фото: perfectstrangerтоп

Утопи се 400 људи који су испловили из Либије.

Завршише у морским дубинама, као да их никада није ни било: цивили, жене, старији, дјеца…

Њихова основна „кривица“ је била та што су били гладни, а многи су остали и без домова, па су морали кренути „трбухом за крухом“.

Да, криви јер су гладни.

А највећи број њих је „огладнио“ и остао без домова након хуманитарне интервенције Металног Анђела Милосрђа, у народу познатог као НАТО, који им је са висина испоручивао демократију (као што је и нама), у потпуности разорио земљу и направио је, као и обично, погодним тлом за грађанске и племенске ратове и даљња разарања. Тако да људи који су углавном нормално живјели у Гадафијевој диктатури, након неутралисања „крволочног“ диктатора од стране Запада, наједном остадоше без домова и хране. И испловљавају тако, у безнађу и знајући да ризикују огромно, али пристају на ризик јер им живот ионако више не вриједи ни пет пара.