Одмах потом Скупштина Србије је на ванредној седници усвојила Документ за постизање мира, односно план САД, Европске уније и Русије о доласку међународних снага, под мандатом Уједињених нација, на Косово и Метохију.

Прихватање овог документа било је предуслов да се прекине агресија НАТО на СРЈ.

Међутим, она није прекинута већ је само променила облик. Последице које је изазвала агресија НАТО зликоваца нису, нити могу бити пописане. Под окриљем окупаторских јединица, смрт је однела на хиљаде људи, претежно Срба, у злочинима у којима су и сами НАТО војници учествовали.

Протерано је више од 150.000 Срба и других неалбанаца, спаљено преко 150 цркава и манастира, преко 5000 домова а 10000 надгорбних споменика је трајно уништено. За Србе јужно од Ибра, од првог дана окупације престају да важе сва права која се сматрају најосновнијим а које промовишу ЕУ и САД тражећи од Србије да их испуне. Страдање Срба са КиМ и данас траје.

На исти дан, 1917. године, проглашена је „независност“ Албаније, под италијанском заштитом.
Албанија је претходно након Балканских ратова, први пут у историји установљена као држава, највише под утицајем Аустро-Угарске, да Србији не би био дозвољен излаз на море.

---

Припремиле: КМ Новине