
Од куће остала само слика… (Фото: Васељенска ТВ)
Београд – Без икаквог упозорења или писменог решења извршитељу су током јучерашње дана на улицу иселили девет породица Београђана из насеља Кумодраж. Њих 32-је од којих је осморо малолетне деце и 12 старих пензионера преко ноћи је остало без свог дома у ком су провели читав свој живот.

Насеље радника „Ратко Митровић“ (Фото: Васељенска ТВ)
Људи чије су куће саграђене на парцели која је власништво породице Барјактаревић су земљиште добили од грађевинске фирме „Ратко Митровић“ још давне 1959. године. Међутим, када је фирма приватизована она је и престала да плаћа закуп за земљиште, а становници насеља су први пут о томе обавештени још 2008. године, од кад се води спор између фирме и власника парцеле.

Насеље радника „Ратко Митровић“ (Фото: Васељенска ТВ)

Насеље радника „Ратко Митровић“ (Фото: Васељенска ТВ)
Од тада је четворо старијих становника преминуло од претрпљеног стреса.

Фото: Васељенска ТВ
„У понедељак се јавио наш адвокат и рекао нам да се спакујемо и иселимо“, прича кроз сузе млађа жена.
„Моја мајка је пензионер, прима 12 000 динара пензије, ја немам посао! Где да идемо ми сада? Читав живот сам провела овде, ту сам се родила, одрасла. Ова власт је од нас направила социјалне случајеве. Ионако смо једва живели шта сада да радимо?“

Насеље радника „Ратко Митровић“ (Фото: Васељенска ТВ)
Бакица седи испред порушене куће, у набораним рукама стеже црвену платнену торбу и ћути. Низ лице јој теку сузе. Питамо је има ли кога, не одговара, нема снаге, све што је годинама стицала – за дан је нестало.

Насеље радника „Ратко Митровић“ (Фото: Васељенска ТВ)
„Има ћерку и унука. Сви ми имамо некога али немамо куд. Оставише нас без ичега.“
На питање могу ли коме да се жале они одговарају питањем: Коме?

Фото: Васељенска ТВ
„Нема где нисмо били. Сви сажаљевају случај и шетају нас у круг од канцеларије до канцеларије. Годинама плаћамо порез за ово, сви имамо регуларне прикључке, власнички лист, уредно плаћамо струју, комуналије, предали смо и захтев за легализацију и то је сада у току. Кад држава треба да узме паре од нас – ту је, кад им требају гласови ту су. Напредњаци су висили овде нон стоп док је била предизборна кампања, сад не можеш да дођеш до њих. Све смо уложили у ово“, говори млађа девојка, а комшија се надовезује:
„Гледам Синишу Малог пре неки дан грли неког Циганина, каже поделили 60 станова. Данас најављују избеглицама доделу станова. Пази немам ја ништа против никога, али шта ћу ја. Шта сам ја у овој земљи? Био сам и на ратишту, све сам прошао, кад требам држави морам да будем ту, а кад мени треба помоћ шетају ме по шалтерима и сажаљевају случај. Имам бре двоје деце, жену, мајку, где да легнем вечерас да спавам?“

Фото: Васељенска ТВ
Дечица се скупила око стола у подножју дворишта и једу на отвореном, баке и деке шетају, остали пакују остатак ствари у камионе, где ће и куда ће не знају. Они не постоје за режим, они само бројке.

Фото: Васељенска ТВ
„У понедељак сам звао све живе медије, сви су обећали да ће доћи. Знаш ко је дошао – једна девојка из Курира која није могла и да прође од полиције. Хеј два комбија пуна полиције, окружили су насеље, нико није могао да приђе. Па нисмо ми криминалци, нисмо ми ништа украли, у свом живели – они су криминалци што су нам одузели све што имали. Хоће да нам возе ствари у магацин и још кажу: али пази, сваки дан кошта! Иселе нас и још нам наплате. Ово људи нигде нема“, говори Миомир Терзић, и додаје:

Фото: Васељенска ТВ
„Написали у Куриру да су срушене уџерице. Па погледајте, молим вас погледајте, јел се уџерице праве од блокова, какве црне уџерице ово су све куће, тврда градња. Нико неће да ме прими на стан са децом. Кажем јуче да ћу да идем и спавам пред општином, они ми кажу дођи али ћеш после да наставиш да спаваш у станици милиције. Ево комшија се јуче преселио у један стан, газда дошао и каже: Ја мислио ви сте студенти, извините али не издајемо паровима са децом, на другом месту иста прича. Сад се трећи пут сели. Боли ме овакав однос моје државе према мени, боли ме што сам ништа а све сам јој дао“, завршава Терзић.
Имао би још што шта рећи, додати, пожалити се, и он и сви остали станари, али заиста коме?!

Фото: Васељенска ТВ
* аутор чланка Весна Веизовић
———-
Преко ноћи остали без свега: Десет породица у насељу Кумодраж извршитељи избацили на улицу (Фото)
10. 06. 2015. Весна Веизовић – Васељенска ТВ, за ФБР приредила Биљана Диковић
Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Насиље, Несрећа, ПОЛИТИКА, ПРИЧЕ ИЗ ЖИВОТА, Правосуђе, Режимска тортура, СРБИЈА, Сиромаштво, MAIL - RSS FEED














E narode moj sad ili nikad podizi se na ustanak ili ce te cizma bezboznicka gaziti…sada cutite a sutra cete plakati kao ovi ljudi ali ce vam biti kasno,,,dok ce se nasi zlotvori baskariti u Begoradu na vodi….
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Tek je počelo. Svakome će neka vrsta muke doći na vrata. Država ima „leka“ za sve. Problem je što kod nas više nema saosećanja, kolektivne borbe i pripadnosti, što smo imuni na probleme svojih sugrađana, svog naroda. Kazna sledi. I od Boga i od države.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Преносим вам коментар са Васељенске.
Радознао
10. јун 2015. at 22:14
1. људи су убеђени да не могу ништа променути. то је НАЈВЕЋИ проблем. да нема сврхе бунити се.
“““““““““““
Да, али и једно подсећање познатог немачког научника, теолога Августа Нимелера који је завршио у конц логору : “ Када су нацисти дошли по комунисте, ја сам ћутао, нисам протествовао, јер нисам био комуниста. Потом су они дошли по социјалисте, ја сам ћутао, јер нисам био социјал-демократа. Онда су дошли по синдикалце, ја сам ћутао, јер нисам члан синдиката.
Када су дошли по мене, више није било никога да протествује”.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Eto to je tako u kapitalizmu. Narod je sam kriv za dalje sta ce da ga snadje . Kada se rusio Slobodan niko nije razmisljao da ga ruse buduci kapitalisti. Odavno se prica o restituciji, odnosno vracanju konfiskovane imovine. Narod nije uopste razmisljao sta ce da ga snadje. Sada kuka misleci da je socijalizam jos u toku. Kako vidim receno im je jos 2008 da ce biti iseljeni. Sada su se nasli u cudu. Naravouceenije. Narode citajte pratite dogadjaje inace moze svasta da nas snadje.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Srpska bruka. Za sve pametne postoji ljudsko rešenje.
Свиђа ми сеСвиђа ми се