фото: НОВОСТИ

Због масовне производње алкохолних пића, хране, луксузних и уметничких предмета Српска црква редовно је на мети критичара, којима је трн у оку чињеница да упркос томе – није порески обвезник

УЛАЗ у све храмове Српске православне цркве се не наплаћује и апсолутно је неприхватљиво да се верницима и другим посетиоцима продају улазнице. Епархије, међутим, могу да донесу одлуку о плаћању одређеног износа уколико су у питању организоване туристичке туре.

Овако у Патријаршији СПЦ тумаче одлуку свештенства Саборне цркве у Београду да страним туристима наплаћују један евро за улаз. Црквени одбор је одлучио да уведе улазнице за стране туристе по угледу на светске храмове, попут париске катедрале Нотр дам, Саграде фамилије у Барселони или Цркве Светог Марка у Венецији.

Наплаћивање улазница за посету верским објектима, међутим, православље не познаје. У оваквој одлуци београдског саборног храма препознаје се тренд комерцијализације, који већ годинама буја у СПЦ. Због масовне производње алкохолних пића, хране, луксузних и уметничких предмета Српска црква редовно је на мети критичара, којима је трн у оку чињеница да упркос томе – није порески обвезник.

– Производња манастирских вина и ракије одавно је превазишла ниво сувенира или црквених потреба – подсећа социолог религије Миодраг Аврамовић. – Поједине епархије поседују десетине хектара винограда, а набавиле су и производне линије за индустријску производњу. У готово сваком супермаркету може да се купи тврдошко, дечанско, епархијско, патријаршијско, литургијско, манастирско и ко зна још какво црквено вино. То је акцизна роба, на коју СПЦ не плаћа порез и која не би смела неконтролисано да се продаје.

* Обавештење на улазу у Саборну цркву

Аврамовић се слаже с тим да Црква не би требало да плаћа порез на богослужбене предмете, манастирске сувенире, иконе и слично, али и да то не треба да важи за алкохол и луксузну робу. Боце црквеног вина нема за мање од 500 динара.

Дух бизниса осећа се у отварању продавница црквене робе, али и у онлајн продаји, преко интернет-сајтова епархија. Осим вина и ракије, у понуди ових тржница су и луксузни сиреви, уља… На продају су и луксузне иконе са позлатом чија цена премашује и 100.000 динара.

Чињеницу да је и Црква играч на тржишту у СПЦ тумачи се као легитиман извор прихода.

– У Србији не важи концепт да држава финансира рад верских заједница, који је примењен у многим европским земљама – кажу у врху СПЦ. – Она помаже делимично, али то свакако није довољно. СПЦ, нити остале верске заједнице, још нису добиле назад сву национализовану имовину, која је била основни извор прохода свештенства и монаштва. Епархије су зато принуђене да производњом својих производа допуњава своје приходе чији је циљ финансирање основне мисије Цркве.

* Патријаршијска продавница у центру Београда

ТАРИФЕ

Износи које верници дају свештеницима за обреде редован су „трн у оку“ народу. Ово питање у СПЦ није системски уређено, а износи који су прописани или се подразумевају понекад се и драстично разликују. Проблем је посебно изражен у мањим местима, где локални свештеници самостално, често бахато сами кроје тарифе за верске обреде. Најчешће су жалбе на превисоке накнаде које поједини клирици наплаћују за опела и парастосе.

——–

ЗАРАДА – АМИН, ПОРЕЗ – АНАТЕМА: Наплата улазница у Саборну цркву у Београду – део комерцијализације СПЦ?

15. 07. 2015. НОВОСТИ-Р. Драговић, за ФБР приредила Биљана Диковић