АгораБеоград:
Како
СРПСКИ СТУДЕНТИ да ПОКРЕНУ СТУДЕНТЕ СВЕТА
(СТУДЕНТИ vs. Brain WASHINGton®)

[Тек када одговориш на прочитано питање, пређи на читање наредног.]

Знаш ли пример да су студенти неког факултета, негде на свету, имали идеју да се обрате свим студентима света, са предлогом за заједничку акцију?

Можеш ли да замислиш једноставну и лако изводиву акцију
која би довела до брзе, незаустављиве, значајне, велике и корисне промене?

Можемо ли да проговоримо свету (о нама и свету) тако да нас свет чује?

Како да пробијемо зид империјалне пропаганде о доброти империје и о злу њихових жртава?

Можемо ли нешто из наше историје да вежемо у сноп са нечим из судбине других народа, тако да то велико и заједничко свет не може да пречује ни сакрије?

Може ли то заједничко о народима који су жртве западног империјализма да се тако сажме… да ни твитер® генерације на Западу не могу да глуме да не чују,
али ни да задрже умишљену супериорност хуманитарног интервенционизма својих империја,
ни да се ваде приручним пропагандним мантрама којима су програмирани?

Тражимо формулу краћу од њиховог стрпљења…
…Бржу од њиховог бега.

Можемо ли пред светом и грађанима NATO империја да ставимо истину коју не могу ни да оспоре, ни да замагле?

Можемо ли да их питамо тако да их принудимо да одговоре?

Можемо ли да их питамо тако да коначно видимо ко су они, шта год рекли ил’ ћутали?

Можемо ли да ставимо пред њих… огледало?

Може ли огледало да буде од – две речи?

Решење:

Уранијумски злочини.

Седам црвених тачака

1. Захтевам да међународни тим новинара и филмских радника (Џон Пилџер, Вацлав Дворжак, Фридер Вагнер, Емир Кустурица, Борис Малагурски, Фуад Хади и Мајкл Мур) окупи екипу која ће да пође трагом уранијумских злочина NATO сила, да последице злочина сними и представи свету, и још да одговори – чије корпорације експлоатишу нафту Ирака данас.
2. Захтевам да уранијумски злочини буду истражени, истина утврђена и објављена. Захтевам правду за жртве и починитеље уранијумских злочина почињених против народа Ирака, Афганистана, Либије, Југославије/РСрпске&Србије, и против милион US војника отрованих уранијумом made in USA. Захтевам – нафта Ирака народу Ирака, нафта Либије народу Либије, Телеком Србије народу Србије, медијски јавни сервиси Србије народу Србије… и зато што… Уранијумски злочини не смеју бити награђени пленом.
3. Против сам гласања за империјалне ($)партије и њихове ($)политичаре [„демократе“ и „републиканце“ и њихове EU кло(в)нове] који су заповедили, одобрили, допустили и оставили некажњене уранијумске злочине и захтевам да народи и државе бојкотују $политичаре.
4. Захтевам да се формира народни покрет у Сједињеним Државама који би изашао на изборе за Конгрес САД, и да међу приоритете таквог народног покрета буде правда за жртве и правда за починитеље уранијумских злочина. Да часни грађани САД никада више не гласају за убице милиона деце Ирака, Вијетнама… Никада више за јин и јанг ($)партија – „демократа“ & „републиканаца“.
5. Захтевам да корпорације које су профитирале од уранијумских злочина сносе лавовски део свих трошкова изазваних уранијумским злочинима. 
6. Џулијан Асанж је Драјфус нашег времена, творац Викиликса, организације која се најделотворније бори против злочина сакривања злочина. Напад на Џулијана Асанжа је злочин сакривања злочина агресије, инвазије, окупације и геноцида које су NATO империје починиле против народа Ирака и Афганистана – злочина које Асанж храбро разоткрива. Шведско/EU правосуђе инсистира да Асанж, невин и неоптужен, доживотно остане зазидан, зато што захтевају да разговарају са њим, све време – одбијајући да разговарају са њим. Кафка плаче. EU се не стиди.
   
   

   

   
   Захтевам слободу за Џулијана Асанжа.
7. Захтевам да студенти широм света размотре, расправе, одлуче и гласају о претходним тачкама, о правди за жртве и починитеље уранијумских злочина и о кидању окова made in ЕU/USA за Џулијана Асанжа. Предлажем и захтевам да о свему гласају на збору свих студената а не на скупштини одабраних. Потом, нека студенти света истину о себи саопште свету. Да једни друге охрабримо. Да једни друге подстакнемо.

+++++++++++++++++++++

Имамо…

Имамо две речи =

 уранијумски злочини.

И са те две речи пробијамо све зидове њихове пропаганде.
Ни атом части није могућ у мотивима империја које су ватром уранијума спаљивале своје жртве.
Све што су хтели могли су да разоре конвенционалним оружјем, али су употребили уранијумско, знајући паклене последице – хтели су пакао.

Имамо…
Један слоган = правда за жртве и починитеље уранијумских злочина.

Имамо…
Једну реченицу = Захтевам правду за жртве и починитеље уранијумских злочина NATO империја извршених против народа Ирака, Афганистана, Либије и Југославије/РСрпске&Србије.

Имамо предлог програма = седам црвених тачака.
Разговарајмо о томе.

Имамо један текст =
(на енглеском) „АгораБеоград: Why Was Osama Bin Lade Killed“ (на FBReporter.org)[1]
у ком је сагледана и доказана природа и намера уранијумског злочина NATO империја на примеру Ирака, у сваком могућем аспекту и против сваког могућег оспоравања.
Ко није сигуран, ко жели да утврди на чему почива предложених 7 тачака, и свако ко хоће да организује изјашњавање о уранијумским злочинима, у овом тексту наћи ће ослонац.

Имамо и…
један документарац који обједињује жртве уранијумских злочина.
Фридер Вагнер је ишао трагом „смртоносне прашине“, трагом NATO уранијума у Ирак, Афганистан, Републику Српску и Србију.
Документарац је преведен;
[„Забрањени филм Смртоносна прашина / Zabranjeni film Smrtonosna prasina“

Злочин некажњен,
И више нигде није тема.

[Погледајте и непроцењиви документарац Џона Пилџера: „John Pilger – Paying the Price – Killing the Children of Iraq [2000]“.  Потребан је превод.]

Имаћемо…

две мапе, обе непроцењиве:

Мапа плавих тачака – универзитета широм света на којима се противе захтевању правде за уранијумске злочине – жртве и починитеље.
Ћутање је само перфидније одбијање, али једнако јасно јер по овом питању нема неутралних.
И ми, и сав свет, знаћемо да су катедре за хумане науке на таквим универзитетима само „клонаре“ оданих чиновничића и службеничића својих империја.
А шта су њихови физичари, биолози, лекари, хемичари, машинци… који сви одреда познају уранијум и боље од друштвењака… та то се и са Месеца види.
Од великог је значаја ово огледало поставити пред свет и универзитете, да би свако показао своју душу, и да сви који су против злочина, чак и ако су усамљени на својим факултетима, јасно виде све који га подржавају.

Мапа црвених тачака – универзитета који се придружују захтеву правде против уранијумских злочина.
Такав одјек иницијативе потекле из Србије охрабрио би нашу омладину да живо разговара и одлучује о друштву и човечанству, и да гради мостове у Србији и према свету.

Од тренутка када студенти једног факултета организују први збор свих студената против уранијумских злочина, и одлуче о томе – почиње разговор пунолетних о најважнијим питањима човечанства.
До данас, испада да је могуће не само некажњено побити милион ирачке деце у уранијумском злочину, који се стога никада неће окончати, већ починитељи тог злочина експлоатишу нафту, уживају профите, моћ и привилегије које им је донео злочин, поштовани су, консултовани као стручњаци (чега?), одликовани и – бирани, а да нигде у северно-атлантском свету нема човечне систематске трајне реакције организованих група и институција, већ искључиво појединаца.

Ако збор свих студената само једног факултета ово промени – променили су свет, већ само тим чином.

Ако се придруже многи, смањује се вероватноћа употребе радиоактивног оружја у будућим сукобима.

Имамо прилику да помогнемо жртвама уранијумских злочина.

Има ли ко против?

И зашто?

Ова акција јача идеју и институцију збора свих студената – насупрот парламентима одабраних, који често одражавају вољу, ставове и бриге свих студената једнако као што то чине и парламенти у већини северно-атлантских држава у односу на своје народе.

Свако може да учествује

Свако од нас, нарочито они привилеговани, са приступом интернету, свако може да подржи идеју правде против уранијумских злочина, ширећи је међу пријатељима, и нарочито, шаљући је свим студентима…

Највеће препреке

• Студенти неће о политици 😦
• Други студенти неће хтети 😦
• Неће успети, неће имати одјека 😦
• Неће успети, неће променити свет, нико неће бити кажњен… 😦
• Утопија 😦

Моћ империјализма почива на…

Моћ савременог северно-атлантског империјализма у највећој мери почива – на нашој сагласности.
Највеће препреке за делотворну борбу против (злочина) империјализма су – у нашем духу, тачније – у недостатку духа.
Нео-нео-колонијализам јесте владавина империја превасходно покоравањем духа колонизованих.
А у покореном духу, покорено је и тело, само се ланци не виде, па је ослобађање још и теже.
„Врхунац – дна“, прави тријумф историје западног империјализма јесте да покорене жртве NATO империја за своје ланце – гласају.
Свака сличност са вашим искуством је – историјска.
Размотримо стога те невидљиве ланце, и покидајмо их.

Зашто анти-уранијум није утопија

Зашто студентско гласање о уранијумским злочинима није утопија?

Зато што су се студенти света о свим овим (црвеним) тачкама већ – изјаснили.

Својим ћутањем пред седам црвених питања о уранијумским злочинима, сагласили смо се сви у северно-атлантском свету да NATO империје могу не само да побију милион деце Ирака и затрују још небројене нараштаје деце света – некажњено, већ да могу потом и да награђују, одликују…

…воле…

и бирају…

…починитеље уранијумских злочина, а да ми, „политички коректно“, нећемо против тога ни глас да подигнемо.
И ми – ћутимо.

Наше ћутање до данас значи…

• да не желимо да Кустурица, Пилџер, Дворжак, Мур и Малагурски сниме и прикажу истину о уранијумским злочинима…
• Не желимо правду ни за жртве ни за починитеље уранијумских злочина…
  тј. инсистарамо и на некажњавању починитеља уранијумских злочина…
• Инсистирамо да починитељи, $политичари, њихове империјалне $партије и програми буду и даље бирани и постављани на позиције моћи, одакле управљају најскупљом армијом у историји човечанства…
• Инсистирамо да часни народ Сједињених Држава не отвори расправу о народном покрету који би тражио правду за уранијумске жртве…
• Инсистирамо да корпорације некажњено профитирају на радиоактивном оружју, и да тим крвавим парама наставе да исте $партије и $политичаре плаћају за будуће радиоактивне агресије…
• Инсистирамо да Џулијан Асанж и појединци који о злочинима говоре истину и траже правду – буду кажњени и жртвовани…
• Инсистирамо да ни студенти, баш као ни грађани, ни о чему важном, не одлучују, не расправљају, не мисле, не питају, не гласају, не окупљају се…

Ако се са побројаним не слажеш, а где си то јавно и организовано изразио?
Бити свестан злочина, бити против злочина, а потом ћутати, не чинити ништа, тај морал у шпајзу, гори је од неморала, јер показује нашу пуну свест о злочину, али и избор – за злочин.
Наш грех ћутања данас, у северно-атлантском свету, је неупоредиво већи него што би био у ери пре светског рата, јер данас уживамо неупоредиво већу слободу мисли, говора, окупљања, повезивања, организовања, информисања и одлучивања.

Овим је доказано да изјашњавање о уранијумским злочинима није никаква утопија, јер сви ми смо се о овоме већ изјаснили – ћутањем и неделањем, а у претходном се види и како „звучи“ наше ћутање када се запише.

😦 Други студенти неће хтети

То је стандардни изговор -„други неће“ је магла којом сакривамо „ја нећу“.
Не питамо се шта ће остали.
Ти, Петре Петровићу, одлучујеш само о једном једином гласу – твом.
И можеш да подржиш идеју правде против уранијумских злочина.
Све друго значи да одбијаш.
Нема неутралног.

😦 Неће успети

Прогноза успеха или неуспеха…
Још један модеран изговор да се ништа не уради…

Ниси антифашиста зато што је успех зајамчен, награђен или наплаћен…
Већ зато што је фашизам зло, а ти си против зла.

Бити против зла није став за теглу у шпајзу, већ дух који непрестано мора да се потврђује на делу.
Дух антиимперијализма – у боци не дише, мртав је.

Успех добра није зајамчен ни ако учинимо све најбоље што можемо, али тријумф империјализма јесте, ако против највећих злочина, који су по правилу злочини империјализма, наставимо да ћутимо.

😦 Нико неће бити кажњен

Није казна приоритет. Нису зликовци најважнији.
Важније је да добри људи Запада, а по свој неприлици ту спадамо и ми, за промену, буду на страни добра.
Важније је да сви ми империјализму ускратимо сваку нашу подршку, па и бедну али опасну сагласност ћутањем.

Западне демократије су манипулисане и контролисане демократије а то значи да је између народа и демократије непробојни зид $медија – такозваног „мејнстрима“.
Људи северно-атлантског света ни о чему конкретном, животно важном – не одлучују.
Ни о здравству, ни о рату, ни о миру, ни о уранијуму.
Популус се залуђује избором једне лутке империјализма због епидерма или друге лутке империјализма због полног органа, фризуре & тсл…

Почнимо да бирамо најважније теме, да трагамо за најбољим решењима, да расправљамо, гласамо и одлучујемо о најважнијем – најправедније и захтевајмо то од свих људи света. Поведимо примером по једној теми –правде против уранијумских злочина.

Најважније = имамо прилику да покренемо добре људе широм планете
да помогнемо жртвама уранијумских злочина.

Потребно је лечење, потребни су лекови, лекари, апарати, потребно је чишћење, потребни су праведни закони и судови, потребна је истина, потребно је суђење…
Потребно је да ми то захтевамо.
Потребно је да ти то захтеваш.

Ако нећеш, то није зато што ти је прогноза о злу добра, већ зато што ти је рад за добро, рад против зла – нула.
Не одлучујемо уместо човечанства, већ за човечанство, овим једним животом који смо добили.

😦 Студенти неће о политици

Политика је од „полис“ – град, реч-споменик грчких градова-држава, у суштини, синоним за друштво.

По бонтону Sega® генерације,[2] када у друштву (ужем) проговориш о друштву (ширем), саговорник кисело примети – „Ах, политика!“ – и одлази.

Дакле, рекао ти је – „Ах, друштво!“ – и збрисао. Са индигнацијом.
Ова појава није самоникла, већ је убризгавана и негована.

Империјализам не жели грађанина већ поданика, потрошача, слугу и жртву.

Они најобразованије хоће да сведу на одличне стручњаке који не размишљају о друштву.
То је Вернер фон Браун синдром.
Дотични је био Хитлеров конструктор ноторних V (фау) ракета, чијом израдом су сатирани Јевреји, којима је бомбардован Лондон, а у реду за разарање чекао је и читав антихитлеровски свет.
Исти фон Браун, пошто је његов први газда поражен, у Сједињеним Државама постао је главни визионар, покретач и инжењер лета на Месец.

Да ли је научник усмерен да досегне звезде или упрегнут да затре плаву планету, наше једино гнездо – није свеједно. И тај избор не може бити препуштен Хитлеру или Бжежинском, па ни Клинтонима, Рокфелерима и Шорошу, нит’ ариостократији Пентагона, Брисела и Билдерберга, Конгреса EU & US…

Oни желе да наша најбоља деца буду што и Вернер фон Браун.
И у то их власти и медији северно-атлантског света дресирају.
Питање је, пак, у шта златна омладине Србије и Европе подиже – себе.

Ако не разговарамо о друштву… разговарамо само о личном, чему год, што смо, где и како сунчали овог лета…То значи друштво EGO ÜBER ALLES.

Нека је уранијум – политика,
али уранијум је и физика, и биологија, и медицина, и историја, и књижевност – ако није слепа, и рањена прошлост, и затрована будућност, и живот и смрт.
И злочин.
И муке.
И деца.
Коју смо издали.

Ако о томе студенти не могу да говоре, а о чему могу?
Ако на студијама не смеју да буду људи, а када ће постати?
Ако су данас испити и професори изговор да друштво ставе у заграду, да се посвете искључиво личном, онда ће сутра још јачи изговор бити шеф и платица, а прекосутра женчица/мужикић и дечица… и све, увек, у свему биће нам изговор да човечност одлажемо и штедимо – за ковчег.

И коначно,
Није истина да су факултети Србије затворени за политику.

M.E.S.A. 54000$, коју плаћа US Congress кроз NED
(National Endowment for Democracy – Национална фондација за демократију, наследник CIA-e на одабраним пословима ширења democracy-je, где је безбеднија – јавна корупција), „промовише демократске вредности, јача вештину дебатовања и охрабрује независно и критичко мишљење међу универзитетским студентима Србије…
Организоваће серију предавања на тему €URO-Atlantic интеграција са специјалним нагласком на чланство у NATO.“
Кроз такво препарирање за „Democratic Ideas and Values“ проћи ће и до 800 студената,[3] хвали се Вашингтон, на http://live-ned.pantheon.io/region/central-and-eastern-europe/serbia-2014/

Одлично.

Ако је студентима допуштено да дебатују о љубави према NATO (у опсегу од „volim ga“ до „aj lav NATO veri mač i klanjam mu se evri dej“), за шта је US Congress поносно и јавно издвојио 54000$… моћи ће и неки другачији студенти да дебатују о уранијуму made in NATO и последицама…

Показала је наша златна омладина да…

МОГУ СВЕ

+++++++++++++++++++

На дан ослобођења Велике Индије од Британије

Са захвалношћу Оливери Лалић (рођ. Бујић)
за лекције антиимперијализма и љубави према човечанству

У сећање на Богдана Бујића, стрељаног у Крагујевцу октобра 1941.

За српске студенте и ФБРепортер
Ђ. М. Лалић,
део покрета АгораБеоград…

„АгораБеоград00 NATO NGO: УРАНИЈУМ НИЈЕ РАДИОАКТИВАН у СРБИЈИ =AgoraBeograd“

______________

[1] “АгораБеоград: Why Was Osama Bin Laden Killed
Why The Mainstreamists Will Never Guess/Tell – Why
& How is That a Challenge to You & 9/11 Truthseekers
[ btw What is Missing from Hillary Clinton Nomination]”
https://fbreporter.org/2015/06/28/%D0%B0%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4-why-was-osama-bin-laden-killed/

[2] Овај израз и његово сабласно значење, сачувао нам је Зоран Петровић Пироћанац. Његов изненадни одлазак је непроцењиви губитак. Оставио нам је Антологију антисрпства – „Хоћеш ли и даље да будеш Србин“ (по натпису на чаури пројектила NATO – „DO YOU STILL WANNA BE SERB NOW“) у којој (стр. 143):

NATO пилот, учесник бомбардовања Србије,
одговорајући репортеру CNN-а на питање да ли је осећао икакву потиштеност због убијања невиних цивила, априла 1999:

„Ми нисмо романтични људи! Ми смо Сега генерација.“

[3] M.E.S.A. 10
Democratic Ideas and Values
$54,000
Strengthening Debating Skills and Promoting Democratic Values among Youth
To promote democratic values, strengthen debate skills, and encourage independent and critical thinking among university students in Serbia through an innovative, crossborder civic education project. In partnership with two universities from Serbia and two from Slovakia, the Bratislava-based M.E.S.A.10 will organize a series of lectures and conduct a debate tournament on the topic of Euro-Atlantic integration, with a special emphasis on NATO membership. Up to 800 students will directly or indirectly participate in the program.
http://live-ned.pantheon.io/region/central-and-eastern-europe/serbia-2014/