Бранко Станић

МАЈСКИ СУСРЕТИ НА КОЛУБАРИ 2015.

Традиција се наставља. И ове године Туристичка организација општине Лајковац приредила је „Мајске сусрете на Колубари“ који су започели у четвртак, 30. априла. Дан касније, тачније, у петак, 1. маја, учешће на сусретима имало је и Задужбинско друштво „Први српски устанак“ Мишар.

Задужбинско друштво „Први српски устанак“ Мишар
испред споменика Карађорђу и мишарским јунацима

Као и увек, на путу за Лајковац, постала је и традиција да се застане код Историјских храстова у Трбушцу. По ко зна који пут, Богдан Секендек, почасни председник Задужбинског друштва, подсетио је старе, а упознао и нове чланове и пријатеље Друштва шта се догодило баш на том месту 1806. године. „Ево овде, под овим храстовима где ми сада стојимо, поп Пантелија из Уровца заклео је српску војску, благосиљао оружје и одржао унапред опело онима који ће погинути у боју који је тек требао да се догоди на мишарском пољу“, истакао је наш познати историчар.

Застанак код Историјских храстова у Трбушцу

Колубара код Лајковца

Ресторан риболовачког клуба „Шаран“ поред Колубаре

Тачно у подне у риболовачком клубу „Шаран“ поред Колубаре настављен је званичан програм „Мајских сусрета“, започет претходног дана. После афоризама Радоја Блажића из Лајковца у програм се укључило и Задужбинско друштво са Мишара. Као увод Добрило Аранитовић је одрецитовао Химну мишарским јунацима елегичара Крстивоја Илића, а Драган Миловић Црни наступио је у двострукој улози. Прво, као пријатељ Задужбинског друштва са Мишара и, друго, као члан Завичајног друштва из Шапца. У свом наступу прочитао је неколико афоризама Живорада Жиће Петковића, који тог дана није могао лично да наступи, а затим и пар кратких прича из своје прве књиге Чвориште. Милутин Недић је прочитао своју песму у којој се захваљује Вожду и његовим војводама, а и мишарским јунацима. У свом наступу Секендек је истакао: „Задужбинско друштво није први пут у Лајковцу. Долазили смо ми на Хајдучко-јатачке дане. Ишли смо заједно у Црну Гору, а пошто је ово стогодишњица Првог светског рата ја сам тим поводом написао књигу Србија у Великом рату…“ Богдан је један примерак књиге поклонио домаћину сусрета, који је и директор Туристичке организације општине Лајковац, Милутину Ранковићу, ликовном уметнику, вајару пре свега, чувару наше традиције са следећом посветом: „Карађорђе је својим Првим српским устанком ударио темеље васкрсу државе српске, а његов унук краљ Петар I Карађорђевић је својом демократском владавином створио изворе борбеног морала српске војске која је у Великом рату својом храброшћу задивила свет.“ Због гостију из Москве Богдан је на крају нагласио: „Руски цар Николај II Ро­ма­нов запретио је савезницама да ако не спа­су остат­ке срп­ске вој­ске, Руси­ја ће ис­ту­пи­ти из ра­та и пот­пи­са­ти се­па­рат­ни мир са Не­мач­ком. Одмах после његове интервенције, кра­јем ја­ну­а­ра 1916. го­ди­не, по­че­ла је ко­нач­но ева­ку­а­ци­ја срп­ске вој­ске и избегли­ца на остр­во Крф.“

Домаћин Милутин Ранковић поздравља госте

Стеван Симић, председник Извршног одбора Задужбинског друштва и вођа пута, је истакао да Шабац има велику музичку традицију и да су на пут увек полазили и музичари. „Данас са нама – наставио је Симић – требало је да буде и Ненад Степановић Кићула, који зна више хиљада песама напамет, али је био спречен да дође. Зато смо повели Андрију Симића, Мишарца, мог унука, коме ће ово бити први наступ у Задужбинском друштву.“ Андрија је на кларинету одсвирао две кратке композиције.

Стижу хајдучки барјактар и „Чучук Стана“

И пошто је то било неколико дана пред Ђурђевдан, када се хајдуци и јатаци растају, први одлазе у шуме, а други остају код куће, Милутин Ранковић је извршио њихову смотру.

Смотра хајдука и јатака

Потом је Филип Рајковић у улози Карађорђа извео скеч из Богданове драме Небески крунски савет. Као и увек, убедљив и уверљив, привукао је пажњу публике и добио заслужан аплауз.

Филип Рајковић у улози Карађорђа

На ред су дошли и гуслари, а члан нашег Друштва Милутин Гвозденовић је гуслао и певао, а о коме би другом, до о Карађорђу и војводи Луки.

„Којекуде па и туде“

У повратку је хајдучки барјактар Мићун Петронијевић одвео чланове Задужбинског друштва на Враче брду, којег неки називају и Врапче. На том брду је подигнут споменик посвећен Димитрију Туцовићу, истакнутом вођи и теоретичару социјалистичког покрета у Србији, где је погинуо као командир 1. вода 1. чете 4. батаљона 1. пука Моравске дивизије првог позива 20. новембра 1914. за време Колубарске битке. Богдан је и овде имао прикладну причу, а посебно је подвукао: „Иако Димитрије Туцовић није гласао за ратне кредите ипак се одазвао на позив када је у Србији извршена општа мобилизација у лето 1914. године извршивши своју патриотску дужност“.

Испред споменика Димитрију Туцовићу на Враче брду

Бити у овом крају, а не посетити манастир Ћелије у близини Лајковца и Лазаревца, био би велики грех. Ту су сахрањене кости погинулих ратника у току Колубарске битке на Враче брду 1914. године. Када је Друштво стигло баш тада је уређивано двориште за манастирску славу Ђурђевдан. Скроман допринос уређењу дао је и наш члан Драган Миловић Црни. Преузео је косилицу од домаћина и направио пар откоса.

Манастир Ћелије у близини Лајковца

И како Кићула са Друштвом није био у Лајковцу, Друштво је свратило у његову чарду. Било је то последње окрепљење на излету тога дана.

Предах у Кићулиној чарди