентитет као пример конструкције новог народа и националне државе, Стварање босанске нације користећи српски, хрватски и муслимански фактор као основу, Албанци у Србији и Срби у Албанији, Србијанци или Срби? У трећем поглављу аутор се бавио Кризом националног идентитета и његовим перспективама, па је поставио (и) питање «Да ли је ово највеће историјско искушење Срба?», потом се бави анализом појаве «Самомрзећег Србина», дајући и одговор одакле потиче, који је значај овог феномена и његове функције. Затим се бави „Самомрзећим Србином“ и културном политиком која иза њега стоји, Елитом „Друге Србије“ и њеним развојем. Последње поглавље посвећено је улози медија у наметању новог идентитета и прихватању елите која га ствара.“

———-

Биљана Диковић: Разговори – Милан Дамјанац и прва књига „Самомрзећи Срби“, српски идентитет у 21. веку

26. 09. 2015. за ФБР уредник Биљана Диковић