ПРЕБИЛОВЦИ
фото: ТВ БН
Чапљина – Освештање обновљеног Храма Васкрсења Христовог и црквено-народни сабор у Пребиловцима код Чапљине означавају побједу истине и васкрсење овог херојског села.
Храм је освештан данас (8.08.2015 – субота), а предсједник Управног одбора Српског националног друштва „Пребиловци“ Миленко Јахура каже да је овај догађај од великог значаја за српски народ и његову историју.
– Напокон се објављује истина о злочину који је почињен у име Независне Државе Хрватске (НДХ). Више од 90 одсто становника Пребиловаца у Другом свјетском рату су побиле усташе, а 1992. до темеља је уништена црква и спомен-костурница у којој су миниране и мошти 4.000 страдалих Срба – подсјетио је Јахура.
Нагласио је да Пребиловци, као село које је током Другог свјетског рата највише пострадало у Европи, заслужује споменик жртвама које су свирепо мучене, убијане и живе бацане у јаму Голубинка код села Шурманци надомак Међугорја и ријеку Неретву у првим данима августа 1941. године.
– Пребиловци овим догађајем васкрсавају – нагласио је Јахура.
Поручио је да се Хрватска и хрватски народ морају суочити са истином и признати злочине над Србима ради окретања суживоту.
– Не радимо ово да бисмо подизали тензије, ми желимо мир на овим просторима, али не на уштрб истине – казао је Јахура и навео да РС заједно са Србијом треба да усвоји декларацију о страдању српског народа током Другог свјетског и посљедњег рата у БиХ.
Историчар Жељко Вујадиновић каже да су Пребиловци један од симбола страдања српског народа у вријеме НДХ.
– Срби су уморени у неизазваном, али плански изведеном походу њихових комшија из сусједних села, што је једна од најстрашнијих карактеристика овог злочина – нагласио је Вујадиновић.
Свету архијерејску литургију у обновљеном храму служио је патријарх српски Иринеј, уз присуство великог броја архијереја и свештеника Српске православне цркве. Освештању су присуствовали највиши званичници РС и око 10.000 људи из БиХ и Србије.
Изградња храма у Пребиловцима почела је 2013. године, захваљујући донацијама Срба у дијаспори и помоћи предсједника РС Милорада Додика. Изграђен је на мјесту спомен-костурнице, у којој су биле похрањене кости око 4.000 страдалника, које су минирале хрватске снаге 1992. године. Храм је саграђен по узору на цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол васкрсења. Имена страдалих исписана су на зидовима храма који је СПЦ канонизовала и који се славе 6. августа као Свети пребиловачки мученици.
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима је саграђен на месту Спомен-костурнице у коју су 1991. године сахрањене кости 4.000 Срба које су усташе током Другог светског рата убиле и бациле у 13 херцеговачких јама. У јуну 1992. године хрватска војска минирала је Спомен-костурницу.
СВЕТИ НОВОМУЧЕНИЦИ ПРЕБИЛОВАЧКИ
фото: slobodnahercegovina
По повратку Срба у Пребиловце, након 2000. године, остаци костију пребиловачких новомученика су сакупљени. Стали су у седам ковчега и оне су данас сахрањене у крипти Храма Васкрсења Христовог који је урађен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол Васкрсења и симбол живота.
На зидовима Храма исписана су имена страдалника, међу којима и 826 становника Пребиловаца које је једно од четири најстрадалнија села у свету у Другом светском рату.
У Пребиловце је јутрос стигло неколико хиљада људи, међу којима председник Републике Српске Милорада Додик, председник Народне скупштине Српске Недељко Чубриловић, чланови Владе Српске, српски представници у институцијама БиХ, начелници источнохерцеговачких општина, народни посланици, делегација из Ватикана, академик Матија Бећковић, прослављени режисер Емир Кустурица и бројне друге званице.
***
ПРЕБИЛОВЦИ
СМРТ
Пребиловци Херцег село.
Крвав покољ зло почело.
Ту усташе траже славље.
Да униште православље
Покренули нека братства.
Да поруше српска царства.
Хоће братства и јединства.
Српска клања увијек иста.
Од усташа злобни момци.
Да се руше Пребиловци.
Да покажу кроз културе.
Спремне каме да растуре.
Титов покрет то подржи.
То троструки херој пржи.
Злочин жртве бетонира.
Даје злобног више пира.
Србин чека правне наде.
Да дочека Божије правде.
Но зликовци увијек руше.
Па злочином злочин гуше.
Увијек злочин оста јава.
Лажна госпа не спашава.
Сад не тражи покајања.
Госпом хоће лаж да сања.
Зликовци се с`тиме хоре.
Динамитом кости горе.
Да униште што је српско.
Драгом Богу да је мрско.
Да докажу госпе славу.
Да правдају злобну главу.
Да покажу зло што прође.
Божија милост да им дође.
Злочин увијек злобе сања.
Праведнике с`пута склања.
Креће глатко код усташа.
Кроз покрете од крсташа.
Доста траже све да чују.
Пророк лажни све радују.
Све Амброза старе славе.
Да покажу злобне главе.
Неће ништа да прочита.
Хоће Амброз да се пита.
Ватикански светац воза.
Од Степинца и Амброза.
Сад се види шта ко ради.
Ко с`ђаволом тикве сади.
Србин ћути да није јасно.
Пропаст Срба хоће гласно.
ПРЕБВИЛОВЦИ
ВАСКРС
Бјеху дани Прбиловци муке.
Православљу повезаше руке.
Какве треба одбране водити.
Ортодоксну вјеру повратити.
О преблаги Боже спаситељу.
Православљу прави учитељу.
Ту је слатка света часна вода.
Прва вјера Православља рода.
Од свјетлости источне свијеће.
Православљу све доноси среће.
Васкрсењем смрт се поражава.
Српски народ и вјеру спашава.
Земља стара од Светога Саве.
Да сачува православља главе.
Свуд је вјечна вјера за образе.
Постојбине да се старе пазе.
Небо плаво хвалом одјекује.
Вјечна пјесма уз гусле се чује.
Крик јунака тежња за слободу.
И јединство Српскоме породу.
Кроз велике страхоте кушања.
Од Турака и потурица стања.
Од усташа, старих комуњара.
Православљу злобе од превара.
Као Демон Христа је судио.
Српски народ Тито нагрдио.
Затвори им очи браство чита.
Скуп сотона за савјете пита.
Обмане су створиле логоре.
Тако брату оде у злотворе.
И страдања Србину невоље.
А потомство хоће дане боље.
Ето прати Православне претке.
Вјером Бога у нове почетке.
Васкрс зато јачи од злобника.
Бог погледа правде не крвника.
Васкрс знаке на небо подиже.
Праведника даје Богу ближе.
Тако облак Богу кременица.
Знаке даје праве вјере лица.
Нек вјерују они што не виде.
Да се свога претка не застиде.
Анђели ће дићи Пребиловце.
Да покажу праве вјере борце.
Богу слава Христу захвалности.
Опроштаји зликовцу пакости.
Такве славе невиности траже.
Бога нико не смије да лаже.
Слава Бога Васкрса милина.
Пребиловци феникс од истина.
Васкрснула Ортодоксна вјера.
Србин хоће Божјих карактера.
Пјесма из збирке „Злобе“, аутор Радован (Јованов) Вукоје, Билећанин из Требиња.
—–
8. 08. 2015. Глас Српске, РТС, ТВ БН, РТРС, за ФБР приредила Биљана Диковић
СРБски ФБРепортер 
Присутна делегација ватикана. С којим циљем?
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Тропар светим новомученицима пребиловачким, глас 8
————————————————————————–
Свети новомученици Пребиловаца, за Христа бачени у јаму Шурманаца,
вером нађосте вечно Пребивалиште у Царству Крста и Васкрсења;
љубављу таму и мржњу победисте и светлост раја наследисте.
Од Господа молите нам вечно спасење
и свему свету еванђелско покајање.
Кондак новомученицима пребиловачким, глас 3.
—————————————————————-
Новомученици свети, за веру пострадасте:
у јаму, за Христа, невини бачени бисте,
од верних, с љубављу, из јаме извађени,
у Спомен Храму с љубављу положени.
Но, Храм ваш безбожни разорише
и мошти ваше к’о Савине попалише.
Данас нову Голготу и Врачар обнављамо
и вас са светим Савом смирено молимо:
у Царству небеског мира почивајте
и Христово и наше васкрсење сведочите.
Тропар св. Вукашину, глас 8.
————————————–
Вукашине, Херцеговче,
нови српски страстотерпче,
Христа ради ти пострада
у логору Јасеновац.
Када те мучитељ ножем клаше,
ти њему кротко говораше:
„Само ти, дијете, ради свој посао“,
јер нама је Христос живот вјечни дао.
Њега моли, мучениче, као Спаса свију,
да спасе и род наш православни.
Опело преподобномученицима Житомислићким 1991. године
———————————————————————————–
Беседа после опела преподобномученицима Житомислићким 1991. – † Патријарх Павле и † митрополит Владислав
Осам преподобномученика манастира Житомислић: Константин (Вучуревић), јеромонах и настојатељ манастирски, Доситеј (Вукићевић), јеромонах, Макарије (Пејак), јеромонах, Владимир (Чејовић), протођакон из Мостара, Младен (Шаран), искушеник, Обрен (Окиљевић), искушеник, Марко (Продановић), богослов и Бранко (Билановић), богослов, 26. јуна 1941. позвани су од усташких власти на десној страни Неретве, да се јаве у усташки табор. Отишли су сви, који су чинили манастирско братсво и они који су се ту затекли, мирно и наивно, као јагањци на клање, не помишљајући на превару и окрутни злочин. Мучени су од усташа и потом одведени до јаме Видоње, у брду изнад Неретве. Ту су живи бачени и на њих је набачено камење. Јама послије рата није била ни обиљежена и у њу су бацали разни отпад. Хрватима из околине, како се прича, су се понекад привиђали убијени калуђери. Њихове мошти су извађене из јаме 1991. и свечано сахрањене у гробници изнад манастирске цркве. Хрватске снаге су, у јуну 1992. , до темеља минирале манастир, а експлозивом су разнели и гробницу мученика, која се налазила иза олтарске апсиде, којом приликом су знатно страдале и мошти мученика. Преподобномученици Житомислићки свечано су прибројани диптисима светих 15. маја 2003. године, кад је обновљени манастир Житомислић освештан.
Преподобномученици Житомислићки молите Бога за нас!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
пратећи део ТВ преноса, упало ми је у очи сунце на поду храма и некакав прозор кроз који сунчева светлост… о чему се ту ради, може ли неко да објасни?
Свиђа ми сеСвиђа ми се