Брисел од Загреба затражио хитно објашњење одлуке о затварању граничних прелаза са Србијом за камионски саобраћај. Портпаролка високе представнице Европске уније за спољну политику и безбедност Маја Коцијанчич изјавила је на конференцији за медије у Бриселу да је то учињено у контексту истраге правне службе Европске комисије о могућем кршењу Споразума о стабилизацији и придруживању од Хрватске, након што је премијер Србије Александар Вучић у писму функционерима ЕУ упозорио да је С СА прекршен.

„Наше прве процене кажу да постоје озбиљни проблеми у вези са усклађеношћу одлуке хрватске владе са С СА“, изјавила је она.

Она је казала да је висока представница Федерика Могерини јутрос поново разговарала телефоном са хрватским премијером Зораном Милановићем и подсетила га да је пре два дана јавно позвала Србију и Хрватску да што пре реше несугласице како би се несметан проток робе наставио.

Затварање хрватско-српске границе и својеврсни трговачки рат Загреба и Београда може да дестабилизује цео регион, пишу данас словеначки дневници пошто су дан раније тај проблем истакли водећи словеначки политичари и критиковали хрватског премијера Зорана Милановића. Спор због усмеравања великог таласа избеглица из Србије преко Хрватске и Словеније, а не више преко Мађарске, подсећа на време пре распада некадашње Југославије, када су прво уведене трговачке блокаде међу републикама, а после су се зачули ратни бубњеви те је следио прекид свих веза, наводи мариборски дневни лист Вечер.

„Хрватска је у предизборној температури, па политичари различитих боја прстом указују на омрзнуту суседну земљу, а предузете мере и контрамере биле би дечја игра кад не би имале тешке економске последице“, пише мариборски лист.

Потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић изјавила је данас да су штете због одлуке хрватских званичника да затворе границу велике, да је Србија све ово време показала велику одговорност и да исто очекује од Хрватске.

„Србија је земља која све ово време показује велику одговорност и очекујемо да то ради и друга земља – Хрватска која је чланица ЕУ и која себе назива демократском“, рекла је Михајловић.

Она је рекла да Србија жели да се отворе границе и да обезбеди потпуно слободан проток робе и људи.

ПОСЛЕ мере и контрамера на граничним прелазима, српске и хрватске компаније тек сабирају губитке, али грубе процене показују да је “минус” наше привреде већ достигао и 30 милиона евра! Штету трпе и путари, јер је промет камиона и шлепера ових дана пао и за 15 одсто.

Комплетан текст прочитајте ОВДЕ

Министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц позвао је данас Хрватску и Србију да оставе по страни емоције и да поново успоставе слободан проток роба и људи.

„Позивам Хрватску и Србију да ставе по страну емоције и поново успоставе слободу протока робе и људи. Затварање граница не доприноси решењу проблема. Чак напротив, оне буде код људи на западном Балкану болна сећања на ратне сукобе 90-тих година“, нагласио је Курц.

Избегличка криза, према његовим речима, ставља све земље региона и ЕУ пред велике изазове.

Државни секретар у Министарству привреде Милош Петровић изјавио је данас да у једностраној економској агресији Хрватске према Србији нико није добро прошао и да се процењује да ту најмању штету има Србија, па ЕУ, а да највећу штету трпи Хрватска. Процењује се да је штета на дневном нивоу милион евра, а дугорочно штета није само за компаније, него и за раднике, пенале који ће на крају морати да се плате.

„Већ сада се зна да ће осигуравајућа друштва покренути тужбе, јер морате да испоштујете рокове испоруке“, истакао је Петровић у Јутарњем програму ТВ Пинк.

Решење је у томе да се ослободе границе, да се поштују споразуми и вредности ЕУ, јер су сада сви на губитку, јер касне произвођачи и испоруке, што значи да поскупљује производ, а продужава се време чекања и то ће на крају неко морати да плати, казао је Петровић.

Петровић је додао да су четири српске компаније инвестирале у Хрватској, а да више од 200 хрватских фирми има у Србији.

Шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто поручио је хрватском премијеру Зорану Милановићу да остави и Србе и Мађаре на миру, да владе Србије и Мађарске никада нису имале договор око смера у којем ће се кретати мигранти, те да предизборну кампању води унутар Хрватске.

„Разумем да је у Хрватској већ почела предизборна кампања, па имам само један захтев хрватском премијеру, а то је да нас остави на миру. И Србе и Мађаре по том питању. Ми нећемо да гласамо на хрватским изборима и нас не мора да уверава у било шта, већ нека предизборну кампању води унутар граница Хрватске“, рекао је Сијарто у интервјуу за Тањуг.

Упитан да ли су тачне оптужбе Милановића да Мађарска и Србија имају договор да усмеравају мигранте у Хрватску, Сијарто тврди да Мађари никада нису имали консултације о томе у ком смеру ће мигранти из Србије ићи.

„Никада нисмо имали договор са Владом Србије око руте миграната. Нити било шта везано за Хрватску. Зашто би то радили? Кад се сретнемо са члановима Владе Србије или премијером Александром Вучићем, причамо о нашој сарадњи а не о Хрватско, зашто би?!“, рекао је Сијарто.

Грађани са српским пасошима могу несметано, из околних земаља, да уђу у Хрватску, док је и даље на снази забрана уласка у Хрватску возилима регистрованим у Србији, саопштио је јутрос Ауто мото савез Србије. Путнички терминали су на граничном прелазу Батровци отворени у оба смера, сем што у Хрватску могу ући само држављани са српским пасошима, док је и даље на снази забрана уласка возилима која су регистрована на подручју Србије.

На снази је, такође, забрана уласка теретним моторним возилима на уласку у Хрватску на граничном прелазу Батровци, сем за теретна возила која превозе кварљиву робу. Сви гранични прелази са Мађарском су отворени, а задржавање путничких возила се крећу у интервалима од 15 до 30 минута, док се теретна возила на граничним прелазима Хоргош и Келебија задржавају вишесатно.

Вишесатна и дуга задржавања камиона су и на граничном прелазу Сремска Рача са Босном и Херцеговином, док је саобраћај за теретна возила на граничном прелазу Мали Зворник на излазу тренутно обустављен.

Мађарска не жели да затвори своје границе, већ да их заштити, изјавио је данас портпарол мађарске владе Золтан Ковач. Ковач је рекао да не вреди политичарима Европске уније да расправљају о основним правилима Уније који јасно кажу да границе морају да се заштите.
Према његовим речима, изградња ограде на граници Мађарске и Хрватске је скоро готова, а на граници са Словенијом постављена је бодљикава жица, пренела је агенција МТИ. Мађарска влада не сматра да је ограда решење за масовне миграције, али је средство да се зауставе илегални мигранти, казао је Ковач за радио Кошут.
Шенгенски споразум дозвољава државама чланицама ЕУ да искористе сва неопходна средства за заштиту граница, додао је он. Ковач је нагласио да је Хрватска, иако није чланица Шенгена, чланица ЕУ, али да се упркос томе јавно декларисала да се неће повиновати правилима Уније.

На подручје Хрватске у четвртак је ушло 8500 избеглица, док је од почетка кризе у ову земљу ушло готово 55 хиљада људи, саопштиле су хрватске власти, наводећи да у Хрватску преко граничног прелаза Бајаково и даље не могу возила са српским регистарским ознакама и да је затворен Товарник и још шест граничних прелаза према Србији.

Хрватска телевизија јавља да је у привременом прихватилишту за мигранте у Опатовцу смештено је више од 3000 особа, које су се током целог дана превозили аутобусима и возом према Мађарској.

За сада нема званичних извештаја колико је избеглица стигло током ноћи између червртка и петка, а очекује се да би данас могло да стигне око 10 хиљада.

Највећи број избеглица стиже преко Бапске, поред Илока, али се опет појачава и рута преко Товарника. Они се смештају у Опатовцу, а затим организовано одвозе према мађарској граници.

Бивши чешки председник Вацлав Клаус одбацио је данас став владе о решавању избегличке кризе и затражио да кабинете легализује свој став о увођењу квота за расподелу избеглица расписивањем референдума или превремених избора. Клаус сматра да влади нико није дао мандат за доношење одлука које, према њему, могу у потпуности да промене безбедности и карактер земље.

Клаус је почетком септембра покренуо петицију којом позива чешку владу да обезбеди унутрашњу и спољну непорвредивост државних граница свим средствима, укључујући употребу полиције и војске. Такође је захтевао одбацивање квота за избеглице. Поменуо је и да је његову петицију против прихватања избеглица са Блиског истока и из Африке потписало скоро 100.000 људи.

Премијер Александар Вучић и европски комесар за суседску политику и проширење Јоханес Хан обишли су данас прихватни центар за избеглице у Шиду. Хан је уочи посете Београду рекао да је Европска унија уз Србију у овој свеевропској кризи која може да се реши једино заједничким приступом.

„Захвалан сам Србији што се односи професионално и одлучно у поступању са избегличком кризом“, наведено је у саопштењу и истиче да „Србија обезбеђује избеглицама пристојне услове за живот у складу са међународним стандардима“.

Комплетан текст прочитајте ОВДЕ

Шеф представништва Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице у Београду Ханс Фридрих Шодер изјавио је да се у Србији људска права поштују и да су избеглице заштићене, те да УНХЦР помаже властима да тако и остане. УНХЦР посебну пажњу, каже, поклања најугроженијима, онима којима су потребни посебни услови – инвалидима и трудницама. Шодер је истакао да у односу на друге земље, Србија ради одличан посао, јер покушава да региструје што више људи.

„То је важно за националну безбедност, помаже властима да препознају криминалце и кријумчаре који могу бити међу овим људима. На срећу, таквих случајева није било. Ове избеглице прелазе многе границе, зато треба да постоји европски начин њихове регистрације, а не да свака влада посебно региструје исте људе. Ове ствари могу да се ураде, али то изискује ресурсе и време. Једна земља сама то не може да реши, потребан је јак европски систем који не би Србији оставио сав терет избегличке кризе“, каже шеф УНХЦР-а.

Иначе, тренутно је у Србији 60 људи из УНХЦР-а који на различите начине помажу Влади Србије. На терену је непрекидно и двадесет УН стручњака за кризне ситуације који помажу српским властима на улазима и излазима из земље.

Премијер Александар Вучић изјавио је данас да је Србија земља кроз коју је прошао највећи број избеглица, али да су оне добро збринуте и да није било никаквих проблема. Вучић је, након обиласка прихватног центра за избеглице у Шиду комесару за проширење ЕУ Јоханесу Хану захвалио на лепим речима о томе како Србија третира избеглице. Рекао је да је Србија по свим подацима земља кроз коју је прошао највећи број избеглица, будући да су кроз Србију пролазиле избеглице које су долазиле из Македоније и Бугарске, а затим одлазиле већим делом у Мађарску и мањим у Хрватску.

Он сматра да највећи терет избегличке кризе сносе Немачка и скандинавске земље, које морају да реше питање запослења тих људи, док су остале земље западног Балкана коридори којим они пролазе, али је поново да су избеглице добродошле у Србију, те да су овде добро збринуте.

Обиласку прихватног центра присуствовали министар за рад и председник Радне групе за решавање проблема мешовитих миграционих токова Александар Вулин и шеф Делегације ЕУ Мајкл Девенпорт.