Јелисавета Фјодоровна

18. јула Православна црква слави Свету преподобномученицу Јелисавету Фјодоровну Руску (рус. Елизавета Фёдоровна; Дармштат, 1. новембар 1864— Алапајевск, 18. јули 1918) као успомену на чланове руске царске династије Романов који су мученички страдали 1918. године у граду Алапајевску: велику кнегињу Јелисавету Фјодоровну, са својом келејницом Варваром и друге, међу којима је био и кнез Јован Константинович, ожењен Јеленом, сестром краља Александра Карађорђевића.

Они су живи бачени у окно једног напуштеног рудника, где су уз молитве и духовне песме испустили душе од глади и задобијених повреда. Њихова тела су пронађена и кришом пребачена у Кину, а велику кнегињу са сестром Варваром пренели су у Јерусалим, где се и данас налазе у манастиру Марије Магдалене на Јелеонској гори.

***

Последње писмо матушке Јелисавете Фјодоровне

Извор: pravmir.ru 18.8.2015.
Превод: СРБски ФБРепортер

(Година 1918.)

Свети Патријарх Тихон је покушавао да преко црквених организација, са којима су тада још комуницирали комунисти, издејствује ослобађање Велике кнегиње. Али његов труд је био узалудан. Јелисавету Фјодоровну и њене сапутнице послали су возом у Перм. На путу у прогонство, света Јелисавета је написала писмо сестрама своје обитељи.

Игуман Серафим га је читао, али пошто га није имао при себи, у својој брошури је по сећању навео садржај писма. На срећу, оригинал тог писма сачуван је у Русији и копиран је у неколико примерака на машини за куцање. Једна од копија је била послата Синодалној канцеларији Руске Православне заграничне Цркве.

Писмо Велике кнекиње Јелисавете овде наводимо у целости (писмо је писано на руском језику):

***

„Господе благослови.

Нека вас све утеши и укрепи Васкрсење Христово. У 5. сати прошли смо Тројице Сргијеву лавру, вечерас смо прошли Ростов…

Нека преподобни Сергије, светитељ Димитрије и света Ефросинија Полоцка сачувају и нас и вас, драги моји. Веома брзо путујемо. Свуда је снег.

Не могу да заборавим јучерашњи дан, сва та драга, мила лица. Господе, како сам патила, о како је болело срце. Сваког трена постајале сте ми све драже. Како вас то остављам, дечице моја, и како да вас утешим, како да вас укрепим?

Сећајте се, рођене моје, свега што сам вам говорила. Увек будите не само моја деца, него и послушне ученице. Сједините се и будите као једна душа, све ради Бога, – и реците, као Јован Златоуст: `Слава Богу за све!`

Ја ћу живети у нади да опет будем са вама, и желела бих да вас све нађем заједно. Читајте заједно, осим Јеванђеља, и посланице апостола. Старије сестре, сједињујте ваше сестринство. Молите Патријарха Тихона да узме `пилиће` под своје крило. Сместите га у моју средњу келију. Моју келију – за исповести, а велику – за примање. Ако нигде не буде застоја, стићи ћемо тек петог дана. Јекатерина ће се брзо вратити вама и испричаће вам како смо се сместили. Нама су дати врло драги Анђели- чувари. Мало смо спавале, јер мисли не дају. Хвала вам за пошиљку. Кад стигнемо добићемо и остало. Трудим се да читам преподобног Сргија. Са мном је Библија, читаћемо, молити се и надати. Ради Бога, не падајте духом. Мајка Божјија зна зашто нам је Њен Небески Син послао ово искушење на дан Њеног празника.

„Верујем Господе, помози неверју моме“. Промисао Божји је недокучив.

Драга дечице моја, слава Богу што сте се причестиле: као једна душа ви сте све стајале пред Спаситељем. Верујем, да је Спаситељ био са сима вама, и да ће на Страшном Суду та молитва предстати пред Богом, као иваше милосрђе једних према другима и према мени.

Не могу да опишем колико сам до дубине душе тронута и колико су ме обрадовала ваша писма. Написале сте ми да ћете се све без изузетка трудити да живите онако како сам вам често говорила.

О, како ћете се ви сада усавршавати у вашем спасењу. Ја већ видим добар почетак. Само не падајте духом и не попуштајте у вашим светлим намерама, па ће вам Господ, Који нас је привремено раздвојио, дати духовну снагу. Молите се и за мене грешну, да бих била достојна да се вратим својој дечици и да бих се усавршавала ради вас, и да бисмо сви мислили како да се припремамо за вечни живот.

Сећате се колико сам се плашила да ви снагу за живот превише тражите у мојој подршци, па сам вам говорила:

„Треба више да се приљубите уз Бога. Господ вели: `Сине Мој, дај Ми срце твоје, и очи твоје нека пазе на путеве Моје`. Тек онда када Богу даш своје срце, то јест самога себе, буди уверен да ћеш му дати све.“

Сада преживљавамо једно исто, и нехотице код Њега проналазимо утеху у ношењу нашег заједничког крста раздвајања. Господ је нашао да је време да понесемо Његов крст. Потрудимо се да будемо достојни те радости. Мислила сам да ћемо бити слаби и да нисмо дорасли да понесемо тако велик крст. `Господ даје, Господ узима`. Како је било угодно Богу, тако се и десило.

Нека буде име Господње благословено заувек.

Какав нам пример даје свети Јов својом покорношћу и трпљењем у невољама. Зато му је Бог после дао радост. И колико је само примера такве патње било код Светих Отаца у светим манастирима, али после је била радост. Припремите се за радост да опет будемо заједно. Будимо трпељиви и смирени. Не ропћимо и благодаримо за све.

Ваша стална молитељка пред Богом и мајка која вас љуби у Христу.

Ја сада читам чудесну књигу св. Јована Тоболског. Ево шта он пише:

„Милосрдни Бог чува, уразумљује и умирује сваког човека који се свим срцем предао Његовој светој вољи, и истим речима подупире и јача његово срце да не преступа вољу Божји, говорећи му тајно: ти си увек са Мном, ти си у Мом разуму и свести, без поговорно ћеш се повновати Мојој светој вољи. Ја сам увек са тобом, са љубављу те гледам и чувам те да се не би лишио Моје благодати, милости и благодатних дарова. Све Моје је твоје: Моје небо, анђели, чак и Јединородни Син Мој. Твој сам и Сам Ја, твој сам и бићу твој, као што сам обећао верном Аврааму. Ја сам твој бранич, награда је Моја велика и вечна у векове векова.“ 

Господе мој, Ти си мој, заиста мој… Ја Тебе слушам и речи Твоје ћу свим срцем извршавати – понављајте ове речи сваког дана и биће вам лако на души.

„Али који се надају у Господа, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.“

„Верујем, Господе, помози неверју моме“,

„Дечице моја, љубимо не речима и језиком, већ делом и истином“ (Посланица)

Благодат Господа нашег Исуса Христа са вама, и љубав моја нека је са свима вама у Христу Исусу. Амин.

Ваша непрестана молитвеница пред Богом, и мајка која вас воли у Христу.

Матушка“

Штампано у издању Л. Милера: Света мученица руска велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна. М., 2000