7 replies »

1. Они који читају ФБ и остала „гласила“ патриотског типа су, верујем, прочитали (или гледали) оно што је доступно па на основу тога већ имају своје мишљење, али ипак овај је чланак добродошао јер показује одређена документа али питање је може ли се било шта друго учинити и на који начин да и други добију другачије информације у односу на званичне? Они који су све закували свакако знају боље него ми и то их свакако не интересује. Део српске јавности који верује званичној „верзији“ са њима вероватно не треба губити време, јер природан је рефлекс да станеш прво на своју страну, као што то раде сви други, па тек онда, можда и да посумњаш а не обрнуто, а они тај рефелкс немају. Такође што се тиче оних који су ван Србије њих ово све тек не интересује а ако нешто и знају, мишљење им је базрано на утбрђеним предрасудама а не на чињеницама. Овакви подаци сигурно спадају у чвршће чињенице а питање је када ће сви детаљи везани за Сребреницу изаћи у јавност.
   Да имамо државу и државнике као што их немамо они би се понашали као они што нам не мисле добро и водили рачуна прво о интересу свог народа (или бар остављали такав утисак) и држави па онда маштали о љубави са другима.

   Свиђа ми сеСвиђа ми се

2. Овај документ је добра основа за даље истраживање. Разлика од 1.632 становника је нереална, јер сте као основ узели муслимански попис из 1994, па је сасвим логично да је од укупног броја тадашњих житеља 37255, од 1. јануара 1994. до јула 1995. (годину и по дана) један број напустио енклаву, један број (војно наоружаних) погинуо у борбама пре јула 1995, један број са Орићем напустио Сребреницу пре догађаја, а претпостављам један број и умро, природном смрћу. Интересантно је и да Срби (мада се националност не наводи) уопште нису уведени као житељи општине Сребреница, мада их је свакако било.

   Свиђа ми сеСвиђа ми се

   • Zlatomire. Imena musliamnskih boraca koji su stradali u napadima na srpska sela i u borbama je sam Naser Oric 1994. godine u svojoj knjizi objavio, tako da ta cifra nema veze sa ovom statistikom iz iste godine. A ti gubici se pozivaju na 1992. i 1993. godine, posto su tada Muslimani napadali srpska sela, a 1994. godin je samo bilo pojedinacnih napada. Pored toga nema dokumenta ili izjava koja ukazuju na to da su Muslimani iz Srebrenice posle 1994. godine napustali Srebrenicu. Sa Oricem je napustilo oko 20 oficira Srebrenicu, tako da i ta cifra nije bitna. Na drugoj strani su istrazitelji takozvanog tribunala u Hagu izmedju 1996. i 2000. godine u ukolini od 50 kilometara oko Srebrenice nasli oko 2000 leseva, sto poprilicno tacno odgovara razlici iz ova dva dokumenta. Moze se dodati jos jedan manji broj boraca iz Zepe, koji su se armiji iz Srebrenice u proboju ka Tuzli pridruzili i od kojih je takodje jedan broj stradao. Tako da sve ukazuje na to da su Muslimani posle pada Srbrenice u vrh glave izgubili oko 2000 boraca i naoruzanih civila. Pored toga mnoge izjave muslimanskih svedoka dokazuju da su Muslimani u proboju ka Tuzli, znaci u borbama sa srpskom armijom, u prolazu kroz minska polja i u medjusobnim sukobima, imali oko 2000 gubitaka. Tako da ova dva dokumenta i te kako daju jednu sasvim realisticnu sliku.

     Свиђа ми сеСвиђа ми се

3. Ко је овде луд или се прави лудим? Ах, та математика, свима некако поквари на крају рачун. Очигледно, и данас неки не разумеју ову науку. А она је тако безазлена у својој наивности и мисли, да ће је свако прихватити. Ономе , којма не иде у корист, увек ће је фалсификовати.

   Свиђа ми сеСвиђа ми се

4. А како је Бабо алијас Фикрет Абдић који је добио изборе од ови потурчењака постао Алија Изетбеговић. Како је то могуће, гласали за једног проглашен сасвим други и да зло буде још веће они постадоше династија.

   Свиђа ми сеСвиђа ми се

5. Срби, браћо (без све седам дахија – за сада), ова хистерија око највеће светске политичке лажи која се зове геноцид у месној заједници Сребреница, негује се од договора балије изметбеговића и штројача керова биља кљинтона, подгрејава стално и достигла је свој врхунац двадесет година после тзв. периода стварања мира у региону – а у време англосаксонског покушаја да се страшна геноцидност Запада пребаци на на Србе и да се они прогласе јединим геноцидним народом на свету. (Посебан циљ јесте да се голим оком и будали видљив НАТО-геноцид над недужним и малим србским народом с обе стране Дрине коначно историјски трансформише у „милосрдног анђела“ који је ратним злочином против мира на *ебеном западном балкану и у јевропи извео геноцидну наводно миротворну и хуманитарну акцију!)

   После двадесет година од како је ђенерал Младић заштитио, нахранио, напојио и превезао муслиманске цивиле из Сребренице у правцима по њиховој жељи – урлици муслиманских џихадиста – на месту које је претворено у масовну громницу свих умрлих и у рату против Срба погинулих муслимана диљем „Босне поносне“ – достижу паклени ниво мржње против Срба и православља. И то се зове постнатовско стварање мира и стабилности у региону?!

   И у таквој атмосфери премијер једне мале земље земље и потлаченог и намученог народа одлучује да се поклони жртвама оних који су поклали у најстрашнијим мукама преко 3.000 Срба око Сребренице?!

   Имајућу у виду џихадистичку заслепљеност оних који већ више деценија ђаволски урличу око овог жртвеног места на србској земљи, претварајући га у симбол измишљеног сопственог стратишта, уз помоћ белосвтеског креатора мира путем рата – могао је овај премијерчић заиста доживети много гору судбину због своје апсолутне несмотрености, покорности својим налогодавцима и поверења у њихове налоге које су му дали. (Јер увек постоји могућност неконтролисане акције екстремиста чија је мржња неограничена.) Међутим, циљ је био да се повећа ниво муслиманске антисрбске хистерије, као оправдање њихове нечувене акције свеопште мржње против Србства. Дакле, није им био циљ, сигурно, да се овом невеселом премијерчићу, нешто лоше деси и, колико сам ја видео (хвала Богу), прошао је неозлеђен (невероватно је да се после описаног напада каменицама на његовом лицу не види ни трага од отока, а камоли од повреда?!). А он, као стручњак за политички маркетинг, направи приликом повратка од тога кампању о својој неустрашивости и „посвећености“ миру у региону и братству и јединству са тзв. „бошњачким народом“. И прогласи некакве навијачке групе из Србије зачетницима овог напада на његову узвишеност?!

   У ствари, све је ово јадно и чемерно и једна бедна лакрдија! Само што ће се пропагадним лажима и медијским „спиновањем“ дуго после овог догађаја испредати приче о свему и свачему – само не о суштатственој истини: да је на на том месту где је обележавано нешто што се у историји није догодило и где је извршен напад на овог премијерчића – и около њега: побијено на најбестијалнији начин преко 3.000 Срба (паљењем живих људи, сечењем на комаде живих људи, вађењем очију на живим људим бајонетима, силовањем, вађењем нерођене деце из утроба живих трудница, клањем са задршком…).

   Ничим не поричем и не умањујем и злочине учињене над муслиманима на овом јадном жртвеном простору и саучествујем са онима који пате због тога. Јер је рат настрашнија појава у трајању човечанства. А рат су на овим просторима увек у историји, па и овом приликом, покретали владари из сенке ради остваривања својих интереса. Они и сада измишљеним несхватљивим преувеличавањима муслиманских жртава и апсолутним занемаривањем србских жртава, стварају услове за трајну нестабилност на овим просторима, све док не остваре свој основни циљ: затирање Србства на овим просторима…

   Господе Боже, Свемилостиви и Свемогући, помилуј нас грешне! И, сачувај, Господе, свој паћенички и мученички парвославни народ србски!

   Свиђа ми сеСвиђа ми се

   • Како рече својевремено блаженопочивши патријарх Павле: „Лажац свијета је на дјелу“.
     Ево тај Лажац (сотона) сигао и у Сребреницу.
     Хајд што људи свијета прихватају Лажца као свог миљеника, али што велики број срба истог Лажца прихватају као свога ближњега.
     Питам се, како овакве истините објаве, као ова у Фејсбук репортер, да дођу до опраних србских мозгова не би ли почели здраво размишљати?

     Свиђа ми сеСвиђа ми се