Док Мађари завршавају нови „берлински зид“, Македонци најављују то исто, а Србија, њен премијер и народ држе Европи час из хуманости, често размишљам шта би се догодило да је Србија, у циљу заустављања таласа избеглица са Блиског истока, пре Мађарске, почела да поставља жичану ограду на својој граници са Македонијом.

Или да је од македонске границе до Мађарске (а тек до Хрватске!), ангажовањем војске и полиције, направила „санитарни коридор“, тако да избеглице од Прешева до Београда и Суботице не могу да изађу из жице којом је ограђен ауто – пут. Далеко било!

Европска унија и Америка би Александру Вучићу преко ноћи заборавиле све заслуге за развој добросуседских односа у региону и у Сегедину организовале курс за његово рушење са власти, све са полазницима Срђом Поповићем, Зораном Живковићем, Чедом Јовановићем, Сашом Јанковићем и Бојаном Пајтићем.

На Србију би се сручила лавина осуда белосветских и домаћих лажнобораца за људска права гора од поплавног таласа који је прошле године разорио Обреновац. Енглези би захтевали седницу СБ УН и усвајање резолуције, попут оне о измишљеном геноциду у Сребреници. ЕУ би преговоре о пријему Србије oдложила бар за следећих 50 година. Хрватска и Колинда би тражиле хитне седнице Савета Европе и парламентарне скупштине у Стразбуру. Из Сарајева би хистерично апеловали на укидање „геноцидне творевине“ Републике Српске и рушење са власти Милорада Додика.

Роспије у црном би свако вече организовале паљење свећа на Тргу Републике. Соња Бисерко и Наташа Кандић би јадне ноге поломиле трчећи из емисије у емисију, објашњавајући да су Срби генетски расисти, чије су претече и идеолози Свети Сава и Косовка дјевојка. Која је после Косовског боја рујним вином појила само Павла Орловића и друге рањене српске витезове, али не и рањене турске војнике. Мустафа Церић, Сулејман Угљанин и муфтија Зукорлић би тражили помоћ и интервенцију свих муслимана у васиони и околини.

Нема адресе од Тутина до Марса на коју се не би обратили. Анђелина Џоли би у пола кадра прекинула снимање свог новог филма и долетела у Скопље, да пусти сузу хуманитарну, а брижна Хилари Клинтон би баш са српско-македонске границе кренула у кампању за председника САД.

Поново би се повампирили Бернард Кушнер и „лекари без граница“. CNN и друге велике западне телевизије би свакодневно „са лица места“ емитовале слике „измучене муслиманске деце испред српске бодљикаве жице“. Ако не би било довољно малишана из Сирије и Ирака, за 500 долара би се нашла ромска деца из Куманова или Прешева.

НАТО пакт би упозорио да је Београд изазвао хуманитарну катастрофу која угрожава безбедност у Европи. Била би то лудница. Кампања ружења свега што је српско. Већ виђена, 1992, 1995. па 1999. године.

На крају, или би Србија склонила ограду или би западне службе приредиле неки нови „ Рачак“ и „Маркале“. Као разлог и оправдање за неког новог „Милосрдног анђела“. Који би по Србији посејао још мало хуманитарне смрти. Свеједно да ли бомбама тешким две тоне по српској деци или на неки „европејскији“ начин.

Е, све то због чега би Србија била сатанизована и сурово кажњена, већ два месеца се догађа у Европи. А Европа мирно гледа и ћути. И она конзервативна и она социјалистичка. И она „проамеричка“, и она „меркеловска“. Сви редом.
Ћуте и праве се луди.
И вероватно жале што на месту Мађара нису Срби.