НовороссияТВ 23.9.2015.

У гостима у «ВЗС» (Вежливая Зелёная Студия – Љубазни Зелени Студио) је легендарни српски добровољац Дејан Берић, познатији по надимку «Деки». Дејан говори о својој књизо, упоређује ратове у Србији и Новорусији, какав је његов однос према минским споразумима, даје своју прогнозу развоја ситуације и говори о плановима за будућност.

***

Емисија почиње „Причом о малим терористима“ коју је написао Дејан Берић, потресен ратним призором чији је сведок био:

ПРИЧА О МАЛИМ ТЕРОРИСТИМА

Загрлили су се и дуго тако стајали.
Уживали у тишини, и мирису.
Нестварном мирису цвећа.
У топлоти загрљаја у коме могу уживати само брат и сестра

Лепо је овде секо!
Да брацо, стварно је дивно! И ти си леп.
Много, много лепши него пре два дана.
Чудила се сестра и гледала с неверицом.
Опет имаш обе руке?

Девојчица је тужно спустила главу.
Брацо, нисам ти донела твог меду, опрости.
Није важно, овде је веома спокојно.
Више се не бојим спавати сам.

Брацо. Мало ми недостаје мама.
И како то да ја могу говорити, још сам мала?
Погладио је по мекој коси.
Овде све може, дођи да видиш маму.

Гледали су родитеље.
Отац је стајао изнад мајке.
Мајка је седела и држала у рукама малу бебу.
Сузе су умивале малено лице.

Девојчица је крикнула.
МАМА!!!
МАМА!!!
Не плачи нама је овде лепо.

Као да је чула нешто, жена је подигла поглед.
Одлутао је ка небу, кроз разрушен кров до скоро срећног дома.
Видела је два облачка.
Један, сасвим малени и други, мало већи
Лагано су клизили небом спајајући се
Гледала је како се од два мала облачка прави један у облику срца.

Спустила је поглед на мртву ћеркицу
Јаче је стисла у наручје.
Пољубила у угашено малено зелено око.
Дигла поглед у небо и тихо прозборила.

БОЖЕ МОЛИМ ТЕ ЧУВАЈ МОЈЕ АНЂЕЛЕ
Срце на плавом јутарњем небу је полагано клизило.
Придружило се групи од педесетак малених облачића.
Заједно су кренули на далек пут.

_______
Превод: СРБски ФБРепортер