АКТУЕЛНО

ОТВОРЕНО ПИСМО: Марко Милачић – „Не помажите, please. Зашто ратујете са светом?“


Отворено писмо САД и амбасадору САД у Црној Гори – Су Кеј Браун, црногорског новинара Марка Милачића: „Не помажите, please. Зашто ратујете са светом?“


Пише: Марко МИЛАЧИЋ

Ваш најпознатији планетарни бренд није Кока Кола, већ рат. Није цивилни четвороточкаш Форд, већ војни хеликоптер Апач. Није New York Times, већ ратни носач авиона. Не Мекдоналдс, већ Пентагон

Отворено писмо амбасадорки САД у Црној Гори, Су Кеј Браун

Спремате се за нови рат, ви и ваши надређени. Није се ни охладило разорено либијско тло од ваших бомби, а већ пуните ратне бродове ракетама типа томахавк у Средоземљу. Није се ни спрала крв Моамера Гадафија а већ имате нову мету Башара Асада. Ратујете док спавате. Ратујете док преговарате. Волите да ратујете. Уживате у ратовању. Рат је, госпођо Браун, за вас и ваше, очигледно – боца с кисеоником. Ваше природно стање. Стање вашег мира.

Ратујете на више фронтова истовремено. Започињете нове ратове, не окончавајући старе. Ратујете, наводно, за мир, при чему у вашим ратовањима за мир, мира најчешће има колико и у оном нашем ратовању за мир деведесетих. Ни трунку. Претворили сте се у земљу, претворили сте вашу земљу, има томе нарочито нешто више од пола вијека, у земљу за рат, земљу у рату и земљу од рата. Томахавк земљу.

Ријечима свјетски признатог интелектуалца Тарика Алија, изговорених мени, у интервјуу: „Рат је сада легитимни инструмент док год се користи уз одобрење САД или, радије, уз директно учешће САД. Ова колонизација 21.вијека је потпомогнута глобалним медијским мрежама, потпорним стубом за политичке и војне операције“.

Ратујете на копну: Авганистан, Ирак… Ратујете из ваздуха: Југославија, Либија… Ратујете са мора. Ратујете са одобрењем Савјета безбједности УН. Ратујете без одобрење Савјета безбједности УН. Ратујете под окриљем НАТО савеза. Ратујете самостално. Ратујете са савезницима. Ратујете без савезника. Ратујете јавно. Ратујете тајно. Ратујете из потребе. Ратујете из интереса. Ратујете „превентивно“. Ратујете „хуманитарно“. Ратујете „милосрдно“. Ратујете из „љубави“. Скоро сваки амерички предсједник након Другог свјетског рата имао је кућног љубимца и свој рат.

amerika-rat

Ратујете са војним буџетом, 800 милијарди долара, већим од војних буџета свих осталих свјетских земаља скупа! Окупирали сте Ирак лажући да ваш некадашњи пријатељ Садам Хусеин посједује оружје за масовно уништење. Каните се ударити на Сирију јер је тамошњи режим Асада, наводно, користио хемијско оружје, што никако ваљано да докажете. Уништили сте Либију и збрисали вашег старог партнера Гадафија због преувеличаних тврдњи о цивилним жртвама, никада доказаним. Упали у Авганистан, наводно, као одговор на рушење торњева близанаца, да тамо, по неприступачним планинским врлетима, тражите шаку, наводно – одметника. Талибана, ког сте, узгред, ви са печатом ЦИА, створили седамдесетих. Ратује, наводно, против тероризма, тиме распирујући тероризам. Ваша земља тако јесте највећи извозник тероризма у свијету.

FSA-USA

Ратовали сте, ракетирали сте: …Кореју 1950 – 1953, Гватемалу 1954, Индонезију 1958, Кубу 1959 – 1961, Гватемалу 1960, Конго 1964, Перу 1965, Лаос 1964 – 1973, Вијетнам 1961 – 1973, Камбоџу 1969 – 1970, Гватемалу 1967 – 1969, Гренаду 1983, Либан 1983 – 1984, Ел Салвадор и Никарагву – осамдесетих, Либију 1986, Иран 1987, Панаму 1989, Ирак 1991, Сомалију 1993, Судан 1998, Авганистан 1998, Југославију 1999, Авганистан 2001, Ирак 2003, Либију 2012…
На ред вам је, сада дошла суверена Сирија. На путу до сувереног Ирана, сјутра. До суверене Русије, прекосјутра. Ратујете против свих облика суверености, за рачун оне ваше, на силу наметнуте.

Ратујете са подршком Ваших скоро хиљаду војних база (детаљно: Туга империје, Американац Чалмерс Џонсон) колико имате широм планете, на свим континентима осим Антарктика, од којих је једна од највећих (видљива са Мјесеца), Бондстил, ту на вашем Косову.

Слика ваше мирољубивости: од почетка седамдесетих острво Дијего Гарсија, у Индијском океану, било је насељено локалних становништвом. Педесетих година почиње чишћење од стране Велике Британије, како би се острво изнајмило вама, САД, у војне сврхе. Ту се данас налази једна, од укупно три антене, дио Глобалног Позиционог Система (GPS) и најважнија војна база за Индијски океан.
„Старосједиоци и њихова дјеца, од тада се боре за повратак. Чагосијансима, има их стотињак, априла 2006, дозвољено је да под пратњом војника ваше, америчке војске, посјете острво на седмицу, како би обишли гробове најближих и посјетили родна мјеста. “На недјељу дана“! У пратњи војника! За посјету својој земљи!
Ратујете на све начине, свуда, стално.

Ратујете друге потпирујући на рат. Туђе ратове, ако уопште има ратова у које нијесте умијешани, користите за своја ратовања. Најновије откриће, базирано на документима ЦИА-е: Вашингтон – онај који сада жели бомбардовати Сирију због наводног коришћења хемијског оружја – током рата између Ирака и Ирана, осамдесетих, давао је обавјештајне податке Ирачанима, иако су знали, иако сте знали, да ће Ирак примјенити хемијско оружје.

images

Ратујете свакојако, госпођо Браун. Како заборавити 1974.годину, и оно што је објавио ваш политички стратег Хенри Кисинџер, тадашњи савјетник за националну безбједност Бијеле куће, о чему детаљно пише угледни историчар Вилијам Енгдал. Подсјетићу: ријеч је о документу Меморандум о студији Савјета за националну безбједност 200, скраћено NSSM 200. Ваш предсједник Џералд Форд објавио је Меморандум којим потврђује потребу за „америчком контролом над питањима свјетске популације“! Између осталога, пише да пораст становништва у одређеним земљама у развоју, које имају стратешка богатства потребна америчкој привреди, представља потенцијалну „претњу националној безбједности САД“. Ово, међу редовима, госпођо Браун, мирише на нешто много опасније од било којег рата, у историји планете.

Ратујете подржавајући ратнохушкаче, садашње и бивше, са свих меридијана, све док се њихови ратови поклапају са вашим, тиме уништавајући државе и друштва, које вам дођу као колатерална штета. Ту вашу матрицу глобалне политике живимо и ми, у Црној Гори. Одлично Ви знате, госпођо Браун, ко је наш седмоструки премијер Мило Ђукановић. Ви сте га, такође стварали. Вама је требао, превасходно за ваш рат против Слободана Милошевића, па сада, за осигуравање уласка Црне Горе у ваш, злочиначки НАТО савез. Најопасније: и даље га, упорно, мајчински штитите.nato

Ви и ваши, тако постајете његов саучесник, госпођо Браун. Јер знате Ви, до у детаље, о каквом је политичару ријеч: у пресуди Касационог суда Италије, 2004.година, Мило Ђукановић је окарактерисан као „опасан међународни криминалац“ за кога је затражено хапшење! Човјек чије се име налазило, тренутно архивирано, на првом мјесту међу петнаест особа осумњичених за мафијашко удруживање. Политичар за којег је некадашњи министар финансија Италије и дугогодишњи шеф државне Агенције за борбу против мафије Отавиано дел Турко казао: „Без Ђукановића не би било Прудентина, најмоћнијег, најбогатијег и најопаснијег шверцера на Медитерану. С друге стране, без Прудентина не би било Ђукановића“.

Госпођо Браун, да сте слушали ваше велике умове, рецимо оног, ових дана актуелног Мартина Лутера Кинга, никада не би дошли до овога: да сте, у континуитету, деценијама, претворили САД у земљу страшило, државу пендрек, империју грубе силе, планетарног извозника рата, а тиме и масовних страдања.

За наше и ваше добро, немојте овако помагати. Ни Ирану. Ни Сирији. Ни Европи. Ни Црној Гори. Please.

 

*Аутор је новинар МОНИТОР-а

——–

ОТВОРЕНО ПИСМО: Марко Милачић – „Не помажите, please. Зашто ратујете са светом?“

10. 09. 2015. Српске новине ЦГ, ФБ Marko Milačić, за ФБР приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Milić od Mačve

    KLETVA

    Četvoroglavoj aždahi:
    Americi, Nemačkoj,
    Vatikanu i Austriji

    Šta se čuje, što no jadikuje
    Širom naše zemlje Srbadije:
    Je l manastir bez svetih ikona
    Il planine bez stada ovaca
    Ili njiva bez pšeničnog vlata
    Il pčelinjak bez medi matica
    Ili kosti iz hladnih grobnica
    Ili Srblji bez krsnog imena?

    Kud ćeš išta strašnije no pređe
    Kad se kletva sa soha prolama!

    Klikće vila sa Lovćenskih strana
    Grmi nebo prolom do Dunava.
    Kletvu prima na Oplencu druga
    A odatle Frušku potkatuje
    I uz brda sve višlja odzvanja
    Do Kozare srpske pokosnice
    I Dinare srpske uzdanice
    Sa Plitvica sležu joj se glasi.
    Velebitom kliče bajna vila
    nadjačava glas iz sviju jama!

    Vila kune, svetinje potresa
    I preklinje Srbe vitezove
    Sa rabama, Srpkinje od uma:
    Ko je Srbin i srpskoga roda
    I od srpske krvi i poroda
    nek glas čuje sa svetih oltara
    Zadužbne Petra Mrkonjića
    I kapele Petra Petrovića
    ( a ti glasi nama razgovetni ):
    Bog veliki i njegova sila
    naredio te se ispunilo
    Ameriko, čuj glas ponositog!

    Guba ti se na dom rasprtila
    Obadva ti oka iscurila
    Te vranama živa hrana bila
    Što Sotonu na Srbe namičeš.
    Od šta beg’la od tog ne pobegla
    Gde kretala nikud ne stizala
    Sa psima se oko kosti klala
    Iz pasjega korita lokala
    Oko vrata verige nosila
    S verigama uz kolac skakala
    Kao mečka na vašaru letnjem.

    Pseća meća tebi hrana bila
    Dom ti crna koprena zavila
    Ognjište ti kiša ugasila
    Krv ti mrka za zverinje lokva
    Na pseći se sugreb navrznula
    Pa na njemu odmor učinila
    Svrab nosila, dranje ne pomoglo.
    Potkovice na taban skovala
    A rogove volovske nosila.
    Uskrsovo jaje ne šarala
    Sama svoje u mengel stavila.

    Višnja sila i Njezina volja,
    Naredila te se ostvarilo.
    Ameriko, čuj glas ponositog!
    Vriskom išla na Časne Verige
    vrat slomila na Vavedenije
    Manita lajala na Voskresenije
    Mesojeđem creva isparala
    O Časnom se postu prevrtala
    Mira nemala na Teodorovice
    Tri Jerarha bile ti sudije
    O Sretenju lipsala ti marva
    Na Poklade žrvanj te samleo
    Zadušnicom đavole prizvala
    Sredopusom u vir uletala
    U njivi ti seme skamenilo
    Niti jela nit imala pića
    Ni kandilo u kući palila
    Kroz vilice jezik proturila.

    Lihvarija moćna na vidiku
    Senku vuče iz tajinskih sfera
    Magijom se Istoku namiče
    Gde no Vaga vremena je zbrana
    Po vrh koca balkanskoga mita
    Na Trorečje gde je oganj večni.
    Vrtilištem genetskog Sorabja
    Mračni vrazi Evropom se denu
    Oputama da Srbina svežu
    U „četnike“, da li „partizane“,
    „demokrate“ ili „boljševike“
    Pa da bitka besmislena traje
    Sred Evrope gde se ne ratuje.

    Ameriko, ako ruku na Srbina digneš
    Srpom žnjela nad zmijama trnje
    Kosom strugla studeno kamenje
    Užetom se konjskim podpasala
    A prosjačkim štapom poštapala.
    Kile vukla do zemljice crne
    po kući ti zmije zimovale.
    Smrcalo ti al ti ne svitalo
    Plakalo ti al se ne tešilo
    Veštice ti sreću odnosile
    A sove ti hranu donosile
    Po sred noći dok ljudi spavaju.

    Ko Srbina gonio po svetu
    Usta mu se za vrat okrenula
    Obrnuo noge naopačke
    Snaga mu se u dobu prelila
    Do pasa ga živina kljucala
    A od pasa guba razjedala.
    S ježevima zime zimovao
    Oštre bodlje kapke mu grebale
    Tuđe oči zemljom ga vodile
    Drven-noge u prošnju nosile
    Na glavi mu stajalo kamenje
    Oko vrata belutak nosio
    I u bunar kosmički se vrgo.
    Od kamenja koljivo kuvao
    U rešetu vodu zahvatao
    Pseće meso u pomami jeo
    A na glavi mravinjak nosio.

    Ko glasao za propast Soraba
    Izabranog Božijeg naroda
    I sve no što Srbina vređa
    Anatema sustigla ga kleta
    Bez očiju u vatru padali
    Sve im živo vatrom izgorelo
    Što ne mogla vatra učiniti
    To im mutna voda preplavila
    Moravom se morom prepokrili
    Od kuće im ostali ugarci
    Na krovu im zagraktao gavran
    Svi im mrtvi u dvorištu stali
    – ako oganj na Srblje izruče!

    Ameriko, Broz te usrećio!
    Nek i tebe krvav ropac snađe
    Što granice Brozove priznaješ:
    Karolina postala država
    Indijanski Manito vaskrso
    To božanstvo staro iskočilo
    Na Potomku hramove sazido
    Na toj reci Vašington propano.
    Na Jugu te spopalo besnilo
    Te crnački gnevi umorili.

    Sve se Švabe u so pretvorile
    Što nam Srblje u geto sagone
    Sebi tora golemijem čine
    Jedinstvo su sebi prigrabili
    A Srbljima lečno oduzeli.
    Švaba Bečki izrodi se ledni
    Kukavica carstvo mu osmudi
    Ka gorama tirolskim ga sabi.

    Papa ždrao Unijate svoje
    Pauk sapet u mreži skončao
    Ugaslo mu prokleto koleno
    Gavrilov ga princip rasprtio
    Principov mu duh propast slavio
    Tri Šesice njim se pečatile
    po Jovanu Otkrovenje znano
    Zver čoveka što po zemlji šeta
    Vicarius fillii Dei lažan
    Izneveri sve velike Pape
    Pod zemlju ga satero Pupavac.
    Cijankalom gasom je trgovao
    U zlo doba Hitlerovske ere
    Za logore uzduž sve Evrope
    Sad na tronu propovedi drži.

    Amin Bože i Svete Trojice!
    Kletva moja sa nebeskih soha
    neka bude Božija promiso
    Neka snađe roda izdajice
    I krvnike Srpske izjelice.
    Njenog s dejstva niko ne otrgo
    Dok Srbiju obeđenjem drže!
    Dokle Srblje nabeđenim drže!
    Ili mržnjom od brata se pati.

    Oprosti im, Bože, hteli oni to ili ne!

    2.

    Silni vrazi kote se jurišno
    Atlant im je krovno izvorište
    Namiču se oko crkvi Serbov
    Njima j strana sveta Liturgija
    Pesma Božja sa visine neba
    i sa vrata Angeoskog spleta.

    Sva Srbija damar je Svevišnjeg
    Čuva porod, Vaseljenu krsnu
    od gubavih koji joj nasrću
    I gnusnijeh sa gluvom pameću.

    Smutni Klinton ogrezo u spermi
    Zasrkućo u Ovalnoj sali
    Na Srbiju šalje gamad-svitu
    Olupine stelt-nevidime
    Da zagade još nezagađeno
    Da razgrabe što je sačuvano
    I upregnu Srbina u letu
    te da bude oputama sapet
    Kao vila u gori bez krila.

    No Srbin se pribira junački
    Postom spasi spasenje pred Bogom
    Dok junačkom vojskom po Kosovu
    Tuče zverku – tropletu Šesticu.

    Na istoku braća tek se bude
    Beli Rusi, Rusi, Ukrajinci
    Jasno im je šta se s nama zbiva
    Od vampira atlantskih tirana
    Koji no su na Srbe krenuli
    Još u vreme stare Atlantide
    Kad je Atlant sav svet pokorio
    Sem Srbalja pravednih viteza
    Kad su otpor dali termopilski
    Na granici etrurskih Rašana
    Duž etrurske obale se klali
    Do pobede stigli potvrđene
    To i Platon u „Kritiji“ tvrdi.

    Sad se opet zla kob Atlantova
    Nad Srbina nadvila iznova
    Satanino seme isklijalo
    Vreže pruža po Evro-matrici
    Našoj dragoj jedinoj majčici.

    Podvalama i lažima spletenim
    Od Kosova Srblje sad odgone
    Šćipe – pleme sa Kavkaza slute
    Usred srca Srbinove pesme
    Prvim pragom Srbije vaznete
    Manastira damara joj snenih
    Vrh kupola krsta razapetih.

    Sad Sotona troplete Šestice
    Svija gnezdo nad vrtom svetinja:
    Klijale mu smradne izrasline
    U sutonu zvezde ne brojao
    Već mu nebo srušeno pepelom
    Te ne znao kojeg je poroda
    Niti bio zapamćen od ljudi
    Ni u jednom sećanju iskonskom.

    Odptiveni izvor ga nosio
    Nigde nemo svog stana subotna
    U toj mori moravno nestao
    U samoj se tmici utopio
    Vir ga crni u ljusku zavio
    U toj opni ostao vaveki
    Kolko da se u jazu učvrsti.

    Moja Kletva ne imala kraja
    Sve dok oprost od Boga dobio.

    4. aprila 1992 – 4. aprila 1999

    Свиђа ми се

  2. Много дирњиво и истинито. Да ли ће то заиста додирнути госпођу Браун? Или многе америчке Брауне?
    Боље је да тај текст додирне још увијек многе заведене црногорце. Они су права мета за ове мисли господина Милачића.

    Свиђа ми се