ЕПИЛОГ 4 ГОДИНЕ КАСНИЈЕ:

Mozda su neki od mojih Fejsbuk-prijatelja upoznati sa mojim slucajem. 16. Juna 2015. godine je jedna specijalna jedina policije grada Bazela (Svajcarska) provalila vrata moje kuce u Bazelu, upala u kucu i prebila me, dok su mi specijalci drzali automatsko oruzje na slepoocnicu. Posle toga su mi vezane noge i ruke, dok su mi istovremeno stavili povez oko ociju. A posla tog napada sam odveden u istrazni zatvor u Bazelu, gde sam bio zatvoren cetiri meseca, pola toga u izolaciji u bunkeru.

Hteo bih samo jos da dodam da su prilikom upadanja u kucu oduzeli radni kompjuter i sva dokumenta koja se ticu ratova u bivsoj Jugoslaviji, posebno ona dokumenta koja sam dobio od Jugoslava Petrusica. Od tog 16. Juna je mi je do dan danas zaplenjena kuca u Svajcarskoj, koju sam nasledio od majke, kao i pare od devizne stednje u Srbiji i prodaje kuce u Belom Potoku. Usli smo vec u petu godinu otkad nista vise nisam cuo od javnog Tuzilastva u Bazelu. Niti je podignuta optuznica protiv mene, niti mi je vracena moja imovina i moje pare.

Sta je tu sada novo u mom slucaju? Novo je da je moj bivsi advokat ove godine zatrazio od javog tuzilastva da mu posalju sva dokumenta o mom slucaju (do ove godine nisam mogao naci advokata koji je hteo moj slucaj da preuzme). Ocigledno da se tuzilastvu nije zurilo, posto smo mesecima morali da cekamo. Na kraju su advokatu morali da posalju ta dokumenta, ali je sekretarica javnog tuzilastva u Bazelu upozorila mog advokata da ta dokumenta ne smeju da padnu u moje ruke. Kao razlog ta sekretarica navodi da sam ja publicista i da preti opasnost da cu ja ta dokumenta da ‚zloupotrebim’ (znaci da objavim).

Moj advokat prvi put cuje, otkad je advokat, da dokumenta koje se ticu jedne osobe ne smeju da padnu u njene ruke. A kao drugo se postavlja pitanje, u kojem smislu bih ja mogao da ‚zloupoterbim’ ta dokumenta? Ukoliko tu nema nista sto bi teretilo javno tuzilastvo grada Bazela za bilo sta, sto se javno tuzilastvo plasi toga da to sve stigne do mene?

Naravno da su ta dokumenta na kraju ipak stigla do mene, i to na nacin koji za sad necu jos u detalju da opisem. Ali dok sam prosao kroz 7000 stranica (!) dokumenta, postalo mi je trenutno jasno od cega se javno tuzilastvo plasi. Evo par vaznih tacaka:

Javno tuzilastvo je posle mog hapsenja pisalo raznim medijima i organizacijama u Svajcarskoj i Nemackoj i informisalo ih je da su uhapsili Alexandra Dorina. Mozda je nekima poznato da je Alexander Dorin moj pseudonim ili umetniko ime. Znaci nisam mogao biti uhapsen kao Alexander Dorin, nego jedino kao privatno lice pod mojim pravim imenom. Zasto je javno tuzilastvo znaci pisalo medijima da je Alexander Dorin uhapsen? U konverzaciji izmedju raznih zapadnih medija i javnog tuzilastva medju ostalog stoji da je uhapsen Alexander Dorin, koji negira genocid u Srebrenici – kako to? Zbog cega sam znaci uhapsen? Zato sto zastupam drugu pricu o desavanjima u Srebrenici?

Komesari javnog tuzilastva su za vreme moga pritvora pisali redovno mom tadasnjem advokatu i rekli mu da on za vreme raznih saslusavanja ne mora da bude prisutan. To je prekrsaj svajcarskog zakona, posto svaki zarobljenik mora da ima advokata, nema tu ‚ne morate ako ne zelite’. I visi sud u Bernu je na primer 2014. Godine ustanovio da saslusavanja bez prisudstva advokata nemaju nikakve validnost niti se bilo sta toga moze koristiti pred sudom. A sta je jos apsurdnije: moj tadasnji advokat se posle tih pisama zaista nije pojavljivao za vreme mnogobrojnih saslusavanja, ili bolje receno za vreme terorisanja, posto su inspektori javnog tuzilastva iskoristili priliku da me u odsudstvu advokata na razne nacine terorisu. Znaci bio sam prakticno svo vreme mog pritvora bez advokata. To cak u vecim delom raznih banana-republika ne postoji.

Ta dokumenta javnog tuzilastva dalje potvrdjuju da su mi oduzeli sva dokumenta koja su povezana za jugoslovenske ratove. Medju njima ima i razna transkripta mnogobrojnih saslusavanja, koja dokazuju da me nisu samo ispitivali u vezi ratova u bivsoj Jugoslaviji i mojih mnogobrojnih dokumenata, nego su posebno hteli da znaju sto ja saradjujem sa Jugoslavom Petrusicem i kako je doslo do toga da je on meni predao mnoga dokumenta, dok su me takodje ispitivali da li je meni poznato kako je Jugoslav Petrusic dosao do te dokumentacije itd.

Medju dokumentima se nalaze i razne slike Jugoslava Petrusica. Javno tuzilastvo u Bazelu je Petrusica mesecima fotografisalo ispred moje kuce u Bezlu, posto je Petrusic mene u vezi nase saradjne redovno posecivao. Takodje su sve telefonske razgovore izmedju mene i Petrusica snimali – transkripti tih razgovora su medju dokumentima. Ima i slucajeva kada je javno tuzilastvo privodilo neke od mojih poznanika i takodje ih ispitivalo u vezi Jugoslava Petrusica. Znaci nekome je smetalo to sto smo ja i Jugoslav Petrusic radili. Petrusiceve istrage su pokazale da nam je to sve namestila gospodja Mirsada Voser-Alibasic, koja je bila predsednica bosansko-islamske zajednice u Bazelu i u braku je sa gospodinom Beat Voser, koji je za vreme moga hapsenja bio sef kriminalisticke policije u Bezlu….

Nemogu ovde sada da objasnjavam kakve skandale ta dokumenta javnog tuzilastva jos sve dokazuju, posto bih inace morao ovde danima da pisem. Ali trenutno pripremamo dokumentaciju o tim dokumentima na tri jezika (engelski, nemacki i srpski) koja ce za pocetak biti objavljena za neki mesec u Nemackoj.

Trenutno pripremamo dve tuzbe protiv javnog tuzilastva u Bazelu. Jednu tuzbu cemo da podnesemo iz Srbije preko svajcarske ambasade, posto imam takodje srpsko drzavljanstvo, dok cu drugu tuzbu da podnesem direktno u Svajcarskoj.

U vezi tih tuzbi bi pomoglo takodje ako bi se sto vise mojih Fejsbuk prijatelja obratilo javnom tuzilastvu u Bazelu. Odgovorna osoba u mom predmetu je gospodja Nicole John. To je ta ista zena koje je mom advokatu htela da zabrani da meni preda dokumenta u vezi moga slucaja, sto se u prilozenoj fotografiji vidi.

Meil-adresa gospodje Nicole John je sledeca: nicole.john@stawa.bs.ch Bilo bi super ako bi ste mogli da joj napisete protestnu notu u vezi ponasanja javnog tuzilastva u Bazelu protiv Alexandra Dorina. Mozete da se zalite na bilo kojem jeziku: nemackom, francuskom, engleskom ili srpskom.

Hvala na podrzsci – Alexander Dorin.

О томе ко је Александер Дорин читаоцима СРБског ФБРепортера не треба да објашњавамо, мислим да нема тога ко није прочитао ФБР ФЕЉТОН који сам са њим урадила о догађајима и његовим сазнањима током вишегодишњег истраживања приче о Сребреници. Они који ово први пут читају могу кликом на наслов прочитати ове текстове (у сваком је линк до следећег дела а има их 9) – РАЗГОВОРИ О ИСТИНИ (1), Alexander Dorin: „Ја, значи, врло добро знам шта је геноцид и шта не…“ или кратки приказ свега на енглеском SREBRENICA’ „FACE OFF“: REAL GENOCIDE- THE WEST DOESN’T WANT YOU TO KNOW ABOUT… (warning- very graphic material) који је урадио Миодраг Новаковић, управник СРБског ФБРепортера.

КОНАЧНО НЕКА ЗВАНИЧНА ИНФОРМАЦИЈА

Колега Богдан Пантић из редакције СПУТЊИК-а је контактирао званичнике, њему су одговорили нешто, то сада преносимо…

У швајцарском Министарству правде Спутњику је речено да он није ухапшен по њиховом налогу.

Портпарол Министарства правде Швајцарске Гали Фолко рекао је да Дорин није ухапшен по налогу канцеларије Министарства правде, али да то не значи да он можда није ухапшен из других разлога, односно у некој другој истрази швајцарских државних органа.

„Наше одељење има мала овлашћења. Ми смо одговорни само за интернационалне захтеве за праћење и хапшење. Уколико је одређена особа ухапшена током неке истраге о криминалу у Швајцарској, ми немамо овлашћења да дамо те информације“, рекао је Фолко за Спутњик.

Редакцију Спутњика су на Фолкоа упутили представници Министарства унутрашњих послова Швајцарске, рекавши да је задужен за овај случај.

Редакцији СРБског ФБРепортера, на званично писмо које је у наше име послао уредник Миодраг Новаковић пре три дана није још одговорено, а бројним уваженим заинтересованим људима који су се распитивали код швајцарских власти речено је да немају никакве информације, односно некима чак љубазно да „не могу да их дају“.

КАКО СМО САЗНАЛИ ЗА НЕСТАНАК ДОРИНА

Наиме, аутор књиге „Сребреница – како се заиста збило“ Александар Дорин (Борис Крљић) је, према писању српске штампе а на основу информација које су се појавиле на друштвеној мрежи Фејсбук, на ФБ профилу Alexander Dorin 22. јуна 2015. у 12:02 „УХАПШЕН ПРЕ ТРИ ДАНА И ОД ТАДА МУ СЕ ГУБИ СВАКИ ТРАГ“…

На питања забринутих пратилаца и пријатеља Дорина дали је то истина, овај исти извор је написао:
Тако да се незванично сазнало да је Александар Дорин, уважени истраживач и коаутор књиге о ЛАЖИ о Сребреници заиста негде од некога одведен…

Забринути корисници Фејсбука, Доринови пријатељи и поштоваоци његовог истраживања истине о Сребреници и посвећености на том послу, отворили су и страницу за подршку на којој се „траже одговори“ и постављају питања“, али и додатно информише шира јавност о нестанку писца Александера Дорина – Podrska za Alexandra Dorina /Untestûtzung fûr Alexander Dorin.

Профилна слика ФБ странице за подршку Александеру Дорину

МОГУЋИ РАЗЛОЗИ

Може се сумњати да су они који су „овако уклонили“ Дорина имали неколико разлога, али основни би могао бити да сумњају да он поседује видео снимке или документа која могу срушити лажну причу о Сребреници коју већ десетину година неки покушавају да озваниче на разне начине, а о којима је већ сам Александер говорио у медијима, јавно…

Иначе, у марту месецу је Александер Дорин био на сајму књига у Лајпцигу и тамо је представио своју нову књигу, али је то била прилика и онима који се не слажу са тиме што Дорин „негира геноцид у Сребреници“ да се тамо појаве и прете му, како појединци тако и извесне организације што је испратила и тамошња штампа, а то можете прочитати кликом на наслов: Genozid-Leugner wirbt in der «Weltwoche» (Ein in Basel wohnhafter Serbe leugnet in einem Buch den Genozid in Srebrenica. An der Leipziger Buchmesse sorgte er für Proteste. Nun wirbt er in der «Weltwoche»).

ТЕКСТ О ПРЕТЊИ НА ИНТЕРНЕТУ „ИЗВЕСНИХ ЗВАНИЧНИКА“

Наша редакција, чији је повремени сарадник Александер Дорин, добила је прошлог месеца од њега текст са молбом да га објавимо на нашем сајту на страним језицима, и због инсистирања да је веома важно (јер су му извесни јавно претили због тога што износи истину о Сребрници) ми смо то и учинили… Тај текст можете прочитати кликом на наслов: Türkentum in Reinkultur: Bosnischer Konsulatssekretär dreht durch! 

То је иначе повезано са разговорима које је као и са мном, детаљно урадио са новинарком из Online-Magazin Pârse&Pârse پارسه و پارسه у коме је, у једанаестом делу – поменуо извесне претње које је добио путем мејла и на друштвеним мрежама, као и личне претње по живот…

Зоран Јовановић
фото: nezavisne

Дорин је у јануару прошле године изјавио да је Зоран Јовановић, његов сарадник у проучавању догађаја у Сребреници и коаутор заједничке књиге о тим догађајима, објављене 2012. године у Лајпцигу, умро 13. јула 2013. године, само десетак сати након што му је јавио да је успео да откупи два снимка, која су према Јовановићевим речима, била „доказ за рушење мита о Сребреници“.

Зоран Јовановић, који је по речима Дорина (кликом на наслов прочитајте цео текст) Истину о Сребреници платио животом?!, за време ратних дешавања је био начелник Информативне службе Дринског корпуса Војске Републике Српске, и коаутор је књиге о Сребреници са Дорином. О њему прочитајте кликом на наслов текста: СЕЋАЊЕ на борца за истину о Сребреници и страдању Срба: ЗОРАН ЈОВАНОВИЋ.

Пре рата Зоран Јовановић је био уредник „Власеничких новости“, а по избијању ратних дејстава, као припадник Војске Републике Српске /ВРС/, обављао је дужност начелника Прес-центра Дринског корпуса. По завршетку рата Јовановић је више година обављао функцију директора Власеничке радио и телевизије, био дописник „Гласа Српске“ и Новинске агенције Републике Српске СРНА. Умро је 13. јула 2013. године.

А Дорин је крајем 2013. године у ауторском тексту представио доказе према којима је између 3.000 и 4.000 муслимана током јула 1995. године пребегло у Србију и да су били смештени у кампове за избеглице, те да је то доказ да у Сребреници није убијено 8.000 муслимана, већ знатно мање. И тада су се, по његовим речима, „удвостручиле претње смрћу упућене преко интернета“.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ИСТИНУ О СРЕБРЕНИЦИ У БЕОГРАДУ

Иначе, Александер се припремао за учешће на конференцији о Сребреници коју организују Фонд стратешке културе из Москве у Београду и „Историјски пројекат Сребреница“ из Хага, коју води Стефан Каргановић, почетком следећег месеца. Контактирали смо господина Дорина тим поводом и био је заиста задовољан што може да да свој допринос истини…
И организатори су га контактирали претходне недеље али им се није јавио, као и многи пријатељи са којима је сарађивао…

ОДГОВОР ИЗДАВАЧА – САЗНАЛИ СУ ДА ЈЕ ДОРИН НЕСТАО ОД НАС?

Иначе, Доринов издавач је за нестанак или отмицу Александера, сазнао преко мејла који је наша сарадница послала на њихову адресу са питањем да ли знају и да ли су уопште обавештени о нестанку Александера, а повод је била, опет незванична информација да се „не бринемо – адвокате је ангажовала издавачка кућа Дорина, све ће то бити у реду“…

Ипак смо желели и то да проверимо. И сазнали смо…

Представници издавачке куће Ahriman-Verlag GmbH – одговорили су другачије на наша питања, што оставља извесну сумњу у тачност информација које је одређени извор дао претходно – ОНИ СУ ТЕК ПО ДОБИЈАЊУ ЗВАНИЧНОГ ПИСМА СА ПИТАЊИМА ОД ГРУПЕ ЗАБРИНУТИХ НОВИНАРА И ПРИЈАТЕЉА ШИРОМ СВЕТА, САЗНАЛИ ЗА ДОРИНОВ НЕСТАНАК.
Ево, погледајте сами:


„Драги пријатељи (тј. сви који су нам се обратили у вези прогона А. Дорина од стране швајцарских власти које презиру закон), ми још увек не знамо више од вас о томе где се Д. налази, нити знамо основу његовог хапшења. Али, припремамо сваку могућу помоћ (не смемо навести никакве детаље, јер живимо у тоталитарном систему). Чим буде неког ефекта наших активности, бићете приоритетно обавештени о резултатима. Али, не очекујте превише…”.

И нисмо још при крају, тек смо почели…

Било како било, разлога за мистериозни нестанак, отмицу или шта год да је, господина Александера Дорина је много, а СИТУАЦИЈА ЈЕ с обзиром на већ неке виђене у иностранству ВЕОМА ОЗБИЉНА И ОСЕТЉИВА…

Иначе, по ранијем сазнању од самог Дорина, он је 2005. био ухапшен и малтретиран. Имамо објављен и превод текста тог догађаја, са портала anti-censura.com:

http://anti-censura.com

Основна је наша, људска дужност да се ангажујемо како ко и колико може да се што пре сазна ГДЕ СЕ НАЛАЗИ АЛЕКСАНДЕР ДОРИН и да му се ПРУЖИ СВА НЕОПХОДНА СТРУЧНА, ПРАВНА И НЕОПХОДНА ПОМОЋ…

У име редакције СРБског ФБРепортера,
Биљана Диковић, новинар и уредник

24. 06. 2015.

————

*кратки линк за дељење текста – http://wp.me/p1Fuk8-IEY

– Сви који имају додатне информације о овом случају умољавају се да нас контактирају на редакцијски имејл: redakcija@facebookreporter.org